- Poruka
- 95.555
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu
rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije.
Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca
. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče.
Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne,
da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana.
Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga,
a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo.
Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja.
Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče.
Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško,
jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu.
Noćobdijama pada koncentracija tokom radnog vremena
Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana.
"Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost.
Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20.
Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana,
tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što je izbor životnog stila.
Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat.
Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija.
(Istraživanje je objavljeno u časopisu „San".)
