U javnost iznosim samo svoje brke. Sta sam u privatnom zivotu, moze se samo nagadjati.
Naravno da treba sacuvati odredjenu dozu privatnosti, ili barem biti pazljiv pri deobi takvih informacija. Nije problem kad se neko izjada na nekoj tem o svojim problemima, ljudi to cesto ovde rade. Sigurniji su, slobodniji, imaju utisak da ce se u velikom auditorijumu sigurno naci neko ko ce im pruziti makar poruku saosecanja. Ono sto je lose u tome je cinjenica da cemo se sve manje oslanjati na ljude koji nam zaista mogu prziti ruku, fizicki. To je ono sto se naziva otudjenje.
Forumi jos i nisu toliko zlo. Ja sam ovde samo "Paganko", dve tri slicice i par tekstova u blogu. I ja cu se ovde sit nakuckati, pa preci na neku drugu temu. Kao i vecina nas. Ne postoji pretenzija ka davanju stvarnih osobina profilu. Ovo, na zalost nije slucaj sa socijalnim mrezama tipa Facebook, Myspace i drugih. Tamo je covek ono sto jeste, ili jos gore, ono sto bi zeleo da bude. Tako se lagano vrsi digitalizacija licnosti, tj. polako pocinjemo da zivimo virtuelni zivot. Profili postaju neodvojiv deo licnosti, polako nam zamenjujuci druga, prirodna sredstva komunikacije. Nadasve, tu je i gubitak privatnosti. Covek postaje roba na trzistu, svkao moze zaviriti u napisano ili pregledati slike.
Tako ce nas jednog dana saleteti na ulici neko potpuno nepoznat, a potpuno upoznat sa nasim zivotom. Zasto? Jer ga pruzamo svima na uvid......
