Koliko u stvari volite svoj dom ili mesto gde boravite???

NatasaNatasa:
Uvek sam sklona tome, da gde god da sam, unesem jedan deo sebe, i da se osecam prijatno u prostoru u kome zivim.... tako je bilo i kada sam živela privatno i plaćala stan. Mislim da nema puno veze da li je stan u našem vlasništvu ili ne, već koliko sebe ulažemo u njega i koliko imamo potrebu za svojom bazom.
Kliknite za proširenje...

apsolutno se slazem sa tobom...
 
kanarinka:
Ne mozes duso,jer si razmazena,a da si prinudjena,da vidis kako bi mogla! I u iznajmljenom stanu se mogu gledatu spanske-turske serije!
Neko je sretan da ima jednu sobu,da ne prokisnjava i da ne duva!Mani se toga NE bih mogla,ne znas sta nosi zivot!
Kliknite za proširenje...

Srce moje, naravno da bi zivela kada bi morala, ali kad vec trenutno ne moram zasto to da radim, i da gusim sebe bez razloga. I sama planiram da se odselim kad pocnem da radim, tako da kad tad cu morati. Hocu da kazem, da je bitan faktor i sam ambijent u kome se zivi, naravno pored ljudi koji te cine srecnom i s kojim zivis... Recimo, ja ne mogu da funkcionisem ako svaka stvar nije na svom mestu, meni to strasno smeta, odlvaci mi paznju i pozitivnu energiju... Volim prostore sa malo stvari, volim da je sve funkcionalno... Moji roditelji to ne vole, smatraju da je to hladno i depresivno, a meni je njihov stil klasican nefunkcionalan, a ne pada mi na pamet da ih teram da se privikavaju u svojoj kuci na nesto sto im se ne dopada.
 
cyanide.sun:
Kad se samo setim pre par godina... naprasno se preselimo u P. vremena za selidbu jako malo... za par dana nasli i stan i preselili se. Stan mali, mracan, star... ulica pusta, komsije ludaci. Koliko god da sam se trudila nisam mogla da se naviknem i da se odomacim u tom prostoru. Bas sam bila potistena i patila sam u toj rupi. Jos kad sam videla bubasvabu... pala sam u depresiju. :lol: Zivela sam za dan kad cemo zbrisati odatle, srecom nije prosla ni godina a vec smo se iselili. Sada kada imamo nas stan, skroz je druga prica. Uredjujemo ga sa ljubavlju i paznjom, polako, koliko nam mogucnosti dozvoljavaju. Sada me je tesko isterati iz stana i gde god da odem radujem se povratku. Tu se definitivno najbolje osecam.
Kliknite za proširenje...

Svakako, jos jedan dokaz da pored dragih ljudi u domu, mnogo znaci i sam prostor, ambijent, enterijer... No, sve je to individualno i zavisi kako pojedinac dozviljava..
 
medved_bg:
Ima bre veze, bar kod mene.
Msm, super mi je, lepa gajbica, lep kraj, nemam na šta da se požalim, lepo se osećam, da je sreće da mi ostatak podstanarskog života bude ovakav.....ali recimo pomisao na krečenje me dovodi do ludila. Jeste, za sebe sređujem, meni će biti lepo kad sve bude okrečeno i picnuto, ali....tuđi nameštaj treba da teglim, prevrćem, kombinujem, pazim da se ne ošteti, tuđe zidove da gulim, gletujem, krečim, tuđi parket da pazim, u tuđu kuću treba da dovedem majstore na par dana da mi jedu živce....:roll: A ko zna koliko ću da ostanem, u smislu, ko zna šta nam sutra nosi.
Kliknite za proširenje...

Bas zbog toga nisam zelela da se preselim kad su pocele studije nego sam se opredelila za putovanje, naravno ima tu jos faktora koji su presudili... Ali skroz je bzvze osecaj kad ulazes nesto u tudji stan kako bi se osecao bolje, a sutra ces mozda izaci iz njega i sve to ostaviti nekom trecem, kojem se opet to mozda nece svideti pa ce sve jovo na novo... Nama je jedan stanar napravio takav haos, da se jos uvek vodi parnica protiv njega... Duga napravio oko 2000e, polomio lampu, pokvario bojler, unistio slavinu u kupatilu, djakuzi kadu zacepio, koristio jorgane za koje smo rekli da se ne koriste (pri tom rekao da slobodno mozemo da ih ostavimo da mu ne smetaju i da ih nece koristiti), ugaonu garnituru progoreo cigarom, tepih isflekao... Ma ogromna steta, a sve stvari nove bile u stanu... Tako da, posle svega sto sam se nagledala nemam zelju da zivim u tudjem stanu, i da zivim kao na igli stalno pazeci da nesto kojim slucajem ne unistim, ne polomim, ne pokvarim...
 
medved_bg:
Ima bre veze, bar kod mene.
Msm, super mi je, lepa gajbica, lep kraj, nemam na šta da se požalim, lepo se osećam, da je sreće da mi ostatak podstanarskog života bude ovakav.....ali recimo pomisao na krečenje me dovodi do ludila. Jeste, za sebe sređujem, meni će biti lepo kad sve bude okrečeno i picnuto, ali....tuđi nameštaj treba da teglim, prevrćem, kombinujem, pazim da se ne ošteti, tuđe zidove da gulim, gletujem, krečim, tuđi parket da pazim, u tuđu kuću treba da dovedem majstore na par dana da mi jedu živce....:roll: A ko zna koliko ću da ostanem, u smislu, ko zna šta nam sutra nosi.
Kliknite za proširenje...

Naravno da je lepše imati svoje .... ali ne mislim da i u tudjem ne možeš da se osećaš dobro.
 
Zasto ga ne bih volela? To je moj kutak mira. Pocela sam da sakupljam cvece pre godinu dana, i sad ga se vec fino nakupilo. Gledam, biram boje za zidove da krecim u julu, trazim majstora da mi pravi police koje cu ja da nacrtam. Svakog meseca kupim ponesto novo za kucu, bar 1 solju. Ovog meseca sam kupila lak i boju za drvo, hocu da prefarbam sto. Sto se ciscenja tice, cistim kad stignem. Nekad mi sve blista, nekad puna sudopera, sta ces
 
amonijak:
Bas zbog toga nisam zelela da se preselim kad su pocele studije nego sam se opredelila za putovanje, naravno ima tu jos faktora koji su presudili... Ali skroz je bzvze osecaj kad ulazes nesto u tudji stan kako bi se osecao bolje, a sutra ces mozda izaci iz njega i sve to ostaviti nekom trecem, kojem se opet to mozda nece svideti pa ce sve jovo na novo... Nama je jedan stanar napravio takav haos, da se jos uvek vodi parnica protiv njega... Duga napravio oko 2000e, polomio lampu, pokvario bojler, unistio slavinu u kupatilu, djakuzi kadu zacepio, koristio jorgane za koje smo rekli da se ne koriste (pri tom rekao da slobodno mozemo da ih ostavimo da mu ne smetaju i da ih nece koristiti), ugaonu garnituru progoreo cigarom, tepih isflekao... Ma ogromna steta, a sve stvari nove bile u stanu... Tako da, posle svega sto sam se nagledala nemam zelju da zivim u tudjem stanu, i da zivim kao na igli stalno pazeci da nesto kojim slucajem ne unistim, ne polomim, ne pokvarim...
Kliknite za proširenje...

Nemoj to tako da gledas. I ja sam podstanar, pa nikom nista. Radim za sebe. Pa ako se nesto i promeni, nikom nista, uzivala si neko vreme u tom sto si napravila, jednog dana uzivaces u svom. Sto se namestaja tice, (ne znam koliko ovo mozes da uzmes ko konstruktivan savet), ali ja sam pocela da kupujem jedno po jedno. Tipa-gazdarici vratim tepih, kupila sam nov, vratim stocic, kupila sam nov. Videla sam krevet, mnogo mi se svidja, i kupicu ga u avgustu, gazdarici cu da vratim njen. I polako, tako da kad jednog dana kad uzmes svoj stan, ne moras jos i namestaj da kupujes.
 
smfgreat:
Koliko ga volite, cenite i trudite se oko njega?
Kliknite za proširenje...

Volim svoj dom i mesto boravka...za mene je dom "kutak" gde mogu biti svoja, gde mogu u potpunosti iskazati svoje emocije i opustiti se bez da me neko osudjuje, gde mogu da se sklonim od pomahnitalog, nemilosrdnog sveta i napunim baterije.....
Ne dozivljavam ga kao mesto gde je bitna samo uredjenost, vec kao mesto koje treba da zraci pozitivnom energijom, ljubavlju, posvecenoscu...
Dom je tamo gde sam ja (eventuelno partner i posao)! A to moze biti bilo gde, posto nisam nostalgicna...
 
latisa:
Nemoj to tako da gledas. I ja sam podstanar, pa nikom nista. Radim za sebe. Pa ako se nesto i promeni, nikom nista, uzivala si neko vreme u tom sto si napravila, jednog dana uzivaces u svom. Sto se namestaja tice, (ne znam koliko ovo mozes da uzmes ko konstruktivan savet), ali ja sam pocela da kupujem jedno po jedno. Tipa-gazdarici vratim tepih, kupila sam nov, vratim stocic, kupila sam nov. Videla sam krevet, mnogo mi se svidja, i kupicu ga u avgustu, gazdarici cu da vratim njen. I polako, tako da kad jednog dana kad uzmes svoj stan, ne moras jos i namestaj da kupujes.
Kliknite za proširenje...

Slazem se... Nije ti losa ideja ni malo, u svakom slucaju ne moras da strahujes da ces ostetiti nesto tudje...
 
Stan, tj. potkrovlje u kom živim - volim. I to baš volim. Od raspad - tavana, muž i ja smo napravili dom. Sami, mislim bez majstora, uz svekrovu pomoć. Svojim sam rukama šmirglala prozore i vrata i pripremala za farbanje, pomagala mužu ( a tada još i nije bio muž ) da lepi pločice u kuhinji i kupatilu, on sam radio brdo stvari, od tih pločica, preko instalacija - el i za vodu, pa do krečenja i izolacije. Ušli smo u tavanski prostor gde se kroz razmaknute crepove videlo nebo i za nekoliko meseci napravili pravo gnezdo od toga. Sve sa svojih 10 prstiju ( i uz nesebičnu pomoć svekra, to nikada ne mogu da mu zaboravim! ).
I kako čovek to da ne voli?
Eh, da, i kuhinju smo sami pravili, mislim, elemente kuhinjske. Lično kantovala ivice, spajala isečene delove...
Zaista volim svoj stančić....

E, a što ne volim grad u kom živim, i u kom se taj stan nalazi, što ne mogu da shvatim mentalitet meštana ( koji bi voleli i u krevet da nam se zavuku ), što bih volela da, nekom magijom, prenesem ovaj naš stan u neko drugo okruženje - to je druga priča. A stan kao stan, oaza mira i ljubavi, njega volim.
 
atakualpa:
Stan, tj. potkrovlje u kom živim - volim. I to baš volim. Od raspad - tavana, muž i ja smo napravili dom. Sami, mislim bez majstora, uz svekrovu pomoć. Svojim sam rukama šmirglala prozore i vrata i pripremala za farbanje, pomagala mužu ( a tada još i nije bio muž ) da lepi pločice u kuhinji i kupatilu, on sam radio brdo stvari, od tih pločica, preko instalacija - el i za vodu, pa do krečenja i izolacije. Ušli smo u tavanski prostor gde se kroz razmaknute crepove videlo nebo i za nekoliko meseci napravili pravo gnezdo od toga. Sve sa svojih 10 prstiju ( i uz nesebičnu pomoć svekra, to nikada ne mogu da mu zaboravim! ).
I kako čovek to da ne voli?
Eh, da, i kuhinju smo sami pravili, mislim, elemente kuhinjske. Lično kantovala ivice, spajala isečene delove...
Zaista volim svoj stančić....

E, a što ne volim grad u kom živim, i u kom se taj stan nalazi, što ne mogu da shvatim mentalitet meštana ( koji bi voleli i u krevet da nam se zavuku ), što bih volela da, nekom magijom, prenesem ovaj naš stan u neko drugo okruženje - to je druga priča. A stan kao stan, oaza mira i ljubavi, njega volim.
Kliknite za proširenje...
Svaka cast za to uredjenje, ovaj moj samo racunar ume da popravi, isto ko i ja, tako da svaku sitnicu u stanu moramo da placamo. To smo se naucili posto smo par puta probali zajednickim silama da "popravimo" i "namestimo" par stvari, pa je sve bilo jos crnje i gore.
 
Eh, pa ne može čovek sve da zna. Mi smo, eto, išli na rizik i ispalo super.
Zaboravila sam bila potpuno, jedini majstori koje smo platili su bili oni što su radili kondor ispod pločica u kupatilu ( neka izolacija, da ne procuri voda, šta ga znam ja ), jer to ipak treba valjano da se odradi ili su džabe bačene pare. I platili smo ljude da povežu bojler i provere pre uključenja sve el instalacije. Ipak nije za zezanje.
Dobili kao svadbeni poklon postavljanje parketa od njegovog nekog brata. Ima radnju za to, parket servis, pa je, dok smo bili na medenom mesecu, poslao ljude da to odrade.
Sve drugo sami.
I prezadovoljni smo. Još se ni jedna pločica nije odlepila, evo već 4 godine ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Атомик™
Da li tate treba da vode ćerke u ženski ili muški toalet na javnim mestima?
Odgovora
2
Pregleda
199
C0NSIGLIERI
C0NSIGLIERI
Nina
Zašto neke mame rađaju samo dečake ili samo devojčice?
Odgovora
7
Pregleda
279
Black_star
Black_star
Nina
Od koga deca nasleđuju gojaznost - od majki ili od očeva?
Odgovora
5
Pregleda
237
Џорџи
Џорџи

Back
Top