Па... то више има везе са неким стадијумом у животу него са самим годинама.
Замисли брак, па дође дете које има свој ритам. Ти си принуђен да свој живот прилагодиш томе. За почетак. Е онда кад више и ниси, лако наставиш тако, склизнеш у колотечину. То преносиш и на везу. Неки људи се тргну мало, неки не а некима баш то одговара. Овим потоњим је тако лакше. Правдају се недостатком времена и снаге да промене и покрену било шта. Ту су где су, ушушкани у олриљу породице. Као да је живот за њих стао у неком тренутку, а често нису ни свесни у ком.
Такође, на западање у такво стање може утицати и околина (у смислу... па сви тако живе, то је живот), као и недостатак пара. Човек, у сталној бризи и борби за опстанак, заборави да се посвети себи и другима.
Некад је врло тешко извући се из свега тога.