- Poruka
- 392.900
Cigarete kakve poznajemo danas, postaju globalni fenomen nakon Drugog svetskog rata. I upravo je ta popularizacija navike uživanja, prvenstveno u cigaretama, dovela do loše reputacije ove biljke, ali i do mnogo opasnije činjenice poput te da danas, na početku 21. veka svaki sedmi čovek na planeti - puši.
Kada se cigareta zapali cigareta, duvan sagoreva i stvara se dim.U duvanskom dimu ima vise od 8.000 hemijskih jedinjenja .
Klasifikovano je približno 100 ovih sastojaka kao uzroicnike ili moguce uzrocnike bolesti povezanih sa pušenjem , poput raka pluća,kardiovaskularnih bolesti i emfizma.U ove sastojke izmedju ostalog spadaju arsenikbenzin,benzopiren,ugljen monoksid, teski metali kao što su olovo, kadmijum, vodonik-cijanid i nitrozamin svojstvni duvanu
Iako se najčešće unosi u organizam pušenjem cigareta, nikotin se, osim u listu duvana, može naći i u povrću koje svakodnevno jedemo.
Dokazano je da ova supstanca izaziva zavisnost kod korisnika i, ukoliko se uzima u ogromnim količinama, može biti toksična.
Istraživanja do sada, međutim, nisu dovela u vezu sam nikotin sa oboljenjima koja su karakteristična za pušače.
Nauka je takođe dokazala da, prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti deo nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila fatalna.Zbog toga u Američkoj agenciji za hranu i lekove smatraju da je malo verovatno da će se neko otrovati nikotinom samo pukim pušenjem. Znatno veća opasnost preti od prosipanja visokokoncentrovanog nikotina po koži.Neki pokazatelji idu čak u potpuni ekstrem i dokazuju da nikotin pomaže u lečenju i sprečavanju određenih bolesti, kao što je Parkinsonova i Alchajmerova bolest , depresiju
(espreso, mens health)
Kada se cigareta zapali cigareta, duvan sagoreva i stvara se dim.U duvanskom dimu ima vise od 8.000 hemijskih jedinjenja .
Klasifikovano je približno 100 ovih sastojaka kao uzroicnike ili moguce uzrocnike bolesti povezanih sa pušenjem , poput raka pluća,kardiovaskularnih bolesti i emfizma.U ove sastojke izmedju ostalog spadaju arsenikbenzin,benzopiren,ugljen monoksid, teski metali kao što su olovo, kadmijum, vodonik-cijanid i nitrozamin svojstvni duvanu
Iako se najčešće unosi u organizam pušenjem cigareta, nikotin se, osim u listu duvana, može naći i u povrću koje svakodnevno jedemo.
Dokazano je da ova supstanca izaziva zavisnost kod korisnika i, ukoliko se uzima u ogromnim količinama, može biti toksična.
Istraživanja do sada, međutim, nisu dovela u vezu sam nikotin sa oboljenjima koja su karakteristična za pušače.
Nauka je takođe dokazala da, prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti deo nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila fatalna.Zbog toga u Američkoj agenciji za hranu i lekove smatraju da je malo verovatno da će se neko otrovati nikotinom samo pukim pušenjem. Znatno veća opasnost preti od prosipanja visokokoncentrovanog nikotina po koži.Neki pokazatelji idu čak u potpuni ekstrem i dokazuju da nikotin pomaže u lečenju i sprečavanju određenih bolesti, kao što je Parkinsonova i Alchajmerova bolest , depresiju
(espreso, mens health)