KOLIKA JE STVARNA VREDNOST EVRA?

[boky]

100 EVRA

2002 - 252 KG BRAŠNA - 131 KG ŠEČERA
2011 - 156 KG BRAŠNA - 91 KG ŠEČERA

2001 - 625 VEKNE HLEBA SAVA
2011 - 204 VEKNE HLEBA SAVA


2001,MAJ - INFO STAN BEOGRAD 45 KVM - 455 DINARA
2011 MAJ - INFO STAN BEOGRAD 45 KVM - 4.704 DINARA



KOLIKA JE REALNA VREDNOST EVRA ?

U SLUČAJU BRAŠNA - 152 DINARA
U SLUČAJU BRAŠNA - 158 DINARA

U SLUČAJU HLEBA SAVA - 306 DINARA

U SLUČAJU INFO STANA - 999 DINARA

KOLIKO STVARNO VREDI EVRO?

SAZNAĆEMO KADA PRESTANU DA NAS ZADUŽUJU I KADA PRESTANU DA RASPRODAJU DRŽAVU.


OPASNO JE KADA SE DILETANTI IGRAJU SA DEVIZNIM KURSOM.
DEVIZNI KURS ĆE EKSPLODIRATI.
DINAR ĆE PROPASTI.

NE UZIMAJTE KREDUTE!
VRAĆAJTE DUGOVE!
SMANJUJTE TROŠKOVE!
NE BIRAJTE POSLOVE!

KUPUJTE ZLATO I SREBRO!
KUPUJTE OBRADIVO ZEMLJIŠTE!
UČITE DA PROIZVODITE HRANU!

TO JE PUT IZLASKA IZ KRIZE.

ZA SPAS SRBIJE!

Branko Dragaš



Evo nekih podataka koji su po meni tačni. Iz ovoga se vidi da je ovaj kurs neodrživ na duže staze... ali izbori su blizu...

 

[KianyRiws]

Minimalna 112 din.,a maximalna 117 din.

 

[Ribar]

Шта уопште значи "вредност евра"?
Рецимо да власт заиста одлучи да од сутра буде између 112 и 117, нека то буде средња вредност 114.5. Одмах би поскупело гориво, самим тим и сви производи јер је гориво урачунато у сваку цену.
Онда би опет била повика како је динар прецењен.
Опет би евро требало да поскупи и тако у недоглед.
Да ли су заиста сви заборавили новчанице са десетак нула?
Курс евра не може решити ништа!
Једино што може помоћи јесте производња.
Наши "произвођачи" имају најјефтинију радну снагу и најјефтинију енергију а истовремено најлошији квалитет и највише цене! О чему онда уопште причамо?

 

[virtuelni]

Monetarni multiplikator
Monetarni multiplikator (m). Centralna banka regulisanjem količine primarnog novca (B), utiče i na količinu novčane mase (M) preko monetarnog multiplikatora.

M= m * B => m=M:B

M – broj jedinica novčane mase koja se kreira na osnovu jedinice primarnog novca.

m = const, tj. stabilan.



Sposobnost centralne banke da uvećava količinu novca u opticaju, kreirajući primarni novac.

Da bi se kontrolisala M, stabilan m (m = const.)





Formiranje (stvaranje) m:



m=1+g/r*(1+t)+g



g -> stopa gotovog novca, teznja stanovnistva da zadrzi gotov novac. g=G/D*100

r -> stopa obaveznih rezervi posl. banke kod c.b. /centralne banke

t -> oroceni i stedni depoziti

M=m*B



Ako r, g, t raste, m opada, M opada, B const

Ako r, g ,t opada, m raste, M raste, b const

-odnos stopa i m, M obrnuto srazmeran

Možda izgleda konfuzno, ali je prosto da prostije ne može biti.

 

[boky]

Monetarni multiplikator
Monetarni multiplikator (m). Centralna banka regulisanjem količine primarnog novca (B), utiče i na količinu novčane mase (M) preko monetarnog multiplikatora.

M= m * B => m=M:B

M – broj jedinica novčane mase koja se kreira na osnovu jedinice primarnog novca.

m = const, tj. stabilan.



Sposobnost centralne banke da uvećava količinu novca u opticaju, kreirajući primarni novac.

Da bi se kontrolisala M, stabilan m (m = const.)





Formiranje (stvaranje) m:



m=1+g/r*(1+t)+g



g -> stopa gotovog novca, teznja stanovnistva da zadrzi gotov novac. g=G/D*100

r -> stopa obaveznih rezervi posl. banke kod c.b. /centralne banke

t -> oroceni i stedni depoziti

M=m*B



Ako r, g, t raste, m opada, M opada, B const

Ako r, g ,t opada, m raste, M raste, b const

-odnos stopa i m, M obrnuto srazmeran

Možda izgleda konfuzno, ali je prosto da prostije ne može biti.

Sad mi je sve jasno