(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KOJA VOLI....?
Rano nedeljno ovojutarnje jutro. Još sivo od početka marta, umorno čeka iza jednobojnog neba da se probudi. A mene probudi jaka glabolja. Odoh po tabletu za glavu, jer ovako kad me boli nema nameru da prestane, što znači da moram ja da presečem. Vratih se u krevet. Maca upita da li sam pustila pse...nisam, idi ti, mene glava jako boli, popila sam lek. Ustade on, i posle par minuta radosnog lajanja, nasta tišina. Udari bola u glavi jenjavaju.....zaspah. I spavah do 9
Onda opet silna kereća sreća, sve dok nisam videla novu rupu iskopanu oko srebrne jelke.....
.....u kućnoj haljini i prsluku, prosuh malo verbalnog vaspitanja po avliji i blatnjave šape pobegoše na svoja mesta, na mekane jastuke na spratu.Kafa.....prva tiha i ćuteća....glavobolja počinje opet....dobih još jednu tabletu uz skuvanu kafu. Druga kafa počinje da priča. Ona dva krznena štetnika su još na svojim mestima. Dok ih ne pozovem i ne oprostim im neće ni izaći napolje. Ima da ih iznajmljujem kao rovokopače. Bar za hranu da zarade. Telefoni. Dok pričam sa Cic, zet dovikuje "sretan ti 8.mart taštoooo"....fala zete, takođe hahaha". Dogovori sa Cic da mi pomogne u poslu (brat da joj ujutru odnese moj lap top i papire pa da knjiži. Juče je već jednu firmu uradila. I da joj ponese veliku činiju ruske salate što sinoć moj čovek i ja napravismo u povećoj vangli, da ima za sve nas i da potraji neki dan), pa šta radi mali svitac....danas ide na bazen sa mamom i tatom. Ima bebeći bazen sa sve isntruktorom, pa se svi, tako mali i veliki, lepo druže. A svitac je sav u pokretu i žilav. Naša ćera kaže kako nije debeo kao ostale bebe koje viđa. Kako da bude debeo i pufnast kad stalno mlati rukama i nogama kao da vozi bicikl, ne prestaje da guguče. Čovečuljak vodi čitave debate i solo, a raspline se kad imaju goste. Ima da ga damo na političke nauke....greota da talenat propadne. Malo zajedničkog sređivanja po kući, dogovori, instrukcije, te sedosmo u kola da me Maca doveze u kancelariju. Maki ode rano na posao. Onu francusku opajdaru i nemačkog čuvara pustih iz kazne. Ona vrti bezrepim dupetom 100 na sat skakućući okolo, a on mlati repom i gura glavudžu da ga mazim. Ulazim u prodavnicu u mom centru, gde inače svakodnevno pazarim. Unutra prodavac i prodavačica. "Dobar dan komšija i sretan vam 8.mart"
"Hvala komšinice, takođe. Baš je lepo što ste mi čestitali. To je tako retko" govori uz smeh.
"Ma znam da vam prija. Komšinice, vama će drugi da čestitaju hahaha"
"Prvo malo da smanji kilažu" zadirkuje je kolega
"Što? Šta joj fali? Vidi kako je lepa ....kao pucka hahahaah"
E, tu nasta opšti smeh, a prodavačica, zaista sva okrugla, kaže "Meni ništa ne fali, samo imam malo viška" hahahah
Eeee, sad pauzaaa
.....vako. Glavobolja se opet pomalja. Ne volim 8 mart. Nikada ga nisam ni volela. Podseća me na muško moranje, na izanđalog ženskaroša koji po milioniti put ponavlja isto. Ne volim to, ali prihvatam tu žensku potrebu da on postoji. Muški nemaju tu potrebu jer se nisu izborili i pored toga što vladaju svetom 
Prihvatam, jer mi ništa drugo i ne preostaje, ali se trudim da ga u mom životu ima minimum tog dana, ali ne i svih ostalih dana u godini. Mislim, voli me i poštuj svih ostalih dana, budi čovek i muškarac svih ostalih dana, a baš na današnji dan, 08.03. i ne moraš. Ne zameram. Ovo, naravno važi, po ovoj mojoj pameti, i za sve ostale uloge koje muškarci igraju u mom životu, počev od našeg "ljubi ga majka" pa do klijenata, poslovnih partnera, komšija, prijatelja, familije. I baš mi je drago što današnji datum pada u nedelju. Neradan dan za većinu, pa je lakše muškima. Neće videti koleginice, manje će para potrošiti na džidže, a vala i pozitivan psiho-emotivni aspekt po mušku svekoliku bitnost ne treba zaboraviti. Nek su oni nama živi i zdravi, i stvarno je nehumano da izbegavaju ženski rod, a vala nije ni prirodno...a ni zdravo po obe populacije 
Tako da, žene, pošto su vam muški danas kod kuće, ne maltretirajte ih ovim danom, iz više razloga:
1. zato što su muški jako osetljiva bića
2. zato što su muški jako osetljiva bića
3. zato što su muški jako osetljiva bića
Pa koja voli da ima takvoga a?
PS Dobar dan blogeri....
, ali ne bi sada o tome nešto razglabao 
.. pošto sam tu da čestitam 8. mart vama i svim blogerkama.. 
