- Poruka
- 388.420
Huan Gris
Kolaž (franc. coller -lepiti) je likovna, pre svega slikarska, tehnika koja se koristi lepljenjem raznih materijala na podlogu. Na jednoj površini montiraju se najrazličitiji prethodno pripremljeni materijali (prevashodno papir, ali i tkanine, splet žice, ljudska kosa, lišće, itd). Kolaž je počeo da se koristi u kubizmu; Od tada su ga koristili predstavnici različitih umetničkih strujanja i dalje ga razvili (dadaizam, nadrealizam, futurizam, pop art). Širenjem kolaža nastali su između ostalog combine painting i asamblaž. Delimično eliminisanje odnosno izmene montiranih elemenata dovodi do dekolaža.
Poreklo ove tehnike može se pronaći u prošlosti ali povratak kolaža u 20. vek unosi novinu u dotadašnji svet umetnosti. Kolaž tehnika je prvi put upotrebljena u periodu otkrića papira u Kini, oko 200 godina pre nove ere. Primena ove tehnike nije bila naročito zastupljena sve do 10. veka u kom se u okviru kaligrafije u Japanu počinje koristiti lepljen papir na čijoj su površini pisane poeme. Kada je u pitanju Evropa ova tehnika se pojavljuje oko 13. veka. Primena zlatnih listića kojima su se oblagale podloge radi postizanja efekta pozlaćenog, prisutna je u gotskim katedralama u 15. i 16. veku. Drago kamenje i plemeniti metali su se počeli primenjivati u izradi religioznih slika, ikona i grbova. U 18. veku dekupaž se može pronaći u radovima Mari Delani, dok je u 19. veku upotreba ove tehnike u vezi sa izradom suvenira ili pak knjiga (npr. Hans Kristijan Andersen, Karl Špicveg). Ova tehnika je takođe primenjivana u ranim 1860. godinama u okviru Viktorijinih fotokolaža. Najprepoznatljiviji oblik tehnika dobija od 1912. godine u radovima Žorža Braka i Pabla Pikasa, koji osmišljavaju termin kolaž i čine ovu tehniku prepoznatljivim obeležjem moderne umetnosti.
Kolaž kao tehnika pojavljuje se u pravcima kao što su: kubizam, dadaizam, nadrealizam, apstraktni ekspresionizam, pop art i savremena umetnost.
Kubizam
U okviru kubizma nastaje sam naziv kolaž koji su osmislili tvorci i najznačajniji predstavnici ovog pravca, već spomenuti španski slikar Pablo Pikaso i francuski slikar Žorž Brak. Saradnja između Pikasa i Braka počinje od 1907. kada je Brak posetio Pikasov atelje i video njegovo delo „Gospođice iz Avinjona“
Od 1909. godine do 1914. godine Pikaso i Brak zajedno rešavaju probleme sve složenijeg umetničkog izražavanja kubizma. Dostignuvši, lomljenjem oblika, granicu apstrakcije od 1912. godine Pikaso i Brak se okreću realnosti, ne u neposrednom prikazivanju stvarnosti već korišćenjem određenih elemenata kao što su novinska hartija, komadi tapeta, drveta, tekstila i kanapa.Eksperimentišući sa obojenim i odštampanim komadima papira nastaju Pikasovo delo „Mrtva priroda na pletenoj stolici“ i Brakovo delo pod nazivom „Fruit Dish, and Glass“ koje je primer tehnike papir kole (papier colle) koja podrazumeva upotrebu samo papira, dok se kolaž odnosi i na upotrebu drugih materijala.
Pikaso
Braque
Dadaizam
Kolaž tehnika u okviru dadaizma počinje se koristiti od 1920. godine. Karakteristično obeležje kolaž tehnike u ovom pokretu je upotreba materijala koji ranije nisu imali toliki značaj, kao što su ulaznice, isečci iz časopisa, omoti slatkiša, pa čak i trodimenzionalne sitnice.
Nadrealizam
Nadralisti kolaž tehniku prilagođavaju sopstvenim temama, oslanjajući se na podsvest proizvode jedinstvenu skupinu od fotografija, ilustracija, obojenog papira i boje. Primena kolaža u dočaravanju tema karakterističnih dadaizmu izražena je u radovima Jozefa Kornela i Andrea Bretona.
Dekupaž i fotomontaža kao podvrste kolaža
Dekupaž
Dekupaž je vrsta kolaža koja podrazumeva korišćenje slike radi dekoracije nekog predmeta. Može uključivati dodavanje više kopija iste slike, isečene ili u slojevima nanete na određenu podlogu. Među umetnicima 20. veka koji su stvarali upotrebom dekupaž tehnike su Pablo Pikaso i Anri Matis.
Fotomontaža
Fotomontaža obuhvata izradu kompozitne fotografije isecanjem i spajanjem više drugih fotografija. Osnova kompozitne slike je ponekad fotografisana tako da podrazumeva dodavanje elemenata drugih fotografija i finalnom verzijom postiže se slično što i korišćenjem softvera za uređivanje slika.
(delovi teksta sa wikipedije, slike sa neta)