gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Двоумио сам се ђе да поставим ову тему, али ево нека буде здравље јер је везано за то.
Например, имамо бодибилдере. Имамо неког са врло добром генетиком, ко се билда за 6 недеља, ко може да једе шта оће а да идаље има 6 видљивих плочица, а имамо и онога који упорно вежба али напредак није нешто нарочит.
Дајем бодибилдинг као пример али ово може бити пренето на сваки спорт.
Чак су нека истраживања и показала да постоје људи који негативно реагују на вежбу, или не реагују уопште. Након пар недеља њихова кондиција или снага није порасла ни мало, или се чак смањила.
Мислим да ове студије нису укључивале исхрану и остале битне житовне навике. Али, да ли је могуће да неко ко није генетски бог зна колико атлетичан, стварно се посвети тренингу, поведе рачуна о исхрани, сну, избаци алкохоле, и остале пороке и нездраве ствари...
Да ли ће он икада моћи да постигне резултате као овај генетски надарен?
Знам један пример лично, где је један дечко који је цео живот врло мршав и слабашан па чак и болешљив кренуо да вежба. И дуго, али дуго се на њему није видео напредак. Имао је пилећ груди, танане ручице... Али након пар година тренинга, успео је да постане један од најјачих момака у граду и да набије поприличну мишићну масу.
Стварно је импресивно како изгледа и колико је постао снажан,,иако мислим да му генетика није баш била наклоњена.
Шта ви мислите? Да ли је генетика само питање времена, или питање укупне перформансе? Може ли онај који напорно ради бити једнако добар као и талентован?
Например, имамо бодибилдере. Имамо неког са врло добром генетиком, ко се билда за 6 недеља, ко може да једе шта оће а да идаље има 6 видљивих плочица, а имамо и онога који упорно вежба али напредак није нешто нарочит.
Дајем бодибилдинг као пример али ово може бити пренето на сваки спорт.
Чак су нека истраживања и показала да постоје људи који негативно реагују на вежбу, или не реагују уопште. Након пар недеља њихова кондиција или снага није порасла ни мало, или се чак смањила.
Мислим да ове студије нису укључивале исхрану и остале битне житовне навике. Али, да ли је могуће да неко ко није генетски бог зна колико атлетичан, стварно се посвети тренингу, поведе рачуна о исхрани, сну, избаци алкохоле, и остале пороке и нездраве ствари...
Да ли ће он икада моћи да постигне резултате као овај генетски надарен?
Знам један пример лично, где је један дечко који је цео живот врло мршав и слабашан па чак и болешљив кренуо да вежба. И дуго, али дуго се на њему није видео напредак. Имао је пилећ груди, танане ручице... Али након пар година тренинга, успео је да постане један од најјачих момака у граду и да набије поприличну мишићну масу.
Стварно је импресивно како изгледа и колико је постао снажан,,иако мислим да му генетика није баш била наклоњена.
Шта ви мислите? Да ли је генетика само питање времена, или питање укупне перформансе? Може ли онај који напорно ради бити једнако добар као и талентован?
