Kolega na poslu

[sinmbad]

...осмеши се имаш прелеп осмех и нек види у твојим очима дубину твоје душе...
...ако прође прошло је ако не биће други...

 

[Steinadler]

Otvaram temu uz unutarnji osećaj koji mi govori da zvučim kao klinka koja traži savet u Dragi bravo

ali svaki savet je dobrodošao. Dolazim iz loše okoline opterećena porodičnim problemima. To me dovelo na sam rub, uvek izolovana od vršnjaka i lošeg zdravstvenog i mentalnog stanja. Pred kraj srednje škole nakon incidenta u porodici u kojem je učestvovala i policija, tetka me zvala da preselim kod nje. Ona mi je financirala sve i studije i vozački i doktore. Prošlo je godina od tada, radim na sebi i svesna sam svojih mogućnosti. Vremenom sam stekla prve drugarice, društvo, jedino mi je ostala ta neka tenzija pri kontaktu s muškarcima. Imam muške drugove ali nikad se ne mogu s potencijalnim momkom opustiti kao s njima, u grču sam čak i kad primetim da me neki momak gleda. Dakle nikakvih intimnih iskustava nemam a sad već imam i neke ozbiljnije godine. Mlada sam ali ne toliko da se to toleriše.
Radim u jednoj srednje velikoj firmi, sve kolege se međusobno znaju ali u svakodnevnom kontaktu su samo kolege iz istih sektora. Nedavno
sam unapređena i prešla sam u drugi sektor. U susednom odelu radi jedan momak koji mi se na prvi pogled dopao. Dopada mi se a ne znam kako da iniciram ili ako je moguće njega potaknem na prvi korak? Vidim da me često gleda ali sve ostaje samo na tome i na pozdravu. Šta biste vi napravile na mom mestu? Meni i sama pomisao da ga zapratim na društvenim mrežama posramljuje... A volela bi ga bolje upoznati, a da me bude ofirno da mi se dopada u slučaju da se ja njemu ne dopadam.
Momci vaši saveti josu još više dobrodošli!

Klasika, tvoje je da mašeš repom što kažu, njegovo da probije led... ne forsirati ništa...

 

[не тражим мужа]

A isla sam letos s drugarom na Edo Maajku