- Poruka
- 389.650
Naučnici na Zapadu sve do 1912. godine nisu znali za postojanje komodskog varana. Evropljani su prvi put zabeležili da u Indoneziji živi ovo neobično stvorenje dve godine ranije, nakon cega je iste godine Piter Ovens, direktor Zoološkog muzeja u Bogoru, objavio rad o ovoj vrsti. Njihovo neobično ime potiče od prica o zmajolikoj životinji koja živi na ostrvu Komodo.
Mužjak komodskog zmaja može da poraste i do tri metra, , dok u proseku imaju oko 90 kilograma, a ženke porastu do 1,8 metara. Njihova koža je obično plave, narandžaste, zelene i sive bije i veoma je izdržljiva, ojačana osteodermom. Pored toga, imaju snažan, mišićav rep i duge kandže.
Ove životinje su izuzetno retke i u divljini se mogu naći samo na ostrvima Komodo u Malosundskom arhipelagu, ostrvu Rinka, Gili Montang, Gili Dasami i Flores.
Bez obzira na to gde žive, prijaju im visoke temperature. Ipak, zanimljivo je da oni kopaju ili traže jazbine u kojima im je noću toplo, a danju sveže.
Gladni komodski zmajevi su neretko prinuđeni da plivaju do susednog ostrva u potrazi za hranom, pa su postali vrsni plivači, a mogu da se udalje kilometrima od obale.
Jedan od najpoznatijih podataka o komodskim zmajevima jeste taj da su mesodžeri i toliko dobri lovci da mogu da pojedu veoma veliki plen poput vodenog bivola, jelena, svinje i čak čoveka. Pored toga, ne libe se da okuse i sitnijeg pripadnika svoje vrste, a tokom jednog obroka mogu da pojedu hranu u količini koja čini 80 odsto njihove ukupne telesne težine.
Komodski zmajevi love na jedinstven način – ispruže se i udare svoj plen šapom, a potom ga napadaju oštrim i testerastim zubima. Ukoliko plen ove životinje uspe da pobegne, živeće samo 24 sata jer je u njegovom organizmu nakon ujeda veliki broj bakterija (kako je objavio National Geographic, pljuvačka komodskog zmaja sadrži čak 50 sojeva bakterija), ali ovo stvorenje uglavnom, zahvaljujući izvanrednom čulu mirisa, uspeva da pronađe odbegli plen i dovrši obrok.
Van sezone parenja, komodski zmajevi su samotnjaci. Mužjaci predano čuvaju svoju teritoriju i dnevno pređu oko dva kilometra „patrolirajući“ kako im je niko ne bi zauzeo.
Obično se pare između maja i avgusta, a ženke u septembru ležu oko trideset jaja.
Čim dođu na svet, bebe ove životinje trče i penju se na drveće kako ih ne bi ujeli drugi pripadnici ove vrste. Tek kada napune četiri godine, silaze s drveća i na tlu provode ostatak života, koji može traje i tri decenije.
Zanimljiv podatak o ovim inteligentnim životinjama jeste da su njihove ženke sposobne i za partenogenezu, što znači da im nije potreban mužjak za oplodnju.
Nije redak slučaj da odrasli komodski zmajevi pojedu mladunca, pa su mladi razvili interesantnu strategiju: valjaju se po fekalijama kako bi izgledali kao manje privlačan zalogaj.
Prema IUCN-u, komodski zmaj nije ugrožen, već je svrstan u kategoriju ranjivih vrsta. Trenutno ih u prirodi ima oko šest hiljada, a zaštićeni su u Nacionalnom parku „Komodo“, koji obuhvata sva ostrva na kojim oni žive osim ostrva Flores.
Prvi put su se van Indonezije izlegli u Nacionalnom zoološkom parku „Smitsonijan“ 1992. godine, kada su na svet došla četiri mladunca čijih trideset mladih danas živi u zoološkim vrtovima širom sveta.
