(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KOLIKO RIBA NA SUVOM MOŽ' DA IZDRŽI AAA?
(nastalo na osnovu dijaloga o davanju-nedavanju, bezuslovnoj ljubavi, trudnoći i ostalim uzročno-poslediičnim životnim tričarijama na prethodnom blogu...pažnja, sexa nema
)Pa to ti pričam, u osnovi, msm...'el si trudan/na, 'el nisi trudan/na
Nema ništa badava, pa ni trudnoća. I niko ne deli badava, to oću da kažem, osim političara. Oni laži dele bre i to bezuslovno, tolika im je ljubav prema narodu da ne postavljaju uslove, samo strategije. E, oni mogu da budu trudni po količinskoj potrebi...malo, malo više, malkice, mnoooogo, na pola, na trećinku, ćetvrtinku i ostale merke, a ako iste ne postoje ima da ih izmisle.I svi k'o Georgine, majkumu, nikako da se porode i odu na porodiljsko da odmorimo Vazdan noseći. Otegliše se sve secajući tolki teret. Stomaci poveliki, podbradak isto (niste znali da trudnoća udara i pod bradu?), računi kojekuda razbacani po svetu rastu. Teško je bre biti tolko trudan. I narod se oteglio i nateglio, vala baš, al’ nije trudan jer ne sme da ostane zbog sopstvenih ekonomskih strategija koje izučava iz prve ruke već decenijama. Sve je mršaviji, msm narod…ko sarage bre il’ negdašnje pritke za paradajz. A ni paradajza nema. Ništa nema što ima ukus i miris. Ovaj sadašnji ladno mož’ da zameniš sa šampinjonima…tako je neuranjen i anemičan. Nije ni čudo što strašimo narod po bea svet ‘vako štrkljavi i sprčeni od silnog davanja nedavanja zarad uzimanja.
Političari su ti jedina kategorija bađavnog dobijanja davanja nedavanjem gde svi mi dobijamo svašta od njih, iako oni ništa ne daju niti mi tražimo, a ni mi ne dajemo ništa, I oni ne traže ništa (osim glasova) a opet dobijaju svašta iako mi ne dajemo ništa.
Moderno samoposluživanje bre, ko svud u Evropi, i šire. Nema da čekaju da im se da. Taman posla. Al’ to ne važi za mnogo ljudi…jok, samo za lecka. Taki nam sistem, jednopartijski, da ne kažem, al' ću da kažem, jednoumni. Davanje nedavanja je isto davanje, samo što ne daje ništa.To je čin nedavanja, i kao takav je učinjeno delo, jer svaki čin činjenja ili nečinjenja je delo, dopalo se to nekom ili ne, al' tako je. Nečinjenjem se takođe čini, jer nečinjenje kao i činjenje ima posledice, a i svoje uzroke, tj. interese, šire ili uže, al' ovi naši preferiraju uže, preciznije pasent
Tačnije to je delo koje daje nešto što je ništa, tj. to ništa-nešto ne pasuje bre onime drugima kojima treba konkretno nešto. Ipak, oni drugi dobijaju iako im ne treba, niti traže /jer ko je lud da traži nešto što mu ne pasuje) i samo zevaju k’o ribe na suvom od silnog činjenja činjenja i činjenja nečinjenja. Koliko riba na suvom mož’ da izdrži aaa? Pitam ja sad, koliko treba da si dobar trgovac da ubediš ljude da im treba to što im ne treba, a ti nudiš, I znaš da nudiš ništa, al’ nudiš jer znaš da će uvek biti onih koje ćeš moži da ubediš da im treba baš tvoje ništa. El' si mnogo dobar trgovac, el' su svi ostali ludi. I gde je tu zakon verovatnoće? Reći ću vam. Uvek na strani trudnice 
I sad, kad imaš jednoga, ili više njih, decenijama trudnih trudbenika, koji ti daju ono što ti ne treba, i samo ti guraju svoje davanje nedavanja, tj. ništa što liči na nešto, i nigde na vidiku nemaš nikoga ko bi ti dao ono što ti treba, koje radiš? Zevaš bre k’o riba na suvom. Koliko riba na suvom mož’ da izdrži aaa?
PS Dobro veče ...lepa noć...petak....taman za mozganje pred spavkanje
....
