Kome ili čemu služi država?

Ljubo2

Ljubo2

Iskusan
Poruka
5.579
Ovo pitanje je uvek bilo jednood glavnih filozofskih pitanja, iako mi nije poznato da ga je neko do sada postavuo. Verovatno zato jer se ljudima čini da je postojanje državnih političkih sistema normalna pojava, kao i politička podela sveta, političke institucije i političari, koji u svojim borbama za vlast, ne biraju sredstva, tom prilikom uvek iznova uspeju da urede svet "kao krmača baštu", kako to naš narod veli kad želi da se naruga nečemu što nema veze sa zdravom pameću.

Šta vi mislite da li su ljudima širom sveta potrebne držabe, političke institucije, političari i politička podela sveta i da li bi ljudi bez njih mogli da žive? Imajući na umu da je glavni posao političara da rešavaju političke probleme. Kao što je, na primer, glavni posao zemljoradnika da obrađuju zenlju i proizvode hranu, građevinara da grade građevinske objekte, lekara da leće ljude itd.. Jer sve su to problemi koje ljudi moraju da rešavaju da bu mogli da se održe u životu,

Pa onda izgleda da i političari moraju da postoje, da bi rešavali poltičke probleme, da bi ljudi bez političkih problema mogli lakše da se održe u životu.

Samo tu postoji jedna mala razlika, jer politički problemi nikada sami od sebe neće da nastanu, ako nema političara koji političke probleme stvaraju. Pa onda ispada da bi ljudi sveta najlakše mogli da reše sve svetske političke probleme, na taj način, ako bi se rešili političkih institucija i političara koji svetske političke probleme prave.

Šta mislite o tome?
 
Poslednja izmena:
Meliot:
Država služi pre svega onima koji su na njenom budžetu pa tek onda ostalim građanima te iste države.
Kliknite za proširenje...
Nije mi poznat ni jedan primer iz istorije da je država služila njenim građanima. Državne plitičke institucije su uvek živele od silom nametnutog reketa (poreza) svojim građanima. Koji su, plus toga, uvek svojim životima morali da brane državu kad je napadnuta od drugih država ili lad je država napadala druge države radi pljačke.
 
VranV:
Država služi da reši naše male probleme iili potrebe: poliicija da nas štiti, vatrogasci gase požar, snadbbeva nas preko javnih (čitaj državnih) preduzeća strujom, vodom, daje osnovnu zdraavstvenu zaštitu.
Kliknite za proširenje...
Pomešap si državu kao političku instituciju i tvorevinu i državu kao ekonomsku zajednicu,. Država kao politička tvorevina brine samo o sebi, a država kao ekonomska zajednica brine o svim ljudima, lak i o političkoj državi kao parazitu na svojim leđima koji joj siše krv. I često je do temelja rušu u svojim ratnim sukobima sa drugim državama u za tuđe teritorije i vlast.
 
Verzija 1

Platonova država.

Platon je u svom delu „Država“ (Politeia) prikazao viziju idealnog društvenog poretka zasnovanog na pravdi, harmoniji i hijerarhiji. On polazi od pitanja: šta je pravda? i kako se može ostvariti u zajednici.

Društvo u njegovoj zamišljenoj državi podeljeno je na tri staleža:

1. Vladari – filozofi: Oni imaju zadatak da vladaju jer poseduju mudrost i znanje o „ideji dobra“. Po Platonu, samo filozofi mogu istinski da razlikuju istinu od privida i da upravljaju državom u korist svih.


2. Čuvari – ratnici: Njihova uloga je da brane državu i sprovode odluke vladara. Oni moraju biti hrabri, disciplinovani i posvećeni opštem dobru, a ne ličnim interesima.


3. Proizvođači: Ovaj stalež čine zanatlije, zemljoradnici i trgovci. Njihov zadatak je da se staraju o materijalnim potrebama društva.


Pravda, po Platonu, postoji kada svaki stalež obavlja svoju ulogu i ne meša se u poslove drugoga. Ako se, na primer, proizvođač ili ratnik umeša u vladavinu, nastaje nepravda i raspad poretka.

Platon smatra da vlast ne treba da pripada bogatima, niti masama, već onima koji poseduju znanje i vrlinu. Zato filozofi moraju biti vladari – jer znaju šta je istinsko dobro, a ne teže ličnoj koristi.

On takođe kritikuje različite oblike vladavine:

Timokratiju (vladavinu časti i ratnika),

Oligarhiju (vladavinu bogatih),

Demokratiju (vladavinu mase, koju vidi kao neuređenu i sklona haosu),

Tiraniju (vladavinu jednog čoveka koji zloupotrebljava moć). Vučić.


Za Platona, jedino pravedna država je ona u kojoj vladaju filozofi-kraljevi, a harmonija i jedinstvo zajednice održavaju se time što svako radi svoj posao u skladu sa svojom prirodom.

Wikipedija:

Платонова држава је идеалистичка из разлога што она не постоји већ треба да буде продукт свесне делатности људи. За разлику од свог дела Закони у "Држави" Платон трага за апсолутно најбољом државом, и у овоме лежи утопистичка категорија "Државе". За Платона друштвени поредак идеалне државе чине три класе: филозофи, војници и произвођачи (занатлије и земљорадници). Филозофи су уједно и управљачи државе, војници су чувари, а робови су произвођачи. Платон је уочио да приватна својина квари човека, па је одлучио да прве две класе не могу поседовати приватно власништво. Веома важна чињеница за функционисање овакве државе лежи у Платоновом концепту правде, односно праведности која тражи да:" Свако ради свој посао". По Платону етички идеал је постићи врлину, а она се заснива на знању. То је тежња ка идеји добра као врхунској вредности. Идеја добра се не може остварити само у појединцу него истовремено у заједници, односно у држави. Ради тога филозофи треба да имају врлину која се заснива на знању, а војници да поседују врлину храбрости.


Aristotelova država.

Aristotel, Platonov učenik, u svom delu „Politika“ daje drugačiji i praktičniji pogled na državu. Dok je Platon zamišljao idealnu državu u svetu ideja, Aristotel se bavi stvarnim državama i njihovim uređenjem.

Polazna tačka njegove misli je tvrdnja da je čovek „zoon politikon“ – političko i društveno biće. To znači da čovek prirodno teži zajednici, jer samo u njoj može ostvariti potpuni život. Država nastaje iz porodice, preko sela, kao prirodni vrhunac razvoja zajedničkog života.

Svrha države, prema Aristotelu, jeste da obezbedi dobar i srećan život građana – ne samo opstanak, već i moralno i intelektualno usavršavanje.

Aristotel razlikuje dobre i loše oblike vladavine:

Dobre (vladaju u interesu svih):

1. Monarhija – vladavina jednog pravednog vladara.


2. Aristokratija – vladavina najboljih, mudrih i vrlinskih ljudi.


3. Politeja – mešavina demokratije i oligarhije, u kojoj i narod i imućni učestvuju u vlasti.


Loše (vladaju u interesu samo jedne grupe ili pojedinca):
 
Poslednja izmena:
1. Tiranija – iskvareni oblik monarhije, kada jedan vlada za ličnu korist. Vučić.

Tiranida (tj. tiranija) je četvrti oblik državnog uređenja u kome niko osim tiranina nije slobodan. Na vlasti su političari koji zavode narod koji ih podržava iz neznanja. Otimaju od imućnih, mrvice daju narodu da bi ga smirili, a najveći deo zadržavaju za sebe i tako ekonomski jačaju. Od takvih ljudi nastaju tirani. Ti političari traže od naroda da im dozvole da imaju telesnu gardu da bi njega, zaštitnika građana, čuvali i kad ona nastane na legalan način, postaje sredstvo represije pomoću kojeg tirani za trajno ostaju na vlasti.

Kad tzv. zastupnik građana dođe na vlast, prvo eliminiše protivnike. Vodi ratove ili na neki drugi način primorava građane da se svakodnevno bave brojnim poslovima koji im odvlače vreme, pažnju i energiju i postiže da mu ne rade o glavi. Prezauzeti i nesolidarni pojedinci nisu nikakva pretnja tiranima na vlasti. Suprotno od lekara koji sa tela uklanja ono najgore, tiranin uklanja najbolje, najpametnije, najmудrije, sve koji mu se mogu suprotstaviti, a oko sebe ostavlja najgore koji mu povlađuju.

Pošto u narodu vremenom raste mržnja prema njemu, on mora da povećava telesnu gardu koja ga štiti. Tiranski tip čoveka nastaje kad demokratski čovek padne u potpuno ropstvo; kada požuda i druge strasti ovladaju njime u potpunosti i stalno traže svoju hranu, a čovek-rob je primoran da ih stalno hrani. Takav čovek, kojim potpuno ovladaju podivljale strasti, izdaće prijatelja, opljačkati, ubiti ili učiniti bilo kakav zločin koji je potreban da otkloni prepreku koja ga sprečava da zadovolji svoju potrebu.

Pravu slobodu (koja podrazumeva i odgovornost), ali i ljubav i prijateljstvo, čovek tiranske prirode nikad neće u potpunosti doživeti. Ukoliko čovek takve prirode dođe na vlast, on tiraniše sve druge. I pored spoljašnjeg sjaja i raskoši njihovog života, tirani su uvek nesrećni.

Evo analize ponašanja Vučića kroz prizmu tiranide/tiranije, zasnovane na filozofskim konceptima Platona i Aristotela:

1. Koncentracija moći.

Filozofski koncept: Tiranin drži vlast u svojim rukama i ne deli je za opšte dobro. Aristotel navodi da tiran uklanja protivnike i jača svoju poziciju dok narod ostaje bez stvarne moći.

Paralela: Vučić je centralizovao izvršnu vlast i snažno utiče na zakonodavnu i sudsku granu, što analitičari vide kao koncentraciju moći u jednoj osobi ili partiji.


2. Kontrola nad narodom i manipulacija.

Filozofski koncept: Tiranin deli narodu mrvice da bi ga smirio i stvorio zavisnost, dok najveći deo koristi zadržava za sebe. Platon i Aristotel naglašavaju da tiran koristi propagandu i populizam.

Paralela: Vučić i njegova stranka koriste medije, PR i političke poruke kako bi oblikovali javno mnjenje, često favorizujući određene narative dok opozicija ima ograničen pristup platformama.


3. Uklanjanje ili neutralisanje protivnika.

Filozofski koncept: Tiranin uklanja najpametnije, najmudrije ili najuticajnije ljude koji mu mogu ugroziti vlast. Aristotel navodi da se tiran štiti telesnom gardom i represivnim sredstvima.

Paralela: Kritičari primećuju da su opozicija, novinari i nezavisni akteri često marginalizovani ili izloženi pritiscima, dok Vučić ostaje dominantan u političkoj areni.

4. Stvaranje zavisnosti i preusmeravanje pažnje.

Filozofski koncept: Tiranin primorava građane da se bave brojnim poslovima ili problemima koji odvlače energiju i pažnju, kako ne bi kritikovali vlast.

Paralela: Kontrola informacija, politički događaji i ekonomski pritisci utiču na to da deo javnosti fokus prebaci sa pitanja vlasti na svakodnevne probleme, čime se smanjuje opozicioni pritisak.


5. Strasti i lični interes kao pokretači

Filozofski koncept: Tiranin je vođen požudama, ličnim ambicijama i stalnom težnjom da održi vlast, bez istinskog interesa za opšte dobro.

Paralela: Kritičari smatraju da određene odluke vlasti favorizuju lične ili partijske interese, a ne šire društvo.

Zaključak:

Kroz prizmu filozofske analize, ponašanje Vučića može se tumačiti kao tiranski tip vlasti u smislu političke teorije: koncentracija moći, kontrola naroda, marginalizacija protivnika i vođenje vlasti za lične ili stranačke interese.

To znači da je lično „tiranin“ u apsolutnom moralnom smislu, njegovo političko delovanje pokazuje obrazac koji filozofi opisuju kao tiranidu.

Karakteristike Vučićeve tiranije.

1. Koncentracija moći.

Vučić kontroliše izvršnu, zakonodavnu i delimično sudsku vlast.

Odluke često donosi centralizovano, bez široke participacije opozicije.



2. Kontrola medija i narativa.

Državni i bliski mediji favorizuju vlast i plasiraju poruke u skladu sa političkim interesima.

Kritički glasovi opozicije i nezavisnih novinara često su marginalizovani ili cenzurisani.



3. Marginalizacija protivnika.

Opozicija je oslabljena kroz pravne, političke ili finansijske pritiske.

Politički i društveni akteri koji potencijalno ugrožavaju vlast bivaju diskreditovani ili eliminisani iz javnog uticaja.



4. Manipulisanje narodom.

Korišćenje populističkih poruka i obećanja da bi se stvorila zavisnost i podrška javnosti.

Distribucija resursa, pomoći ili privilegija selektivno, radi političke kontrole.



5. Represivni aparat.

Jačanje policije, bezbednosnih službi i drugih kontrolnih mehanizama za održavanje vlasti.

Sukobi sa demonstrantima, upotreba pritisaka ili sile da bi se obeshrabrila kritika.



6. Eliminacija “najboljih”.

Kritičari, intelektualci i nezavisni eksperti koji bi mogli osporiti vlast bivaju marginalizovani ili diskreditovani.

Ostaju lojalni saradnici koji podržavaju politiku bez pitanja.



7. Vlast vođena ličnim interesima.

Odluke često služe očuvanju lične ili partijske moći, više nego opštem dobru.

Spoljna i unutrašnja politika može biti usmerena na stabilizaciju pozicije vlasti, a ne na širu korist građana.



8. Stvaranje zavisnosti i preusmeravanje pažnje.

Građani su okupirani svakodnevnim problemima, ekonomskim pritiscima ili kontrolisanim informacijama, što smanjuje kritičku energiju i opozicioni pritisak.

Konkretni postupci predsednika Vučića koji odražavaju autoritarne tendencije:

1. Centralizacija vlasti:

Opis: Predsednik Vučić je tokom svog mandata postepeno preuzimao kontrolu nad ključnim institucijama vlasti, uključujući izvršnu, zakonodavnu i delimično sudsku vlast.

Primer: Iako formalno postoji parlament i nezavisni sudovi, često se primeti da ključne odluke donosi predsednik ili uži krug njegovih saradnika, što može smanjiti efikasnost sistema provere i ravnoteže.



2. Kontrola medija:

Opis: Mediji koji kritikuju vlast suočavaju se s ekonomskim i političkim pritiscima.

Primer: Nekada popularni politički talk show "Utisak nedelje" bio je ukinut, a novinari koji kritikuju vlast izloženi su prijetnjama i nasilju.



3. Represija opozicije:

Opis: Opozicioni lideri i aktivisti suočavaju se s prijetnjama, nasiljem i pravnim prijetnjama.

Primer: Tokom protesta, zabeleženi su slučajevi nasilja nad demonstrantima i opozicionim liderima, uključujući i fizičke napade.



4. Manipulacija javnim mnjenjem:

Opis: Vlast koristi medije i državne resurse za širenje propagande i stvaranje slike o stabilnosti i prosperitetu.

Primer: Predsednik često koristi društvene mreže i državne medije za promociju svojih politika, često prikazujući ih u pozitivnom svetlu, dok marginalizuje kritike.



5. Opozicija prema nezavisnim institucijama:

Opis: Institucije koje bi trebale biti nezavisne, poput pravosuđa i regulatornih tela, često su podložne političkom uticaju.

Primer: Iako postoje formalne garancije nezavisnosti, u praksi se primeti da imenovanja u ključnim institucijama često favorizuju osobe bliske vlasti.


Vučićeva tiranida – analiza kroz filozofski koncept tiranide.

Tiranida je oblik državnog uređenja u kome niko osim tiranina nije stvarno slobodan. U slučaju Aleksandra Vučića, može se uočiti niz karakteristika koje odgovaraju filozofskom opisu tiranije: on centralizuje vlast, kontroliše ključne institucije i često donosi odluke bez stvarne participacije opozicije.

Na vlasti su političari i saradnici koji, kao i kod tiranide, zavode narod i održavaju podršku putem propagande i selektivne raspodele resursa. Mediji koji kritikuju vlast suočavaju se s pritiscima, dok su opozicioni lideri marginalizovani, diskreditovani ili izloženi nasilju, što odgovara opisu tiranina koji uklanja “najbolje” i najmudrije koji mu mogu ugroziti vlast.

Vučić koristi kontrolisane medije i društvene mreže da oblikuje javno mnjenje i stvori zavisnost naroda od poruka vlasti. Kritičari i nezavisni akteri često su prezauzeti svakodnevnim problemima ili marginalizovani, tako da nemaju snage da mu se suprotstave. Pritom, lični i partijski interesi vode donošenju odluka, dok se opšte dobro stavlja u drugi plan.

Kao i kod tiranina opisanog u filozofskim tekstovima, Vučić jača telesnu gardu – policiju i bezbednosne službe – kako bi održao kontrolu, posebno u vreme protesta ili političkih sukoba. Svaka opozicija ili kritika se tretira kao pretnja, a represivni aparat služi da obeshrabri i zastraši građane.

Narod je tako stalno zauzet rešavanjem sopstvenih problema, dok se pažnja odvlači od političke kontrole, čime se smanjuje mogućnost organizovanog otpora. Iako vlast može delovati stabilno spolja i uz veliki spektakl, unutrašnje nezadovoljstvo, mržnja ili strah kod građana često su prisutni – što se uklapa u filozofski opis tiranida, gde tiranin ostaje na vlasti zahvaljujući manipulaciji, represiji i koncentraciji moći.

Ukratko, obrazac političkog ponašanja koji Vučić demonstrira odgovara ključnim karakteristikama tiranide: centralizacija vlasti, kontrola medija, marginalizacija protivnika, manipulacija narodom, jačanje represivnog aparata i vođenje politike u ličnom i partijskom interesu, dok prava sloboda građana ostaje ograničena.



Dalje o državi:

2. Oligarhija – vlast bogatih, koji gledaju samo svoj interes.


3. Demokratija (u negativnom smislu kod Aristotela) – kada vlast preuzme siromašna većina i vodi je za sopstveni interes, zanemarujući zajedničko dobro.

Za razliku od Platona, koji teži idealnom uređenju, Aristotel je realističniji – on proučava postojeće ustave i traži najbolju moguću praksu u datim okolnostima. Zato smatra da je politeja najstabilniji i najpravedniji oblik, jer kombinuje elemente demokratije i oligarhije i tako stvara ravnotežu u društvu.

Разлика између Платонове и Аристотелове државе.

Платон је у својој "Држави" покушао да формулише апсолутно најбољу државу, док је Аристотел тврдио да не постоји апсолутно најбоља држава већ само релативно најбоља држава у односу на постојеће стање. Платонова идеална држава има три сталежа (филозофи, војници, робови), док Аристотелова има два сталежа и то: управљачки сталеж и сталеж робова. Аристотел је погрешно формулисао почетну премису о робовима, а то је да су они такви по својој природи, док су у стварности они такви зато што их таквим чини друштво. У самој тој тврдњи Аристотел је формулисао и расну теорију друштва.

Аристотел је био реалнији од Платона из разлога што се залагао за државу по узору на Атину. Он је проучавао постојеће уставе грчких држава и из њих извлачио закључке. Аристотел је, такође, државу приказивао у органицистичком облику.
 
Verzija 2.

Platonova i Aristotelova država.


Uvod:

Platon i Aristotel, najveći antički filozofi, imali su značajan uticaj na razvoj političke misli. Obojica su razmišljala o tome šta je država, koji je njen cilj i kako treba da bude uređena. Ipak, njihovi stavovi se razlikuju: dok je Platon bio idealista i stvarao viziju savršene države, Aristotel je bio realista i posmatrao stvarne primere postojećih ustava.


Platonova država.

Platon u svom delu „Država“ prikazuje utopijsku viziju savršeno uređenog društva. Njegova država počiva na hijerarhiji i podeli ljudi na tri staleža:


1. Filozofi – upravljači i vladari, jer jedini poseduju znanje i mudrost.




2. Vojnici – čuvari, koji obezbeđuju red i brane državu.




3. Proizvođači – zanatlije, zemljoradnici i robovi, koji obezbeđuju materijalne potrebe.


Po Platonu, prva dva staleža ne smeju posedovati privatnu svojinu, jer ona kvari čoveka i vodi sebičnosti. Najviša vrednost njegove države jeste pravda, koja znači da „svako radi svoj posao“ i da se ne meša u poslove drugih. Etika se zasniva na vrlini i znanju, a krajnji cilj jeste ostvarenje ideje dobra, koja se ne tiče samo pojedinca, već celokupne zajednice. Zbog toga Platon smatra da filozofi treba da vladaju, jer znaju šta je dobro za sve. Njegova država je idealistička i utopijska jer ne postoji u stvarnosti, već predstavlja cilj kojem se treba težiti.


Aristotelova država.

Aristotel, Platonov učenik, zauzima realističniji stav u svom delu „Politika“. On tvrdi da ne postoji apsolutno najbolja država, već samo ona koja je relativno najbolja u datim okolnostima. Dok Platon polazi od ideje savršene zajednice, Aristotel polazi od stvarnosti i proučava ustave postojećih grčkih država, naročito Atine.


Aristotel deli društvo na upravljački stalež i robove. Za razliku od Platona, on opravdava postojanje robova, smatrajući da su neki ljudi „po prirodi robovi“. Ovaj stav se često kritikuje, jer u sebi nosi začetak rasne teorije. Ipak, Aristotel shvata državu kao prirodnu zajednicu i naglašava da je čovek „zoon politikon“ – društveno biće koje samo u zajednici može ostvariti potpun život.


On razlikuje dobre i loše oblike vladavine:


Dobre: monarhija, aristokratija i politeja (mešavina demokratije i oligarhije).


Loše: tiranija, oligarhija i čista demokratija, jer vode ličnom interesu pojedinca ili grupe.




Aristotel državu vidi organici-stički, kao živi organizam, gde svi delovi moraju da sarađuju radi opstanka i razvoja zajednice.


Zaključak:

Platon i Aristotel dali su dve velike, ali različite vizije države. Platonova država je idealistička, utopijska i zasnovana na filozofskom promišljanju pravde i dobra, dok je Aristotelova država realistična, zasnovana na iskustvu i proučavanju postojećih poredaka. Platon je težio apsolutnom idealu, a Aristotel mogućem i ostvarivom poretku. Njihova razmišljanja ostala su temelj političke filozofije i do danas utiču na rasprave o tome šta je pravedna i dobra država.
 
VranV:
Kad ih ima ne valja :confused: kad ih nije bilo plemena su se uništavala.
Zbog rata tamo vamo, ne znači da države treba ukinuti. Anarhista?
Kliknite za proširenje...
Pa, tema koju sam postavio, može da ima veze sa abargizmom, u onom smislu kako se pojam "anarhizam" tumači i shvata. Zvanično, definicija pojma "anarhizan" , otprilike, ovako glasi:

Anarhizam je politička filozofija i pokret usmjeren na odbacivanje bilo kakva oblika ustrojstva (hijerarhije) i vlasti. Anarhisti obično pozivaju na ukidanjee države koju smatraju nasilnom, nepotrebnom i štetnom po definiciji. Zbog svojega naglaska na sustavnoj kritici ekonomije i društva, anarhistička je misao povezana sa socijalizmom i antikapitalizmom.

Međutim, ja sam, postavljajući ovu temu, želeo da o potrebi postojanja države kao političkog sistema, govorim, ne sa stanovišta filozofije ili politike, več nauke. Naime, postojanje političke podele sveta danas ne opravdavaju samo svetske ideologije, politike i filozofije, već u prvom redu svetska nauka. Konkretno, "darvinizam", kao jedna od naučnih teorija evolucije Univerzuma, koja govori o o pravu jačega i prirodnoj selekciji, kao prirodnom principu evolucije Univerzuma. U širem smislu, ovaj princip poziva i opravdava borbu svega i svačega protiv svega i svačega, u kojoj jači preživljava, u kojoj je prabo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva.

Dakle, ovaj princip se smatra naučno dokazanimi opravdanim , koji opravdava sve podele ljudskog društva, kako nacionalne, verdke i klasne, tako i političke, smatrajući ih prirodnim, kao i njihovu međusobnu konkurenciju, mržnju i ratobe do istrebljenja. Smatrajući prirodnim i najboljimnačinom održanja i napredovnja, kako cele prirode, tako i ljudskog druđtva.

I moje dodatno pitanje u ovoj temi sada glasi: šta mislite, da li je darvinizam, sa značenjem prava jačega i prirodba selekcija zaista prirodni zakon evolucije i najbolji način samoodržanja i napredovanja cele prirode, kao i ljudske vrste? Ili je prirodni zakon ipak nešto sasvim drugo i suprotno od toga?
 
Postavljajući ovu temu imao sam nameru da diskutujemo i složimo se da je politička podela sveta najveće svetsko zlo, jer najveći broj ratova u svetu su pokrenule i vodile državnie političke insitucijei njihovi čelnici. Razlozi su uvek buli banalni - najčešće radi isvajanja i pljačkanja tuđih teritorija ili zbog mržnje, uzrokovane, ideološko-političkim, verskim ili nacionalnim razlikama.

A postojanje državnih političkih sistema i sve različitosti u njima, kao i ratovi, pravdani su darvinističkim principom "prirodne selekcije i prava jačega", koji je opravdavala i svetska nauka i filozofija i svetske ideologije i politike. Kao i svetske religije, jer sem svetskih političkih ratova imamo i brojne međuverske ratove.

Ovde je najvažnije da se primeti da su sve ove svetske političke, nacionalnem, verske i klasne podele, konkurencije, mtžnje i ratovi pravdani principom "prirodne selekcije i prava jačega", koji se još uvek smatra prirodnim, po kojem se, kako se veruje, najbrže napreduje i po kojem teče ukupna evolucija Univerzuma.

Sve ovo podrazueva da se svet ne može osloboditi pilitičkihm religijskih, nacuonalnih i klasnih podela, konkurencija, mržnji i ratova, sve dok se naučno ne i obori darvinistički princip "prirodne selekcije i prava jačega", koji je, zapravo princip i zakon haosa i zla i dok se ne dokaže da uporedo sa ovim principom i zakonom postoji i još jedan prirodni princip i zakom, poznat pod imenom "Zakon ili princip harmonije i dobra". I da se evolucija Univerzuma ne svodi na večitu podelu, komkurenciju, mržnju i borvu svega i svačega protiv svega i svačega, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sredstva. Več da se evolucija Univerzuma, koji se posle "velikog praska" našau stanju haosa u zla, svodi upravo na postepeno prevazičaženje stanja haosa i zla i prelazak u stanje harmonije i dobra.

Zakon harmonije i dobra podrazumeva stvaranje takvoh organizacia kretanja i rada, poput atoma, nebeskih tela, galaksija, te tela ćelija, biljaka. životinja i ljudi, u kojima nikakvih drugih podela nema, sem pravedne podele rada i rezultata rad. Takve organizacije u prirodi su savršene i u njima nikakvog haosa i zla nema. Zato jer u njima nema nikakvih političkih, nacionalnih, verskih i klasnih podela i pripadnosti. To su isključivo i samo ekonomske zajednice u kojima nikakvog društveno nekorisnog ili štetnog rada nema, već samo rad od kojeg pripadnici takvh priodno napravljenih i savršenih organizacija žive.

Pitanje za vas glasi, šta mislite na koji način bi Zakon i princip Haosa i zla, koji još uvek vlada svetom, mogao da se obori i kako bi umeto njega mogao praktično da se sprovede u delo Zakon jedinstva seta, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti i na taj način se spasi život na našij planeti od samouništenja, u koje se srlja po principu i zakonu haisa i zla.

Uz napomenu da sva religijska svetska učenja u sebi već sadrža ideju harmonije i dobra, ali da po njoj vernici sveta jšuvek ne žive, već po darvinističkoj teoriji prava jačeha i prirodne selekcije, tj. po Zakonu haosa i zla.

Mislim da neće biti teško shvatiti razliku između ova dva priroodna principa i zakona, jer smo svedoci ratova koji u svetu i dalje se vode i traju, a oni stariji među nama su već jedan ili dva takva rata i krvoprolića i doživeli. A tu su i trenutni politički nemiri u Sbriji u vidu botbe za vlast. Kao i problem Kosova zbog različite nacionalne i verske pripadnosti stanovnika Kosova.
 
BOŽIJI PLAN ZA OSLOBAĐANJE SVETA OD POLITIČKIH U VERSKIH UNSTITUCIJA I POLITIČKR I VERDKE PODELE SVETA

Kad pominjem Boga, to se uvek odnosi na "Svetlosna bića", tzv "Božije anđele",koja postepeno prenose svoja znanja preko proroka - Mojsija, Hrista, Bude, Muhameda itd - na ljude i na taj način pomažu Čovečansrvi da se razvija. Jedan od njih bio je i Tesla, na kojega je prenešeno znanje iz oblasti elektrotehnike, sa namerom da se Čovečanstvo unapredi na tehnološkom i ekonomskom planu.

Ja lično sam povremeno komunicirao sa jednim od Svetlosnih bića tokom punioh 15 godina - od 1980 do 1995 godine. ,Kontakte sa njim sam ostvarivao po načinu izlaženja iz tela, koja su se digađala iu njegovu pomoć. Kojom prilikom je na mene preneto znanje Zakona po kojem su sagrađebe sve mazerijalne žive i svesne forme u Univerzumu - atomi, nebeska tela, galaksije, kao i tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi. To je ono isto znanje koje su svetu preneli i Mojsije, Hrist, Buda, Muhamed i drugi, ali ovoga puta to znanje nije dato u vidu objave ili zapovesti, već u vidu lako proverljive i do kraja lako objašnjive i razumljive nauke. Što je bilo moguće jer je Čovečanstvo do danas, kroz nauku, skorro i samo uspelo da dođe do otkrića Večitog zakona, po kojem postoje, materija, život i Univerzum. Tako da je na kraju još ostalo samo da reše tajnu o nematerijalniom Kvantnom vakuumu, koji izgledao kao ništa, iz kojega je nastao Univerzum. Zatim tajnu o Svesti i tajnu o Božijem postojanju. Da bi im tada bilo sve potpuno jasno.

Ta tri najveća svetska fenomena i tajne su jedana i ista prirodna sila i pojva- I kad o njoj sve saznamo, biće nam jasno sve. Te tri pojave i tajne su upravo objašnjene kao jedna pokava i tajna, koju sam ja primio kao nauku, odnosno, kao Večiti zakon po kojem sve postoji, koji sam ja obhavio kao knjigu pod naslovom "Zakon postojanja" 2o12 godine. U skraćenom obliku možete da se upoznate sa ovim Zakonom na ovom dole linku. Uz napomenu da je ivaj Zakon najavljen i u Bibliji, u Jovanovom Otkrivenju, pod naslovom "Večito evanđelje".

https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit

I sada dolazi na red da objasnim kako su Svetlosna bića planirala da pomoću ovog Zakona svet oslobodi od četiri najveća svetska zla, nazvana u Jobanovom Otkrivenju pod imenom "Četori jahača apokalipse". Ti su četiri glavne podele sveta: političke, verske, nacionalne i klasne, koje su bile uzrokom svih dosadašnjih svetskih ratova o koje danas prete da unište svet.

Plam je jednostavamn. Naome, radi se o tome da na svetu danas postoje dbe vrste institucija kojevladaju svetom i dbe vrste vlasti. To su svetske državno.-političke i verske institucije. A to znači i dve vrste vlasti- politička i svetovna vlast. Političke institucije su glavne koje vladaju svetom po Zakonu haosa i zla, tj. po ubeđenju da je podela sveta i borga svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava i u kojoj je pravo jačega njegobo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sedstva, najbolji način odžanja i napredovanja ljudske vrste. Ovaj Zakon opravdava i svetska nauka i filozofija i svetske odeologije i politike i po njemu se upravlja i još uvek živi ceo svet.

Dok na drugoj strani sve svetske religije u svojim učenjima na razne načine nose i opravdavaju Zakon harmonije i dobra, ljubavi i pravednosti, ali po ovom Božijem zakonu svet još uvek ne živi, kao ni sami vernici širom sveta, već i oni svi žive po principu i i zakonu borbe, prava jačega i prirodne selekcije.

I sada, sa pojavom "Zakona postojanja" sa značenjem lako proverljive, razmljive i neoborive nauke o postojanju materije, života i univerzuma, Svetlosna bića su planirala da obore Zakon večite borbe, haosa i zla po kojem političke svetske institucije upravljau svetom. A po istom tom Zakonu podignu svetska verska učenja na nivo nauke i tako se stvori uslov za ujedinjenje svih svetskih religija u jednu svetsku religiju. Koja sa ovom naukom u svom temelju više ne bi ni bila verska institucija, već jedinstvena svetska načno obrazovna institucija, koja bi od političkih institucija preuzela ulogu uptavljanja svetom po jedinstvenom Božijem Zakonu jedinstva sveta, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. Dakle, ona bi se brinula o obrazobanju svih ljudi sveta u skladu sa Božijim Zakonom jedinstva, ljubavi i pravednosti i starala se da svi ljudi sveta taj Zakon i poštuju i po njemu i žive.

A političke institucije i politička podela sveta, kao i politički ratovi bi se, naravno, ugasili i za sva vremena nestali. I to je, naravno, način da se svet oslobodi sadašnjih i političkih i verskihh podela, konkurencija, mržnji i ratova, kako ubuduće svetom više ne bi vladali ljudi kao pojedinci, po svojoj slobornoj volji, već bi svetom vladao jedinstveni Božiji zakon jedunstva sveta, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. Koji bi svi ljudi sveta znali i razumeli i sami se po njemu upravljali. Ko ćelije i organi u ljudskom telu. Ili kao pčele i mrabi u svojom mravnjacima i košnicama.

A kako ove reformama treba da počne? Naravn, svaki pojedinac kojemu Zakon postojanja bude došao do ruke i ko ga do kraja bude razumeo, treba sam da u skladu s tim aktivira. Kako bi se na taj način formirao svetski pokret najavljen u Jovanovom Otkrivenju pod imenom "Narod u čistim belim haljinama. Pojam "čiste bele haljine" je simbol za "čiste ljudske duš"e, tj duše kojie znaju i razumeju Božiji Zakon jedinstva sveta i ljubavi i kje su odlučile po njemu da žive.

A sa time može da krene i neka od verskih institucija, kija bi svoje sadašnje verske dogme zamenila "Zakonom postojanja" Postoji priročanstvo Milojka Kremanca", knjiga Dragana Simobića "Takne neba", u kojoj stiji da će to da prve prihvate Srpska i Ruska pravollavna crkva i da će to posle da prihvati ceo svet.

Sve ovo što sam napred rekao, nije moja izmišljotina, jer sve su to priroci već najavili. Moje je bilo samo da napišem i objavim "Zakon postojanja", najavljen u Otkrivenju kao "Večito evanđelje" i ja sam moj posao uradio. Sada je red na vama da nastavite dalje od toga. Da sebe, umesto sa ste "blokaderi", obeležite trobojnim simbolom Božije trojednosti i sinbolom jedibstva Univerzuma i jedinstva svioh ljudi sveta. i tek tada izađete ba ulice i I tako postanete "Narod u čistim belim haljinama", najavljen u Otkrivenju. Ili "Novi narrod" koji je prorokovai Tarabić, koji će, po Tarabiću, da se pohavi na "na naom granicama i preko njih. Koji će voleti jedni druge kao da su svi braća ođena".

Reći ću i ovo: Negirati sve ovo što sam napred rekao, bolo bi moguće samo ako bi se našao neki naučnik, filozof, teolog, ideolog ili političar da obori "Zakon postojanja", a to je ono što stoji na linku koji sam gore ponudio. Samo, takav koji bi to mogao da obori, još se nije rodio.
xjpg.1164611.jpg
 
Ljubo2:
Nije mi poznat ni jedan primer iz istorije da je država služila njenim građanima. Državne plitičke institucije su uvek živele od silom nametnutog reketa (poreza) svojim građanima. Koji su, plus toga, uvek svojim životima morali da brane državu kad je napadnuta od drugih država ili lad je država napadala druge države radi pljačke.
Kliknite za proširenje...
Evolucija u toku. Dalek je put.
Istina je da ima mnogo problema u vezi organizacija, upravljanja drzavom i niz drugih problema- no ogromna vecina tih problema bi bilo i bez drzava, mnogo toga bi bilo i gore- ratovalo bi se na nivou plemena itd…

Koliko god bili efikasnibili ne- obrazovne, zdravstvene organizacije, penzioni sistemi i drugo su vrlo korisni i bez njih bi zivot bio mnogo tezi ogromnoj vecini.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

G
Čemu služi filozofija .
Odgovora
17
Pregleda
461
faraonn
faraonn
Ortak2
Šta mislite o Kjerkegorovom delu ili- ili?
Odgovora
2
Pregleda
181
Ortak2
Ortak2
Skafander
Determinizam ili slobodna volja ili balans – u šta verujete?
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.083
Truman
Truman

Back
Top