Beograd -- Postoji mnogo sportova koji vas lako mogu izvući iz bede ukoliko ste dovoljno talentovani, ali samo je jedan koji vas može odvući u bankrot.
I to baš zbog toga što ste talentovani!
Tenis je, uistinu, oduvek bio gospodski, poznat i kao „beli sport", mada najmanje zbog čuvenog dres-koda na Vimbldonu.
Da biste danas postali vrhunski teniser, odnosno da biste uopšte postali bilo kakav teniser, makar i poslednji na ATP listi, više nije dovoljno da imate talenat, upornost u treninzima i želju za napredovanjem, a suprotno uvreženom mišljenju, nije dovoljan ni prazan bazen u komšiluku.
To možda može u filmovima i romansiranim biografijama, ili pak u fudbalu, košarci i drugim „sirotinjskim" sportovima. Na ti lopta, tamo je poljana, pa ti trči i šutiraj...
Za tenis je, međutim, potrebno još mnogo više, naročito ako dolazite iz Srbije, zemlje koja ima drugog tenisera na svetu, najdominantnijeg igrača današnjice, ali nema nacionalni teniski centar niti vidljivu strategiju za razvoj ovog sporta.
I zato je u tenisu najvažnije da imate dovoljno bogatog i ludog roditelja, spremnog da sve što ima (i nema) stavi na kocku, iako svestan da ne postoje nikakve garancije da će mu se barem delić uloženog jednog dana vratiti.
Da je tenis skup sport, znaju valjda i vrapci na grani, ali istraživanje koje je Press magazin sproveo verovatno će mnoge ostaviti bez teksta, ponajviše ambiciozne roditelje koji bi rado zajahali na talasu teniske euforije što je poslednjih godina zahvatila našu zemlju.
A kada shvatite da je za samo jednu godinu dečjeg tenisa potrebno između 60.000 i 100.000 evra, te da ukupna ulaganja do punoletstva lako mogu premašiti pola miliona evropskih novčanica - možda ćete imati i više razumevanja za hirovito ponašanje Srđana Đokovića, Novakovog „biološkog oca i teniske majke"...
Nista strasno... Slijedi popravni ?Evo obecavam da cu se potruditi .
