Odavno sam već bez komentara,iz raznoraznih razloga,ali me potakao jedan razgovor o nekim dešavanjima,na razmišljanja,koja nisu ni nova ni neočekivana,i nije pojava nova i ne dešava se retko,čak se nije desila meni(ne ovog puta,i nije to razlog,a dešava se ,kao i svima)ali nisam mogla da odolim navici da o svemu moram progovoriti.
Tračem i prepričavanjem rekla - kazala,čula -.ne videla,uglavnom se bave ljudi koji su negde usput,ostali bez sopstvenog života,pogubili sebe u igrama na sreću,prodavali ljubav da kupili bi veću,hranili ego umesto dušu i tako osakaćeni,bez sopstvenih života,počinju da žive tudje.Ali...ni oni im nisu dovoljni takvi kakvi su, ti tudji životi,već ih menjaju i prilagodjavaju sopstvenim prazninama ,trudeći se da ih ispune.I opet...ne bi ni to bilo tako strašno,kada bi shvatili da se duša hrani,a ne ego,no.... što svikla-navikla,nema pomoći ni od tudjeg života,njihova praznina sve dublje zjapi,i što je veća to je i zloba prisutnija,obavija i davi svakim danom sve razgoropadjenija,i u jednom trenutku,njima ništa drugo i ne preostane,nego da se bude tudjim jutrima,zanoće sa tudjim snovima,ljubavi sopstvene nemaju,pa im tudja smeta,pa makar ta tudja ljubav umesto sreće,patnju i bol donosila,ali ni takva ne može s mirom biti,raduju se tudjem zlu,jer sopstvenog dobra nemaju....i tako iz dana u dan.
Žao mi je onih koji ne žive,ne znaju šta i koliko propuštaju,nepoznajući bol nisu sposobni ni radost osetiti,nemajući nisu sposobni ni dati,stegnutih šaka ništa nisu u stanju ni primiti,...ostaje im samo palacanje *guja*-jezika,i to je sav smisao njihovog nazovi života.
Svak svoj krst nosi.Njihov je pretežak.Ali,u svakom zlu ima i nekog dobra,a Bog je milostiv ,nije im dao pameti i emocija dovoljno da spoznaju svu težinu onog što nose,pa im je valjda tako lakše nositi.....a možda i nije,ali se od zla ne žele ni požaliti.
Draga moja ...
Tempus omnia relevant !!-Vreme sve pokaže....psi i dalje neka laju,karavane ipak prolaze !!
Želim im da dobiju svoje živote,u punom sjaju svakodnevnih briga i zadovoljstava,radosti i tuge,patnje i sreće,živote obogaćene ljubavlju za sebe,možda tako jednom nauče voleti i druge.
Tračem i prepričavanjem rekla - kazala,čula -.ne videla,uglavnom se bave ljudi koji su negde usput,ostali bez sopstvenog života,pogubili sebe u igrama na sreću,prodavali ljubav da kupili bi veću,hranili ego umesto dušu i tako osakaćeni,bez sopstvenih života,počinju da žive tudje.Ali...ni oni im nisu dovoljni takvi kakvi su, ti tudji životi,već ih menjaju i prilagodjavaju sopstvenim prazninama ,trudeći se da ih ispune.I opet...ne bi ni to bilo tako strašno,kada bi shvatili da se duša hrani,a ne ego,no.... što svikla-navikla,nema pomoći ni od tudjeg života,njihova praznina sve dublje zjapi,i što je veća to je i zloba prisutnija,obavija i davi svakim danom sve razgoropadjenija,i u jednom trenutku,njima ništa drugo i ne preostane,nego da se bude tudjim jutrima,zanoće sa tudjim snovima,ljubavi sopstvene nemaju,pa im tudja smeta,pa makar ta tudja ljubav umesto sreće,patnju i bol donosila,ali ni takva ne može s mirom biti,raduju se tudjem zlu,jer sopstvenog dobra nemaju....i tako iz dana u dan.
Žao mi je onih koji ne žive,ne znaju šta i koliko propuštaju,nepoznajući bol nisu sposobni ni radost osetiti,nemajući nisu sposobni ni dati,stegnutih šaka ništa nisu u stanju ni primiti,...ostaje im samo palacanje *guja*-jezika,i to je sav smisao njihovog nazovi života.
Svak svoj krst nosi.Njihov je pretežak.Ali,u svakom zlu ima i nekog dobra,a Bog je milostiv ,nije im dao pameti i emocija dovoljno da spoznaju svu težinu onog što nose,pa im je valjda tako lakše nositi.....a možda i nije,ali se od zla ne žele ni požaliti.
Draga moja ...
Tempus omnia relevant !!-Vreme sve pokaže....psi i dalje neka laju,karavane ipak prolaze !!
Želim im da dobiju svoje živote,u punom sjaju svakodnevnih briga i zadovoljstava,radosti i tuge,patnje i sreće,živote obogaćene ljubavlju za sebe,možda tako jednom nauče voleti i druge.
Uz tvoju pricu nekako mi se sam nametnuo jedan citat :
