Ne znam koliko vas je čulo za Vojislava Ilića Mlađeg i njegove pesme, ali znam da je ovaj pesnik bio od strane sudbine gađan najvećim kamenjem.
Izdvajam iz njegovog stvaralaštva dve pesme posvećene njegovoj deci Dušanu - Duki i Jovanu.
Još jednom upozoravam one sa slabim srcem da ovo ne čitaju.
DUKINA SVIRALA
Na svom malom detinjskom odru
bolestan leži, bez iskre nade...
"Šta želiš sine?" - pitamo nežno -
"Bombone, smokve il' čokolade?
Šta hoćeš? Reci!"A on lagano,
"Ne mogu ništa!"šapatom veli,
Kao da čeka čas rastanka
Te zato ništa više ne želi...
Ćutaše dugo...Zatim bacivši
Upitan pogled na svoju majku,
pogleda me i reče tiho:
"Kupi mi, tata, malu svirajku!"
I otac hitro kao bez duše,
Trči, a znoj mu obraze rosi,
kupuje lepu malu svirajku
I svome nežnom ljubimcu nosi.
Radosno dete sviralu malu
Međ' samrtničke ručice uze,
Al' avaj: nema daha da svirne,
Te mu zbog toga blesnuše suze...
"Hoćeš ti,tata, da mi posviraš?"
I ja zasvirah,-al' tužno tako!-
Izgubljenu sam svirao sreću,
I, svirajući, gorko sam plak'o...
Al' svirkom svojom ne spasoh sina!
Sva mi je želja uzalud bila!
Smrt dođe brzo i uze malog
Na svoja crna, studena krila.
Uz kovčeg, nežno, spustismo Duku,
Uz molitava pogrebnih zvuke:
Njegovu malu dragu svirajku
Međ' skrštene mu metnusmo ruke.
I,uvek, otad, kad odem onde
Gde se zemaljska staza svršava,
Gde rastu:vrisak i pelen gorki,
Gde moja ljubav večito spava,
Ja jasno čujem žalosnu svirku
Što svojom tugom u srce dira:
To mali Dušan, plačući gorko,
U svoju dragu sviralu svira.
22.06.1926. Vojislav Ilić Mlađi
E lepo se isplakah dok sam ovo kucao.
Život je previše kratak da bi smo ga trošili na
tugu.
----------- Dopuna: 13 Apr 2009 16:13 ---------
Da sam znao!
Da sam znao, da sreća odleti
K'o prah zlatan s leptirovih krila,I da radost - ta neverna druga-Namah prođe, k'o da nije bila,
Ja u dobru, ne bih hladan biv'o,
već bih cveće, pevajući, brao,
I pun milja, život bih uživ'o,
Da sam znao!...
Da sam znao, da ćeš, tako brzo,
Ispit čašu sudbine ti klete:
Da ćeš mladost sahraniti zlatnu
Na dnu reke, milo moje dete.
"Igraj!Pevaj, razdragan i čio!
Bog je zato dečji život dao!"
Svaki dan bih tebi govorio,
Da sam znao!...
Da sam znao, da će tvoj grob sveti
Biti kazna - po zasluzi stroga -
Namenjena tvom bezbrižnom ocu,
Udaljenom od Gospoda Boga,
Trg'o bih se još za tvog života,
I pun vere, pred višnjeg bi pao,
Da izlišnom tvoju smrt učinim,
Da sam znao!...
24.2.1925.
Beograd
Pesma je posvećena sinu Jovanu koji se utopio 1924 g.
Inače od osmoro dece četri nisu dočekali da odrastu.
Jovaka, Zagorka, Jovan i Dušan-Duka.
Izdvajam iz njegovog stvaralaštva dve pesme posvećene njegovoj deci Dušanu - Duki i Jovanu.
Još jednom upozoravam one sa slabim srcem da ovo ne čitaju.
DUKINA SVIRALA
Na svom malom detinjskom odru
bolestan leži, bez iskre nade...
"Šta želiš sine?" - pitamo nežno -
"Bombone, smokve il' čokolade?
Šta hoćeš? Reci!"A on lagano,
"Ne mogu ništa!"šapatom veli,
Kao da čeka čas rastanka
Te zato ništa više ne želi...
Ćutaše dugo...Zatim bacivši
Upitan pogled na svoju majku,
pogleda me i reče tiho:
"Kupi mi, tata, malu svirajku!"
I otac hitro kao bez duše,
Trči, a znoj mu obraze rosi,
kupuje lepu malu svirajku
I svome nežnom ljubimcu nosi.
Radosno dete sviralu malu
Međ' samrtničke ručice uze,
Al' avaj: nema daha da svirne,
Te mu zbog toga blesnuše suze...
"Hoćeš ti,tata, da mi posviraš?"
I ja zasvirah,-al' tužno tako!-
Izgubljenu sam svirao sreću,
I, svirajući, gorko sam plak'o...
Al' svirkom svojom ne spasoh sina!
Sva mi je želja uzalud bila!
Smrt dođe brzo i uze malog
Na svoja crna, studena krila.
Uz kovčeg, nežno, spustismo Duku,
Uz molitava pogrebnih zvuke:
Njegovu malu dragu svirajku
Međ' skrštene mu metnusmo ruke.
I,uvek, otad, kad odem onde
Gde se zemaljska staza svršava,
Gde rastu:vrisak i pelen gorki,
Gde moja ljubav večito spava,
Ja jasno čujem žalosnu svirku
Što svojom tugom u srce dira:
To mali Dušan, plačući gorko,
U svoju dragu sviralu svira.
22.06.1926. Vojislav Ilić Mlađi
E lepo se isplakah dok sam ovo kucao.
Život je previše kratak da bi smo ga trošili na
tugu.
----------- Dopuna: 13 Apr 2009 16:13 ---------
Da sam znao!
Da sam znao, da sreća odleti
K'o prah zlatan s leptirovih krila,I da radost - ta neverna druga-Namah prođe, k'o da nije bila,
Ja u dobru, ne bih hladan biv'o,
već bih cveće, pevajući, brao,
I pun milja, život bih uživ'o,
Da sam znao!...
Da sam znao, da ćeš, tako brzo,
Ispit čašu sudbine ti klete:
Da ćeš mladost sahraniti zlatnu
Na dnu reke, milo moje dete.
"Igraj!Pevaj, razdragan i čio!
Bog je zato dečji život dao!"
Svaki dan bih tebi govorio,
Da sam znao!...
Da sam znao, da će tvoj grob sveti
Biti kazna - po zasluzi stroga -
Namenjena tvom bezbrižnom ocu,
Udaljenom od Gospoda Boga,
Trg'o bih se još za tvog života,
I pun vere, pred višnjeg bi pao,
Da izlišnom tvoju smrt učinim,
Da sam znao!...
24.2.1925.
Beograd
Pesma je posvećena sinu Jovanu koji se utopio 1924 g.
Inače od osmoro dece četri nisu dočekali da odrastu.
Jovaka, Zagorka, Jovan i Dušan-Duka.
