Koje su slicnosti a koje razlike u Studentskim pokretima 1996/1997 i 2024/25

[Gruban]

Jesu li studenti rekli da im je to cilj protesta?

I tako, Grubi, slažete o cilju protesta bez da trepnete, poput ava, i na tome gradite dalju priču.

Nije ni sve što kaže Vučić netačno.

 

[DJ 5ak]

ako je tebi isto vrati se u to doba ... sa 150 maraka nisi nista mogao...jer secam se...ljudi nisu kupovali nove cipele nego su nosii stare po 10 godina... stedelo se i na hrani.... ne , nije isto

Pa realno više se sad štedi na hrani nego onda, ono stalno se jure akcije, kupuje se na grame, restorani su mnogo skuplji, itd, ja se sećam onda ono nakon fudbala ko klinci neko ode u prodavnocu i kupi 10,15 čokoladnih bananica, sad đoku ono jedna bananica košta 30,40 dinara ono sad moraš da ih prebrojavaš kao da su suvo zlato ili ne znam sad one jedne veće grisina 100 i nešto dinara , fazon i grisine se kupuju na akciji a kamoli ostalo.

Inače ja se sećam u ono doba recimo tamo 1998/99 recimo kad sam bio klinac, moja majka je radila u jednoj malo bolje stojećoj državnoj firmi (i imala platu možda malo veću od tadašnjeg proseka), ćale je imao neku divlju štampariju u garaži i radio nešto na sitno (tipa neko bi mu poručio da mu nešto odštampa a to su bili poslići od od po recimo 30,40,50,100 maraka mozda ali eto nesto je kapkalo pomalo) i ono u to vreme sad nikad sad mi nismo živeli ne znam kako na visokoj nozi, ono nikad se nismo vozili u nekom dobrom autu, išli na neke skupe odmore, odsedali u skupim hotelima, družili se sa imućnim ljudima i šta ja znam, ono nikad, ali sećam se ono tad ja sam kupovao patike barem jednom u 6 meseci, ono par puta nedeljno smo išli na Karađorđevu, ćevape ili nešto (kad god nema ručka kući kao tata ajd zameni 10 marki idemo na Karađorđevu , sad đoku, ono samo dvoje da sednu na Karađorđevu to je bar jedno 3 ipo - 4 hiljade), ili ne znam jedne godine smo otišli u Crnu Goru na more 2 puta tokom leta (sad koliko bi nam trebalo za to mogli bi da odemo u Brazil ili negde na Karibe), isto tako nismo morali da razmišljamo stalno e kako ćemo da platimo ovaj račun ili onaj nego ono i ako ne platiš po 6 meseci platićeš kad budeš imao niko neće da te dira , itd , tako da jeste u izvesnom smislu se živelo lagodnije (barem tu negde posle rata i krajem 90-ih) jer ono iako vreme nije bilo lako nekako život nije bio tako skup i zahtevan kao danas i imao si mnogo više lufta (iako nije bilo akcija po prodavnicama, telefona za dinar, kupovina patika na 20 rata, novih televizora za 100-200 evra i šta ti ja znam).