Srbija i Kipar su tokom proteklih dvadesetak godina imali posebne finansijske veze. Ta finansijska saradnja je kulminirala tokom devdesetih, kada je zbog sankcija novac iz Srbije i bukvalno u koferima i putnim torbama prenošen na Kipar.Nakon pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine pojedini političari su pokušali da uđu u trag tome novcu na Kipru, obećavajući da će biti vraćen u Srbiju, ali ta potraga nikada nije dala konkretne rezultate. Procene srpskih istražnih organa govore da je
u periodu sankcija na Kipar izneto oko pet milijardi dolara. Procene su takođe da je
preko 100 srpskih firmi u direktnom ili indirektnom vlasništvu firmi registrovanih na Kipru. Upravo zbog toga su i vesti o finansijskim nevoljama na Kipru izazvala i dosta pažnje srpske javnosti.......dalje na
http://gdeinvestirati.com/banke/vesti/12475-koliko-porez-na-racune-u-bankama-kipra-pogada-srbe
Sto se mene tice,onako licno i onako iz ekonomskog ugla=neka im sve propadne.Kako doshlo-tako o'shlo!!!
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=03&dd=23&nav_id=697843
Krugman: Nemojte plakati za Kiprom
Izvor: SEEbiz
Kiparski bankarski slom otkriva da ni pet godina od početka svetske finansijske krize bankarski sistem nije reformiran, piše Nobelovac ekonomista Pol Krugman.
Međunarodne poreske oaze isisavaju novac iz zemalja koje za njim hronično vape, hrane korupciju i sprečavaju protok kapitala te produbljuju finansijske krize.
Način na koji funkcioniše poreski raj opisao je novinar Nikolas Šakson u fascinantnoj i zastrašujućoj knjizi "Treasure Islands", piše američki ekonomista za dnevnik The New York Times.
Dodaje da Šakson nije opisao što se događa kada taj sistem kolabira, ali da taj deo priče upravo uživo pratimo s Kipra. On piše da korporacije i bogataši na Kipru sklanjaju svoj novac pred poreskim vlastima i regulatorima, ukratko peru novac i navodi da je zvanično 37 posto depozita u kiparskim bankama novac stranih vlasnika, ali prava brojka je mnogo veća.
Kriza na Kipru izbila je zbog loših ulaganja kiparskih banaka koje su kupovale dug Grčke, prezadužene članice Evropske unije te naravno izgubile kada je izbila kriza u Grčkoj.
On piše da je kiparska kriza složenija od islandske iz dva razloga. Kipar nema vlastitu valutu i zato zavisi od odluka Brisela i Berlina. Drugi je razlog oklevanje kiparskih elita da okončaju do nedavna unosnu delatnost pranja novca.
Autor drži da će Kipar na kraju prihvatiti neko rešenje slično islandskom, ali bilo bi loše ako bi potrošio mnogo novca i vremena na polovične mere kojima problem neće rešiti.
Zaključuje kako je nečasno da poreska utočišta kao što su Kipar, Kajmanska ostrva i mnoga druga i dalje neometano postoje i rade kao i pre globalne finansijske krize. Svi su videli kakvu su štetu počinili svetu, a opet veliki deo svetskih finansijskih krugova zaobilazi propise i blagu regulativu uvedenu nakon krize.
Gotovo svi na svetu muče se s budžetskim deficitom, a korporacije i bogataši i dalje slobodno svoj novac sklanjaju u poreske oaze kako bi izbegli da plaćaju poreze koje moraju plaćati mali ljudi, piše Krugman.
"Zbog toga ne plačite zbog Kipra; plačite zbog svih nas jer živimo u svetu u kojem su vođe odlučne ne naučiti se pameti nakon katastrofe", zaključuje on.
