Većini građana zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije prva asocijacija na tu organizaciju, između ostalih, je i visok životni standard
Takav standard po pravilu proizilazi iz dobrog ekonomskog statusa zemalja članica, na koji, pored brojnih faktora, utiče i trgovina koja se među ovim zemljama odvija bez naplate poreza. Posledica takve ekonomske organizacije su jeftinije cene hrane i generalno raznovrsne robe nego u državama koje nisu deo EU.
Međutim, situacija ipak nije ista u svakoj od država članica, pa su tako cene određenih roba i usluga u nekima paprene, a u drugima prilično pristupačne.
Tako na primer, prema podacima Eurostata, pivopije na severu kontinenta – u Norveškoj – moraju i te kako da odreše kesu, ako žele da uživaju u alkoholnim napicima, za razliku od naših suseda Bugara, koji su na samom dnu lestvice kad je reč o cenama.
Cene hrane su bez premca najviše u Švajcarskoj, a najniže kod naših suseda Rumuna, na nivou čitave EU, a kad je reč o kupovini automobila, najskuplja su vozila u Danskoj, a najjeftinija u Slovačkoj.
Sa ažuriranom vizualizacijom podataka možete lako da uporedite nivoe potrošačkih cena u različitim zemljama EU 2018. godine. Jednostavno izaberite proizvod ili uslugu da biste videli zemlju EU ili EFTA sa najvišim i najnižim nivoima cena ili izaberite zemlju da biste videli gde se ona nalazi u odnosu na druge zemlje.
Ako je indeks nivoa cena neke zemlje veći od 100, dotična zemlja je relativno skupa u odnosu na onu u kojoj se poredi (na primer EU), a ako je indeks nivoa cena niži od 100, onda je zemlja relativno jeftina u odnosu na drugu zemlju.
https://www.danas.rs/ekonomija/koliki-su-troskovi-zivota-u-zemljama-evropske-unije/
