Колико ваша деца карактером и понашањем личе на вас?

Пшеница селица

Primećen član
Poruka
538
Које су то ваше особине које препознајете код својих потомака?
На пример, како се ваше дете понаша у школи, са пријатељима - да ли као и ви некада
или другачије? Да ли воли и да ли му иду слични предмети у школи као и вама?
Да ли се присећате свог детињства или пубертета када
гледате како се сад понаша и сетите се онога како су вас некада смарали родитељи?

Које карактерне особине бисте волели да наследи од вас,
а којих се ужасавате да ће их наследити?

Још немам децу, али ме брине помисао да ће моје дете бити
много стидљиво и повучено као и ја некада и да ће патити због тога.
 
Nemam dece, ne planiram, rano mi je ali iskreno se bojim da ce naslediti moju povucenost, pasivnost, manjak samopouzdanja i sve negativne posledice koje idu uz to.

Meni je bilo tesko da se nosim sa time dok sam bio mladji, tako da ne znam da li zelim da moja deca prolaze kroz isto to jednog dana.

Mozda ako ih vaspitam drugacije i pokazem potpuno razumevanje, i usmerim u nekom drugom pravcu, pa ne poprime te osobine.
 
ja bih baš voleo dete (u prevodu sina)
jer imam trip da bih ga naučio da izbegne sve neprijatnosti mane, sve fazone
spoznane iz ličnog i posmatračkog iskustva
i da bi ono, carske sve to pregurao i bio faca od starta

sad, svi rod. valjda misle da ce njihova deca biti čuda
i nažalost, mislim na sreću, svako mora da prodje svoju evoluciju
 
Moji su obojica fizicki skoro identicne kopije oca :) ja kao da ih nisam ni rodila :(
Ali stariji karakterom dosta podsjeca na mene, dok mladji bar za sada pokazuje veliku slicnost sa karakterom oca ( magareca upornost i resenost da postigne ono sto zeli) :)
Djeca se kroz odrastanje mjenjaju, malo uticu urodjene karakterne osobine, malo vaspitanje, malo ( ili malo vise u tinejdzerskim godinama) okolina :) pa kako ispadne
 
Kakve veze ima sto si ti stidljiv, ne znaci da je to genetski preneto, nesto je valjda i steceno. Ista osoba u razlicitom okruzenju moze sasvim razlicito da se formira, genetske predispozicije su samo jedan deo...

Da deca oponasaju roditelje, svakako - kao malisani. Posle ne bih rekla da je bas tako jednostavno.
Moje dete je jos beba, pa ne znam kakva ce biti, sad je drustvena, vesela, razdragana, svojeglava, nije stidljiva uopste..

Ja sam bila uzasno stidljiva kao malo dete, pa sam se posle promenila sama od sebe, bez nekakvog posebnog razloga, prosto to je bila faza..
 
Које су то ваше особине које препознајете код својих потомака?
На пример, како се ваше дете понаша у школи, са пријатељима - да ли као и ви некада
или другачије? Да ли воли и да ли му иду слични предмети у школи као и вама?
Да ли се присећате свог детињства или пубертета када
гледате како се сад понаша и сетите се онога како су вас некада смарали родитељи?

Које карактерне особине бисте волели да наследи од вас,
а којих се ужасавате да ће их наследити?

Још немам децу, али ме брине помисао да ће моје дете бити
много стидљиво и повучено као и ја некада и да ће патити због тога.

uzasno lice na mene
pokupili su sve moje najgore osobine
al se tesim mislju da kako sam ja naucila da plivam u zivotu, tako ce valjda i oni
 
Које су то ваше особине које препознајете код својих потомака?
На пример, како се ваше дете понаша у школи, са пријатељима - да ли као и ви некада
или другачије? Да ли воли и да ли му иду слични предмети у школи као и вама?
Да ли се присећате свог детињства или пубертета када
гледате како се сад понаша и сетите се онога како су вас некада смарали родитељи?

Које карактерне особине бисте волели да наследи од вас,
а којих се ужасавате да ће их наследити?

Још немам децу, али ме брине помисао да ће моје дете бити
много стидљиво и повучено као и ја некада и да ће патити због тога.
moji decaci su fenomenalne licnosti, ne salim se i nisam ja koja to misli, nego svi drugi sem mene
licno ih dozivljavam drugacije posto su moja odgovornost, ali i mene nekad zabave i oduseve

da, definitivno prepoznajem sebe vise kod starijeg sina, svog muza vise kod mladjeg sina, ali prepoznajem i neke dede i pradede, cukundede
posto sam ja ucila u zivotu vise nego sto treba (i manje nego sto treba stvari koje inace radim) i jedan deo viska obrazovanja dolazi iz oblasti psihologije
to mi je mnogo pomoglo da dam ono sto treba tim malim decacima i da oni izrastu u najbolje verzije nas

mogu sasvim ozbiljno da kazem da se taj visak rada sa njima u prvim godinama, gde sam bukvalno bila njihov rob i dusom i telom isplatio
meni deca predstavljaju beskrajan izvor mira, srece i nagrada u zivotu, vise nisam tako sputana decom, imam dosta slobode i vise nego drugi roditelji
ali samo zato sto su mi deca tako stabilna, sve je u osnovi, treba da bude veoma jaka emotivna stabilnost i to sve zavisi od majke i malo od tate
i kada to ustanovis posle samo nastavis da gradis sa mnogo manje napora
ali rekoh, na pocetku je moja uloga majke bila prilicno zahtevna
 
Које су то ваше особине које препознајете код својих потомака?
На пример, како се ваше дете понаша у школи, са пријатељима - да ли као и ви некада
или другачије? Да ли воли и да ли му иду слични предмети у школи као и вама?
Да ли се присећате свог детињства или пубертета када
гледате како се сад понаша и сетите се онога како су вас некада смарали родитељи?

Које карактерне особине бисте волели да наследи од вас,
а којих се ужасавате да ће их наследити?

Још немам децу, али ме брине помисао да ће моје дете бити
много стидљиво и повучено као и ја некада и да ће патити због тога.

Ja ne mogu zamisliti da ne voliš svoje djete.Volim obojicu.Prepoznajem svoje osobine u obojici. Razumijem oboicu, iako su različitog temperamenta i intelektualnih sklonosti.Razumijem logiku mlađeg i temperament starijeg kao i ponašanje proisteklo iz toga..Mnogo toga čovjek prepozna u svojoj djeci,a pošto poznaješ i svog supruga, odn suprugu,možeš prepoznati i njegove/njene osobiine u vašoj djeci. Ne treba se bojati da će djete biti identično ti. Djete je ono, novo biće,iskombinovano sa istim procentom osobina majke i oca.Ne treba se bojati uopšte ničega u vezi djece. Djeca su uvijek dobitak, nikad gubitak.
 
Које карактерне особине бисте волели да наследи од вас,
а којих се ужасавате да ће их наследити?

Ovo me podsetilo na cestu pojavu da u drugima trazimo model vaspitanja kakav smo nasledili. Sto ne mora da bude lose jer deca i nasledjuju osobine roditelja, slicno se slicnom raduje itd. ali kada je nasledjeni obrazac suprotstavljen ostalima, sto nije tako retka pojava, onda dolazi do odvajanja na grupe, podela, netolerancije i drugih zala.

Na neki nacin ovaj klip to prezentuje

 
Да ли мислите да је вама било лакше током одрастања него што је сада вашој деци?

Делује ми да ово време када сви родитељи морају много више да раде и да поред тога што желе,
често су и принуђени да децу уписују на разне активности, остављају у продуженом боравку у школи,
пошто нема ко да их чува, све то некако чини да деца немају времена да уживају у том неком
дружењу са породицом. Јесте све то лепо да се друже са другим вршњацима, да имају неке обавезе,
али мени бар је много значило оно што су мени родитељи причали, заједнички викенди, гледање филмова заједно...
После тога и овако ћемо због друштва и обавеза мање времена проводити са њима.
Не могу ни да замислим колико је мојим родитељима и свим другима који су одгајали децу током 90-их
било тешко, али ово данас ми делује да, иако нема несташица и инфлације, да је донело једно можда још теже бреме.
 

Back
Top