Pa, dobro... kad se kaže na uvce, setim se instant nekih večeri u Novom Sadu pre ovog košmara... u nekim od restorana pri reci skoro svakog vikenda posle višesatne vožnje, i tamburaša koji donesu sa sobom neko neopisivo veselje kad god se primaknu stolu, a tako paze, obiđu sve, ne zapostavljaju nikoga.
Oni su mi baš bili ''na uvce'', i malo je reći da ih se sa velikim zadovoljstvom sećam.
Ne znam zašto, čula sam ih i po Beogradu, i na drugim mestima, ali nije bio baš isti ''gušt''.
Sad su mi uglavnom na ''uvcima'' slušalice, pa kad nagarim Iron Maiden na max vol, em prete da otpadnu, em mi i mozak neretko otkaže funkcionalnost.
Šalim se i preterah, verovatno... Baš ne znam za meru, a i briga me više za mere.
Da, ipak, akustična gitara, violina, i eventualno, eto, ta tamburica koju najređe čujem u poslednje vreme, a možda da ovih dana odem do tog Novog Sada ako je atmosfera i dalje slična?
Plašim se da nije, da je i to najbolje slušati preko skalamerije na glavi u svojih 10ak kvadrata mauzoleja živim mrtvacima, odvojenim od svih drugih, zabarakadiranim i ni po koga opasnim.
Za svaki slučaj se zaključaj!?
