Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Комунизам је један од највећих злочина у историји, који су спровели владари новцем.
Он се заснива на економској превари коју ћемо анализирати у овој теми.
Две су основе теоријске преваре у комунизму:
-закон вредности
-теорија радне вредности
По закону вредности размењују се робе исте вредности чиме се негира економска синергија која постоји.
Приход је већи од трошка, и то је добит, зато што је размена у економији синергична, а не као што то лажна теорија вредности тврди да је добит такође трошак.
Истина је да роба(услуга) има три димензије вредности:
-трошак, који је објективан,
-цену, која зависи од тржишта, и такође је тиме објективна,
-корисност, која се остварује коришћењем(у тренутку размене је у будућности)
Све три димензије су различите.Цена је између трошка и корисности.
По терији радне вредности апстрактан рад је извор вредности што није тачно.Природна добра вреде на тржишту а у њих није уложен никакав рад.
Рад је само услуга на тржишту и може имати вредност нула, ако никоме није потребан.
(рад такође има своју квалитативну страну која се занемарује као и квалитативна страна привреде уопште..)
(Теорија субјективне вредности је такође глупост, али није тема.)
Организовање на страни перцепције, односно организовање на страни тражње, објективизација робе(услуга), је апстрактан извор вредности, ако је он уопште битан.
Када се те две лажне терије повежу добија се лаж да предузеће(капиталиста) има добит која потиче из украденог(скривеног) рада, што радницима даје право на револуцију.
Наравно све је то једна злочиначка превара.
Да је у питању превара а не незанање, доказ је да су још у 18. веку поједници рачунали идеалну надокнаду раднику која је већа од радниковог трошка.
Дакле знали су да радник има добит, као и сваки економски субјекат.
Будући да и радник има добит, није његов рад трошак за добит предузећа, него сваки економски субекат има добит у размени, јер је економска размена синергична.
Трошак је мањи од цене и та разлика је добит произвођача, односно продавца, а цена је мања од корисности и та разлика је добит потрошача, односно купца.
Зато је неопходно уностити нове количине (некредитног) новца у привреду, да би тражња била стално већа од понуде, да би се монетизовала (реализовала) добит.
Зато је и направљена читава ујудурма, јер они који праве новац спонзоришу лажне терије(и теоретичаре), јер позиција ствараоца новца даје им могућност да владају светом.
Он се заснива на економској превари коју ћемо анализирати у овој теми.
Две су основе теоријске преваре у комунизму:
-закон вредности
-теорија радне вредности
По закону вредности размењују се робе исте вредности чиме се негира економска синергија која постоји.
Приход је већи од трошка, и то је добит, зато што је размена у економији синергична, а не као што то лажна теорија вредности тврди да је добит такође трошак.
Истина је да роба(услуга) има три димензије вредности:
-трошак, који је објективан,
-цену, која зависи од тржишта, и такође је тиме објективна,
-корисност, која се остварује коришћењем(у тренутку размене је у будућности)
Све три димензије су различите.Цена је између трошка и корисности.
По терији радне вредности апстрактан рад је извор вредности што није тачно.Природна добра вреде на тржишту а у њих није уложен никакав рад.
Рад је само услуга на тржишту и може имати вредност нула, ако никоме није потребан.
(рад такође има своју квалитативну страну која се занемарује као и квалитативна страна привреде уопште..)
(Теорија субјективне вредности је такође глупост, али није тема.)
Организовање на страни перцепције, односно организовање на страни тражње, објективизација робе(услуга), је апстрактан извор вредности, ако је он уопште битан.
Када се те две лажне терије повежу добија се лаж да предузеће(капиталиста) има добит која потиче из украденог(скривеног) рада, што радницима даје право на револуцију.
Наравно све је то једна злочиначка превара.
Да је у питању превара а не незанање, доказ је да су још у 18. веку поједници рачунали идеалну надокнаду раднику која је већа од радниковог трошка.
Дакле знали су да радник има добит, као и сваки економски субјекат.
Будући да и радник има добит, није његов рад трошак за добит предузећа, него сваки економски субекат има добит у размени, јер је економска размена синергична.
Трошак је мањи од цене и та разлика је добит произвођача, односно продавца, а цена је мања од корисности и та разлика је добит потрошача, односно купца.
Зато је неопходно уностити нове количине (некредитног) новца у привреду, да би тражња била стално већа од понуде, да би се монетизовала (реализовала) добит.
Зато је и направљена читава ујудурма, јер они који праве новац спонзоришу лажне терије(и теоретичаре), јер позиција ствараоца новца даје им могућност да владају светом.
Poslednja izmena:
