Kolumbovo pismo iz 15. veka , vraceno Italiji

[Lada]

Februara 1493. godine, dok je plovio nazad u Evropu iz Amerike, italijanski istraživač Kristofer Kolumbo počeo je da piše pismo španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, prenoseći im svoje utiske o ljudima, flori i fauni Novog sveta. Taj istorijski dokument je najpre ukraden iz biblioteke u Firenci i zamenjen falsifikatom, a spletom okolnosti se 2004. godine našao u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Oktobra meseca 1492. godine, Kolumbo je stao na čvrsto tlo, i to na ostrvu Gvanahani, koje je nazvao San Salvador. Narednih pet meseci proveo je istražujući Karibe, a potom se vratio u Španiju i podelio vest o svojim fenomenalnim otkrićima. Otkrio sam brojna ostrva naseljena ljudima, napisao je on u pismu španskim kraljevima na osam stranica. Takođe je opisao plodnost zemljišta i obilje prirodnih resursa, domoroce sa kojima se sreo, a taj spis štampan je i distribuiran širom Evrope na različitim jezicima. Original je kasnije ukraden iz biblioteke u Firenci i zamenjen falsifikatom, što je primećeno tek pre nekoliko godina. Godine 1990. prodat je kolekcionaru retkih knjiga iz Švajcarske, a dve godine kasnije ga je kupio drugi kolekcionar na aukciji u Njujorku. Pismo je 2004. godine poklonjeno Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a ona ga je konačno vratila tamo gde i pripada – u Italiju. Zanimljivo je da je, pet vekova kasnije, pismo napravilo isto putovanje kao i Kolumbo, rekao je tim povodom italijanski ministar kulture Dario Frančeskini. Inače, aukcijska cena pisma procenjena je na oko 400.000 evra, a pretpostavlja se da vredi minimum milion evra.

 

[Lada]

Kristofer Kolumbo rođen je 31. oktobra 1451. godine u Republici Đenovi i njegovo pravo ime bilo je Kristoforo Kolombo. Njegov otac je bio tkač vune, a majka mu je bila ćerka trgovca vunom. Imao je tri brata: Bartolomea, Đovanija Pelegrina i Đakoma i sestru koja se zvala Biankineta, a Kristoforo je bio najstariji.

 

[Lada]

Kolumbo je prvi put plovio u devetnaestoj godini po Egejskom moru, trgovačkim brodom čoveka za kog je radio, a pre nego što je postao admiral i guverner Novog sveta, bio je i pirat koji je učestvovao u napadima na maorske trgovce. Između 1492. i 1503. godine je čak četiri puta putovao do Amerike, a ova putovanja finansirala je Kruna Kastilje.

 

[Lada]

Kada je Kolumbo otkrio Ameriku, ovaj kontinent je već bio naseljen i imao oko 90 miliona stanovnika, što je bilo trećina svetske populacije. Više od tri miliona ljudi stradalo je u ratovima, ropstvu i rudnicima na ostrvu Hispaniola za vreme njegove vladavine, a veruje se da je i sam podsticao trgovinu robljem.

 

[Lada]

Lejf Erikson, skandinavski istraživač, bio je prvi Evropljanin koji je kročio na američko tlo, skoro pet vekova pre Kristofera Kolumba.

 

[Lada]

Nakon jednog napornog putovanja 1504., Kolumbo i njegova posada su izgladneli i iscrpljeni svratili do Jamajke kako bi se odmorili i jeli, međutim lokalno stanovništvo nije želelo da im da namirnice. Kolumbo je, posmatrajući pomračenje meseca na prethodnim putovanjima i čitajući neka predviđanja, uspešno predvideo naredno pomračenje i rekao lokalnom stanovništvu da će mesec nestati ukoliko mu ne donesu hranu. Jamajčani su se nasmejali tome, međutim mesec je uveče zaista nestao, a preplašeno stanovništvo mu je ujutru donelo namirnice i radilo sve kako bi on bio zadovoljan.

 

[Lada]

Kristobal Kolon de Karvahal i Gorosabel je španski plemić koji je direktan potomak Kristofera Kolumba. Rođen je 1949. godine i pored toga što je nosilac plemićke titule, on je takođe i biznismen, kao i bivši pilot i komandant španske mornarice.

 

[Lada]

U kasnijim godinama života, Kolumbo je napisao Knjigu proročanstava u kojoj je tvrdio da su njegova putovanja misija od Boga. Inače je često govorio o svojoj želji da proširi hrišćanstvo među paganskim kulturama što je u to vreme bilo i popularno, međutim to širenje hrišćanstva je takođe podrazumevalo kontrolu evropskih vladara nad pokrštenim oblastima.

 

[Lada]

Niko ne zna kako je Kolumbo zaista izgledao jer nije pronađen nijedan autentični portret iz njegovog vremena. Portreti Kristofera Kolumba koji su nam poznati samo su rekonstrukcija njegovog izgleda iz pisanih izvora.

 

[Lada]

Limun je počeo da se gaji u Americi 1493. godine kad je Kristofer Kolumbo doneo prvo seme na ostrvo Hispaniola, a španski konkistadori su pomogli da se ova biljka raširi po celom kontinentu. Takođe, on je Novom svetu predstavio konje koji su kasnije postali od suštinske važnosti za Indijance.

 

[Lada]

Kristofer Kolumbo nikad nije saznao da je otkrio Novi svet, već je verovao da je pronašao novi put do Indije. Kako bi opravdao svoj položaj, on je predložio da je Zemlja zapravo oblika kruške, zbog čega je postao predmet sprdnje u Evropi.