~komadić~

Noć se pomami,pa treperi ludo;
Reči što ne čuh,odjek same prave;
Ucveljeno nebo kaplje suze stare...
Sve je to zbog nas.

Kad je vetar stao,što ne reče tada:
Da je studen bila samo radi sreće,
Ugašena iskra - nešto sasvim treće...
Kasno je za nas.

Kakva li je slika, kad se sama stvori?
Tone li u ambis nekog tamnog oka?
Govori li ,nekad ,rečima proroka?
Nasmej se naglas.

Komad onog neba opet sjaji plavo;
Zlaćano se spaja sa jesenjim krugom;
Tu je,jednom, stala - i ostala s' tugom
Molitva za nas.

Eureka

 

[Emin@]

Nikad nije kasno,ma koliko to glupo zvucalo.Jedino smrt moze staviti tacku.Jednom napisana misao nastavlja da zivi u vremenu.....

 

[EuReKa44]

Znam da je kasno,sagorelo je davno. Hvala,lelavi!