U ponudi nisu date "genijalne" NEME KARTE (MAPE).
Ah da, one nisu još "patentirane" na netu.
NIjedna elektronska mapa nije savršena, ali su, svakako, veoma korisne.
Naš duhoviti narod kaže:
"Mapu čitaj, seljaka pitaj."
Ono na šta me je asicirao naziv ove teme su "neme karte" koje u 21. veku nameću deci u našim osnovnim školama.
I mi završismo škole, ko, kada i do kog stepena, to je zavisilo od želje, upornosti i još mnogo toga.
Ja sam bila prilično uporna i istrajna.
No, u vreme kada sam ja išla u osnovnu školu, što je, ruku na srce, bilo pre 4 decenije, geografske karte su deci govorile gde se koja planina, reka, mesto, banja, visoravan, nizija... nalazi. I, gle čuda, naučili smo to, čak i u celoj onoj državi koje više nema, zvanoj SFR Jugoslavija.
U 21. veku, kada su nam dostupne sve moguće elektronske mape i aplikacije za navigaciju, dete u školi izvedu pred praznu kartu, na kojoj se nalaze samo neke neoznačene linije ili boje (a nekada ni toliko) i onda u mm mora tačno pokazati gde se nalazi ova ili ona planina, brdo, reka, banja, visoravan...
Naravno, ocena je procenat, tj. broj pogođenih u odnosu na broj zadatih pojmova.
Kakav je smisao nemih mapa, mislim da ni oni koji su ih izmislili ne znaju.
Da li će deca sutra u prirodi, realnosti tako lakše naći to mesto, banju, planinu? Teško.
Samo će zamrzeti geografiju, jer moraju napamet učiti da pokazuju tačke na praznom papiru, kao što je moje dete zamrzelo, a mene ostavilo nemom pred činjenicom da je neko u 21. veku "izumeo" takvu genijalnost, zvanu NEME KARTE (MAPE).
I naravno da će se nakon takvog školovanja deca orijentisati u prostoru taman kao i kokoši po mraku.
Samo neka je ovih aplikativnih mapa i dostupnog neta, pa nema brige, snaći će se već nekako!
