Koji lik iz nekog književnog dela...

[milance19]

Koji lik iz nekog književnog dela je ostavio poseban utisak na vas, tako da ste nešto zaista naučili o životu, o sebi ili vas je pokrenuo na razmišljanje?

Ne mora da bude glavni lik naravno.

 

[milance19]

Prvo mi pada na pamet "gospođica Hevišam" iz Dikensovih "Velikih očekivanja"

Rekao bih da je njen lik velika opomena svima da su ogorčenost, gledanje u prošlost, fiksiranje za prošle traume, pogubne za život.

 

[Dobro situirani gospodin]

Bill iz romana Bil heroj galaksije od Hari Harisona

 

[Lule]

Moj život (Život palančanina) od Čehova

Govori o mladiću, sinu imućnog arhitekte - siledžije, ucenjivača i kontrol frika. Nije posedovao tražene kvalitete, po očevoj meri i želji, ali je imao dostojanstvo. Ne želeći da trpi maltretiranje i pokori se nepravednom ocu, odlazi od kuće, biva lišen nasledstva, prokužen od sredine ali on pristaje da plati cenu slobode.

Nalazi razne poslove, moleraj, građevinu, nekad nema posla pa bude i gladan, pomaže svojoj sestri da se oslobodi očeve torture. Upoznaje devojku, luckastu ćerku bogatog inženjera koji za razliku od njegovog oca prihvata izbor svoje ćerke iako nije oduševljen. Oni se venčavaju i žive običan život. On radi punom snagom i elanom, pravi planove za budućnost, prvi put je stvarno srećan. Isposatavlja se da je njena ljubav prema njemu samo trenutni hir, oduševljenje zbog pobune, shvata da ga ipak ne voli i napušta ga. On tuguje ali preživljava i taj lom i nastavlja svoj put borbe - život u tom gradu. Postaje dobar majstor, ljudi ga ipak prihvataju itd.

Izbor glavnog junaka, u Rusiji u ono vreme, kada je bilo teško živeti samostalno, bio je hrabar. Ali nije akcenat na hrabrosti koja je trenutna i prolazna, već na istrajnosti i prihvatanju sebe onakvim kakav jesi, trpeći udarce, boreći se pošteno, ne pristajajući na ucene, bez gorčine, osvete i očajanja. Deluje lako i obično ali kad se razmisli - baš i nije.

 

[milance19]

Moj život (Život palančanina) od Čehova

Govori o mladiću, sinu imućnog arhitekte - siledžije, ucenjivača i kontrol frika. Nije posedovao tražene kvalitete, po očevoj meri i želji, ali je imao dostojanstvo. Ne želeći da trpi maltretiranje i pokori se nepravednom ocu, odlazi od kuće, biva lišen nasledstva, prokužen od sredine ali on pristaje da plati cenu slobode.

Nalazi razne poslove, moleraj, građevinu, nekad nema posla pa bude i gladan, pomaže svojoj sestri da se oslobodi očeve torture. Upoznaje devojku, luckastu ćerku bogatog inženjera koji za razliku od njegovog oca prihvata izbor svoje ćerke iako nije oduševljen. Oni se venčavaju i žive običan život. On radi punom snagom i elanom, pravi planove za budućnost, prvi put je stvarno srećan. Isposatavlja se da je njena ljubav prema njemu samo trenutni hir, oduševljenje zbog pobune, shvata da ga ipak ne voli i napušta ga. On tuguje ali preživljava i taj lom i nastavlja svoj put borbe - život u tom gradu. Postaje dobar majstor, ljudi ga ipak prihvataju itd.

Izbor glavnog junaka, u Rusiji u ono vreme, kada je bilo teško živeti samostalno, bio je hrabar. Ali nije akcenat na hrabrosti koja je trenutna i prolazna, već na istrajnosti i prihvatanju sebe onakvim kakav jesi, trpeći udarce, boreći se pošteno, ne pristajajući na ucene, bez gorčine, osvete i očajanja. Deluje lako i obično ali kad se razmisli - baš i nije.

Zanimljivo
Poučno svakako
Hvala

 

[milance19]

Prvo mi pada na pamet "gospođica Hevišam" iz Dikensovih "Velikih očekivanja"

Pogledajte prilog 1581093


Rekao bih da je njen lik velika opomena svima da su ogorčenost, gledanje u prošlost, fiksiranje za prošle traume, pogubne za život.

Da dodam

Sto u velikoj sobi u kojoj ova žena provodi veliki deo dana, je prekriven svim đakonijama koje su bile spremne za venčanje koje se nije desilo, jer ju je mladoženja prosto izigrao ne pojavivši se na istom.

Taj sto je kao metafora zaustavljenog vremena, a simbolično je "rasklonjen" kada je glavni junak romana pokušao da spase život ovoj gospođi koja se nehotice zapalila vatrom iz kamina. Pokušaj da se spase protraćen, ogorčen život, posvećen samo jednom traumatičnom trenutku. Neobično.
Iako Dikens ne daje nikakvo tumačenje mis Hevišam, ono se, po meni, samo nameće kao primer kako ne smemo da "padnemo na prošlost" ako želimo da zaista živimo.

 

[kalis]

Leo, Putovanje na Istok(Hese)
Hasan , Derviš i smrt (Selimović)
Pečorin, Junak našeg doba (Ljermontov)
Bora Pub, (Ćosić)

itd itd

 

[mačka zagrebačka]

Mali Princ
Alisa u Zemlji čudesa
Wa i Tapu

 

[The_Night_Hawk]

Svi likovi iz Andričeve pripovetke
"Priča o vezirovom slonu"...
Naterala me da razmislim malo bolje o ljudima i njihvim naravima.

 

[Waterfall]

Zanimljiva tema, postakla me je na razmisljanje...
Za sada ne mogu da se setim nijednog lika iz literature koji je na mene ostavio takav utisak,
ukoliko ne racunamo zitije svetitelja. U tom slucaju svakako Sv. Ksenija Petrogradska.

 

[Frederick_]

Koji lik iz nekog književnog dela je ostavio poseban utisak na vas, tako da ste nešto zaista naučili o životu, o sebi ili vas je pokrenuo na razmišljanje?

Ne mora da bude glavni lik naravno.

Uh, teško je izdvojiti nekoga.
Ima tu mnogo likova.
Možda bih mogao da izdvojim razne inkarnacije Murkokovog "večnog šampiona". Svuda je bilo po malo od mene, tako da se moze reci da mi je, kroz tragediju tog (odnosno tih) junaka, poslao upozorenje gde mogu neke moje lose osobine da me odvedu ukoliko ne pazim i ne promenim nesto