Stefan Lazarevic je bio turski vazal. On se ne racuna.
Djuradj Brankovic je bio samo lokalni vlastelin. Ni on se ne racuna.
Crnogorci se ne racunaju jer su jasno izjavili da nisu Srbi.
JA PITAM SAMO ZA NEZAVISNE SRBE: KOLIKO SU TI SRBI BILI NA CELU SRBIJE, od kosovskog boja na ovamo?
Какво је то вазалство било - отприлике као што је данас приступање НАТО савезу, имао је обавезу да помаже Турцима у њеним ратовома. Али истовремено је био вазал и Мађарима и за то добио Мачву и Београд, а он лично неке поседе у Војводини и Славонији. После пораза Турака код Ангоре, где је Лазаревић више пута покушао да извуче Бајазита, а овај није хтео да напусти изгубљену битку, па је тако и погинуо, дошло је до борби у Турској за султанско канабе. Стефан Лазаревић је лично подржао Мехмеда (који ће постати султан Мехмед I), који у почетку беше доживео пораз и склонио се код Стефана, али је прикупио војску и из Стефанове Србије кренуо у поход да освоји турски трон. То му је и успело, па је касније Турска имала одличне односе са Стефановом Србијом. Односи су били такви да је Мехмед I Стефана звао својим другим сином. То је био лековит период мира за Србију. Од вазалства ту није било ни слоба в. Дакле, Стефан Лазаревић је био вазал до битке код Ангоре.
Ђурађ није био локални властелин, он је носио исту титулу као и Стефан. После смрти Стефана, Мађарима је враћено Мачва и Београд, па је Ђурађ направио Смедерево, као престоницу, највећу равничарску тврђаву у Европи. Успео је да изгради добре односе са Мађарима тако да добија лично многе поседе у Војводини. Мађарски краљ је деспоту Ђурђу поклонио поседе у тадашњој Мађарској, у којима су се налазила следећа места: Земун, Сланкамен, Купиник (Купиново) и Митровица (Сремска Митровица) у Срему, Стари Бечеј (Бечеј), Кулпин, Чуруг, Свети Петар, Перлек, Песер и Петрово Село (Бачко Петрово Село) у Бачкој, Бечеј (Нови Бечеј), Арач, Велики Бечкерек (Зрењанин) и Вршац у Банату. Као и његов претходник, Стефан Лазаревић, и деспот Ђурађ је на своје поседе у Мађарској насељавао Србе. Поред поменутих поседа на подручју данашње Војводине, деспот је добио још многа места у другим деловима тадашње Угарске. Забележено је да је у Арачу живео деспотов чиновник Брајан, а у Апатину Никола Перетић.
То се не поклања локалном властелину.
Убрзо долази до напада Турске на Српску деспотовину која је тада укључивала и Зету. Још један доказ да није био локални властелин. Готово цела Србија, сем Зете бива освојена од Турака, али касније скупивши војску, заједно са Мађарима, Турци бивају поражени и миром у Сегедину враћају Ђурађу све што су освојили.
Дакле, на основу овога, и Стефан и Ђурађ су били много више српски владари него данашња власт.
