Igrom pukog slucaja,*setajuci* netom,naisla sam na sajt kojem je ovaj tekst u interpretaciji,meni nedovoljno poznatog glasa,da bih znala ko je interpretator,ali ,mogla bih reci,dovoljno senzualnog,da vas *prikuje* na sajtu,makar toliko dugo dok ne odslusate do kraja,pracen muzikom koja svojim toplim tonovima uspi da vas prebaci u mesto i vreme desavanja.sluzio kao zvucna podloga.Ocarana tekstom,nisam odolela,odslusala sam par puta i zapisala,sve vreme razmisljajuci na koga,i ciji stil pisanja me podseca,ali nisam nasla odgovora.Nadam se da ce neko citajuci i uzivajuci u dubokom humanizmu ovog teksta,mozda naci odgovor na moje pitanje,ko je autor ?!.Ako se neko seti,molila bih da to napise.....uzivajte 
"Jutros je u sred ljeta, snijeg pao.Tezak i mokar.
Placu zaprepascene basce.
Biljezim to i sutim,jer svikao sam na cuda.
Vidim kroz okna ducanska,zabrinuta
prolaze lica....i nijema.
Kamo ce stici,Boze, koji sve znas?
Ne hulim.Samocu sam ovu primio k'o dar.
Ne kaznu,k'o premoc,...niposto uzas.
Stici ce znam od jutra ljudi neki....
Morao je nocas neko umrijeti.
Dusa je moja spremna,k'o kalem i papir predamnom.Sutnja i calma.
Koga si nocas otrgnuo u gradu ? Cije cemo ime spominjati jutrom uz duhan i kahvu,narednih dana? Treba biti mudar.Neka se strava cekanja na licu ne ocituje,jer dugo je trebalo dok shvatih...ovo je grad u kom' sve bolesti,zarazne su.Siri se ljubav k'o zutica i kuga... i mrznja se jednako koti.
Nisam li mozda odvise sam? Nije to dobro.
Toliko sam svikao na samocu.Mislim li pravo ,Boze?
Tako je nekoc,i to stoji zapisano,crvena kisa lila ponad grada.Pometnja i strah ,rasli k'o korov.
A malo je zdravih u gradu dusa.I pravo je sto je tako.
Jer, bolest od kuda,jasno mi je,al' ,od kuda zdravlje? Pitaju li to,ovi ljudi oko mene,sto isto ih primam ,znajuci da ni dva nisu ista,ni pred tvojim,ni pred mojim licem? Pitaju li? I znaju li da ih motrim? Kako bi im samo srca uzdrhtala,ove redove da vide?
Grijesim li prema sebi,tek tada sam, drugima prav..
Prema njima ,grijesim li,pravdu prema sebi ispunjam.
Sta je onda istina? Reci mi Boze moj,moli te skromni Mula Mustafa,sto druge zelje nema,osim da tiho bude...i jos tise ode,kada dodje cas."
__________________
"Jutros je u sred ljeta, snijeg pao.Tezak i mokar.
Placu zaprepascene basce.
Biljezim to i sutim,jer svikao sam na cuda.
Vidim kroz okna ducanska,zabrinuta
prolaze lica....i nijema.
Kamo ce stici,Boze, koji sve znas?
Ne hulim.Samocu sam ovu primio k'o dar.
Ne kaznu,k'o premoc,...niposto uzas.
Stici ce znam od jutra ljudi neki....
Morao je nocas neko umrijeti.
Dusa je moja spremna,k'o kalem i papir predamnom.Sutnja i calma.
Koga si nocas otrgnuo u gradu ? Cije cemo ime spominjati jutrom uz duhan i kahvu,narednih dana? Treba biti mudar.Neka se strava cekanja na licu ne ocituje,jer dugo je trebalo dok shvatih...ovo je grad u kom' sve bolesti,zarazne su.Siri se ljubav k'o zutica i kuga... i mrznja se jednako koti.
Nisam li mozda odvise sam? Nije to dobro.
Toliko sam svikao na samocu.Mislim li pravo ,Boze?
Tako je nekoc,i to stoji zapisano,crvena kisa lila ponad grada.Pometnja i strah ,rasli k'o korov.
A malo je zdravih u gradu dusa.I pravo je sto je tako.
Jer, bolest od kuda,jasno mi je,al' ,od kuda zdravlje? Pitaju li to,ovi ljudi oko mene,sto isto ih primam ,znajuci da ni dva nisu ista,ni pred tvojim,ni pred mojim licem? Pitaju li? I znaju li da ih motrim? Kako bi im samo srca uzdrhtala,ove redove da vide?
Grijesim li prema sebi,tek tada sam, drugima prav..
Prema njima ,grijesim li,pravdu prema sebi ispunjam.
Sta je onda istina? Reci mi Boze moj,moli te skromni Mula Mustafa,sto druge zelje nema,osim da tiho bude...i jos tise ode,kada dodje cas."
__________________
....mogla bih razbijati glavu do vecnosti,
