koga spasiti - jedno ili vise djece

[nikodija]

Citam silne članke o roditeljima Tijane Ognjenović i o mogucoj pronevjeri poklonjenog im novca.

Koliko se sjecam za njenu operaciju je bilo potrebno preko milion eura a postotak da se sve dobro zavrsi je bio manji od 10% ( ko se sjeca tacnog iznosa i procenta neka me ispravi)

E sada nesto razmisljam, sta je pravednije to sto smo dali novac za ovaj ili bilo koji drugi slucaj gdje su potrebne ogromne pare a procenat uspjesnosti jako mali ili smo trebali pomoci nekom drugom djetetu kojem je potrebno dosta manje sredstava a procenat uspjesnosti je dosta veliki.I za isti iznos skupljenih sredstava skoro sigurno bi uljepsali zivot 5-6 malisana ili pomoci jednom teskom slucaju

Ukratko ako predpostavimo da zelimo da doniramo sredstva kome bi pre donirali tamo gdje su sanse da intervencija uspe velike ili tamo gdje su sanse da uspe male.

 

[Vexy]

ми смо из филозофије имали питање да ли је праведно жртвовати једног старца који живи на врху планине сам ако би то значило да ће остатак света да живи?

ја једноставно немам одговор на ово питање
савест и осећај за правду се не мере на граме,на жалост

 

[dive]

ne daj boze nikome da se ikad nadje na mestu na kome su roditelji bolesne dece
niko ne garantuje da kod slucajeva sa vecim procentom uspesnosti, nesto nece da podje po zlu
kao ni da tamo je procenat manji, operacija nec da se zavrsi ozdravljenjem deteta

zao mi je samo svega kroz sta u ovom trenutku prolaze tijanini roditelji
ucene, na koje su da bi spasli zivot svog deteta morali da pristanu
kad su ostali bez onog u zivotu najvredijeg, stvarno im je sve jedno da li javnost o njima misli da su prevaranti ili ne


a sto se pitanja tice - niti imam toliko jako srce, niti imam toliko pameti da smem da kazem kome treba dati
to je jedno od onih pitanja koja vas ne ostavljaju bez teksta, nego vam navlace bes zbog bespomocnosti da pomognete svima kojima je pomoc potrebna
kada bi se u mojoj ruci nalazila potrebna suma, a ispred mene dvoje dece od kojih jednom treba da produzim zivot, a drugo tom odlukom da osudim na smrt znam samo da ne bih mirna bila do kraja svog zivota zbog te odluke da ne da nekog spasim, nego da nekog ubijem.

 

[mina68]

Кад год могу да пружим помоћ ја то и урадим.

Видим на телевизији, узмем телефон, пустим СМС.

Дођу ми на врата, са признаницом или не, дам паре.

Сретну ме на улици, са признаницом или не, дам паре.

Седим у кафани, дође човек, да ми картицу да је глувонем, дам паре.

Без много упуштања у целу причу, јер ми је прилично мучно да гледам све те несрећне породице, људе и децу.

И не бих могла да донесем такву одлуку коме пре да дам, вероватно бих онда дала свима по колико имам.

 

[Tallulah]

Pitanje na koje ce bilo ko tesko da odgorovi iz vise razloga, a pre svega pristojnosti. Da ne pricamo o tome da li je to jedno dete iz sopstvenog okruzenja ili nije, nekako je neumesno da licitiramo sad.

Najbolje resenje bi mozda bilo, u nekom drustveno idealnom svetu, ukoliko odstranimo nedozvoljeni ljudski faktor, humanitarni fond za koji bi se izdvajala sredstva prema odredjenim kriterijumima prioriteta. Mada nisam sigurna da bi moglo da se skupi toliko para kao u ovom slucaju, jer nije isto ljudima kada imaju konkretan lik deteta ispred sebe i ideju, ma koliko humana ona bila. Ne znam, do mog mozga ne dopire da smo dopustili da toliko nemamo para za lecenje svojih gradjana,

 

[Regina Mills]

Citam silne članke o roditeljima Tijane Ognjenović i o mogucoj pronevjeri poklonjenog im novca.

Koliko se sjecam za njenu operaciju je bilo potrebno preko milion eura a postotak da se sve dobro zavrsi je bio manji od 10% ( ko se sjeca tacnog iznosa i procenta neka me ispravi)

E sada nesto razmisljam, sta je pravednije to sto smo dali novac za ovaj ili bilo koji drugi slucaj gdje su potrebne ogromne pare a procenat uspjesnosti jako mali ili smo trebali pomoci nekom drugom djetetu kojem je potrebno dosta manje sredstava a procenat uspjesnosti je dosta veliki.I za isti iznos skupljenih sredstava skoro sigurno bi uljepsali zivot 5-6 malisana ili pomoci jednom teskom slucaju

Ukratko ako predpostavimo da zelimo da doniramo sredstva kome bi pre donirali tamo gdje su sanse da intervencija uspe velike ili tamo gdje su sanse da uspe male.

Sredstva uvek idu onome ko najuspesnije izlobira. I tu je kraj cele price.
Sta je moralno je drugo pitanje.

 

[Zuji Zolja]

Citam silne članke o roditeljima Tijane Ognjenović i o mogucoj pronevjeri poklonjenog im novca.

Koliko se sjecam za njenu operaciju je bilo potrebno preko milion eura a postotak da se sve dobro zavrsi je bio manji od 10% ( ko se sjeca tacnog iznosa i procenta neka me ispravi)

E sada nesto razmisljam, sta je pravednije to sto smo dali novac za ovaj ili bilo koji drugi slucaj gdje su potrebne ogromne pare a procenat uspjesnosti jako mali ili smo trebali pomoci nekom drugom djetetu kojem je potrebno dosta manje sredstava a procenat uspjesnosti je dosta veliki.I za isti iznos skupljenih sredstava skoro sigurno bi uljepsali zivot 5-6 malisana ili pomoci jednom teskom slucaju

Ukratko ako predpostavimo da zelimo da doniramo sredstva kome bi pre donirali tamo gdje su sanse da intervencija uspe velike ili tamo gdje su sanse da uspe male.

pa sta hoces da kazes - ako su sanse male, a novca treba puno da onda ne treba davati? ako imas - das i cutis, ako nemas - cutis i kraj price.
oooo kolko gluposti covek moze da napise - pa to je cudo jedno!!!

 

[nikodija]

pa sta hoces da kazes - ako su sanse male, a novca treba puno da onda ne treba davati? ako imas - das i cutis, ako nemas - cutis i kraj price.
oooo kolko gluposti covek moze da napise - pa to je cudo jedno!!!

Da li sam se ja negdje izjasnila sta je ispravno... ovo je samo moje razmisljanje, nemam hrabrosti da dam odgovor.
Ali isto tako gledam jedan slucaj gdje je potrebno mislim 2-3 hiljade eura ( nekom je to ogromna svota) da djete ne oslepi a uspjesnost operacije je nekih 80-90 % i slusam komentare, nije im hitno dace neko drugi.... da li treba da neko bude na samrti da bi bili humani......

 

[Zuji Zolja]

Da li sam se ja negdje izjasnila sta je ispravno... ovo je samo moje razmisljanje, nemam hrabrosti da dam odgovor.
Ali isto tako gledam jedan slucaj gdje je potrebno mislim 2-3 hiljade eura ( nekom je to ogromna svota) da djete ne oslepi a uspjesnost operacije je nekih 80-90 % i slusam komentare, nije im hitno dace neko drugi.... da li treba da neko bude na samrti da bi bili humani......

jednom ti vec odgovorih: - normalan covek pomaze SVIMA KAD TREBA i KOLIKO MOZE!

 

[Џорџи]

ne bih da se moj novac transferise u drugi fond, jer su svi iskljucivo povodom tog apela dali donacije a ne do tad xxx puta za gladnu decu afrike

 

[tehduduk]

ma, jedno ali vredno!
neka celo selo vidi kako su srbi skupili pare, ej milione za jedno dete koej ima 5% sanse!
a sto su usput poumirala i ona sto su imala mnogo vise, neka su kada se nisu mogli snaci
bitno je da su se spiskali milioni

 

[jana3]

Sredstva uvek idu onome ko najuspesnije izlobira. I tu je kraj cele price.
Sta je moralno je drugo pitanje.

Upravo tako.

 

[електрика]

ma, jedno ali vredno!
neka celo selo vidi kako su srbi skupili pare, ej milione za jedno dete koej ima 5% sanse!
a sto su usput poumirala i ona sto su imala mnogo vise, neka su kada se nisu mogli snaci
bitno je da su se spiskali milioni

То би отприлике било то. И Рамбо Амадеус је о томе написао познати текст.

“Tijana je umrla. Anđeli s njom. Saučestvujem u neizmjernom bolu roditelja, prijatelja, rodbine. Nisam je poznavao. Ni nju, ni njene roditelje, prijetelje, rodbinu. Za njen, medicinski veoma težak, slučaj saznao sam spletom okolnosti. To je situacija u kojoj čovjek jednostavno ne može da kaže ne i da se ogluši o poziv za pomoć.



Iako su na klinici u Beču davali 2 posto šanse u uspjeh operacije, a kasnije i taj obeshrabrujući postotak opovrgli, američki Hjuston je dao nadu, naravno, uz astronomski visoku cijenu operacije. Milion dolara. Ni više ni manje.



Šta je milion dolara za život bilo kog djeteta? Ništa. Bezvrijedna gomila papira.



Mnoge moje kolege, nadahnute spašavanjem jednog dječijeg života, razletile su se u strijelce po medijima, neki su uz to i dobrano odriješili kesu. Pare su poslije nekog vremena skupljene.



Na žalost, mala Tijana operaciju, saglasno prethodnim realnim medicinskim prognozama, nije izdržala.



Svi koji su učestvovali u akciji tuguju, ali imaju mirnu savjest. Dali su sve od sebe.



Astronomsku cifru, koju je Hjuston tražio, građani Srbije su skupili.



I skupila je siromašna Srbija i preko toga, za kompletno mukotrpno i dugotrajno liječenje male Tijane, u najelitnijoj i najskupljoj bolnici na svijetu.



Ali, Tijana nije uspjela. Osim tuge u srcu, osjećam se lijepo što živim među ljudima koji su saosjećajni i solidarni, brižni za tuđu djecu, koji su od svojih malih penzija, svog skromnog života, odvojili dio za malu Tijanu.



Pa, gdje smo pogriješili?



Nigdje.



Sve smo uradili kako treba.



Osim što smo, pored stotine teško bolesne djece, spletom slučajnih okolnosti, odlučili da pomognemo baš maloj Tijani, na žalost, bezuspješno.



Jer bolesne djece, kojoj treba pomoć, ima puno. Možda smo se odlučili za Tijanu, jer je njen slučaj bio najbeznadežniji, najteži.



A ko je taj koji može da procijeni kome je više potrebna pomoć, a kome manje?



Ta teška odluka mora da se prepusti profesionalcima. Iskusnim ljekarima, koji imaju ukupnu sliku zdravstvenog stanja nacije, i posao im je da odrede prioritete liječenja.



Da li smo, istom ovom akcijom mogli da spasimo neko drugo dijete? Ili desetoro druge djece? To su teška moralna pitanja, mislim da bi nama, ignorantima u nauci koja se zove medicina i zdravstvo, trebalo da bude strogo zabranjeno da se tako teškim odlukama bavimo.



Srbija ima zdravstveni sistem koji je dobar, samo mu nedostaje novac. Koliko bi za nas bilo sve bezbolnije da humanitarnim i drugim akcijama zapravo punimo zdravstveni fond i prepustimo ekspertima da barataju sredstvima na najadekvatniji način?!



Ili treba svaka popularna ličnost za sebe, po svom nahođenju, taštini i sujeti da bira kom će djetetu pomoći, a kom ne.



Da se u toj dilemi igra malog, lokalnog Boga, koji je svojom odlukom nekoj djeci postao Anđeo spasitelj, a drugoj djeci, automatski, koja nisu dobila njegovu pomoć, tim činom postao dželat?!



Tijana je, nadam se u Raju. Mi ostali, koji smo ostali da se pržimo u paklu zemaljskih dilema, treba samo da se pitamo, šta je to što nas tjera da glumimo Bogove, da odlučujemo kom ćemo djetetu pomoći, a kom nećemo pomoći uopšte.



Koliko je djece, dok smo se nadali za Tijanino zdravlje, umrlo bez neophodne skupe medicinske pomoći, a za njih je možda bilo neke šanse?



Možda je ipak jedino rješenje da, kao i sav civilizovan svijet, novac uplaćujemo u zdravstveni fond, redovno, s odgovornošću i ljubavllju.



Iako tako naše “uzdarje” nije personalizovano i vidljivo, nego je upućeno jednako prema svoj djeci koja su rođena, kao i onoj koja se upravo rađaju, koja nemaju još ni ime.



Zdravstvo je ipak ozbiljna i kompleksna nauka, pa je ispravno da stručnjaci treba da odrede šta od tih para i kada treba da se ulaže u liječenje, preventivu, edukaciju.



Dinar u preventivu daje više nego sto dinara u liječenju.



Tijana, budi naš Anđeo i pokaži nam ispravan put. Građani su pokazali visoku svijest, empatiju i solidarnost. Nauči nas, ili nam bar šapni, da počnemo da gajimo povjerenje prema našim ljekarima i zdravstvu uopšte, koje je dobro zahvaljujući nadčovječanskim naporima ljudi koji u njemu rade. Nauči nas da naše humanitarne akcije usmjerimo svi u istu kasu, kasu zdravstva.



Jer ta institucija, sa armijom ljekara, doktora, profesora, sestara, hirurga i zdravstvenih stratega ipak najbolje zna da procijeni kako se domaćinski vodi ovaj škakljivi, suptilini, a najvažniji zadatak u državi. Kako se čuva zdravlje Nacije.



Ja ne znam šta ćete danas vi da radite. Ja znam. Upaliću svijeću za malog Anđela, našu Tijanu, i provjeriću koliko sam novca dužan zdravstvenom fondu, da to hitno izmirim, u nadi da će to makar malo umiriti moju uzburkanu savjest, u nadi da će dinar koji dam u zdravstvo najbolje naći put do svakog djeteta kome je potrebna pomoć.



Americi, Hjustonu, Beču, svaka čast. I njihovoj medicini. Podsjećam da su naši doktori do prije koju godinu u sred Beograda vršili najkompleksnije transplantacije srca.



Pacijent nije trebalo da izbroji million već samo na šalteru, prilikom prijema, da preda ovjerenu knjižicu.



Tijana, osvijetli nam put.”


http://www.6yka.com/novost/43941/ra...enju-odlucujemo-kom-djetetu-pomazemo-a-kom-ne

 

[dobra predskazanja]

ne zivimo u idelanom svetu u kome se svakom moze pomoci. uglavnom se sve vrti oko para, ko ih ima zivece i lecice se ko ih nema, umrece. doduse umre i onaj ko ih ima.postoje ljudi koji i u najidelanijim mogucim uslovima moraju da biraju, amputiraju i donose takve odluke. to je realnost.

 

[dobra predskazanja]

jednom ti vec odgovorih: - normalan covek pomaze SVIMA KAD TREBA i KOLIKO MOZE!

a sta su oni koji su u kriznim situacijama morali da biraju koga ce spasiti? nenormalni?

 

[Bad_Wolf]

Citam silne članke o roditeljima Tijane Ognjenović i o mogucoj pronevjeri poklonjenog im novca.

Koliko se sjecam za njenu operaciju je bilo potrebno preko milion eura a postotak da se sve dobro zavrsi je bio manji od 10% ( ko se sjeca tacnog iznosa i procenta neka me ispravi)

E sada nesto razmisljam, sta je pravednije to sto smo dali novac za ovaj ili bilo koji drugi slucaj gdje su potrebne ogromne pare a procenat uspjesnosti jako mali ili smo trebali pomoci nekom drugom djetetu kojem je potrebno dosta manje sredstava a procenat uspjesnosti je dosta veliki.I za isti iznos skupljenih sredstava skoro sigurno bi uljepsali zivot 5-6 malisana ili pomoci jednom teskom slucaju

Ukratko ako predpostavimo da zelimo da doniramo sredstva kome bi pre donirali tamo gdje su sanse da intervencija uspe velike ili tamo gdje su sanse da uspe male.

Ili gde zdravstvena situacija nije pitanje zivota i smrti, ali je pitanje kvaliteta zivota - to nikoga ne interesuje i ne moze da privuce toliku paznju kao transplatacija srca, a mnooooogo manje kosta - sto ce reci mnogo vise dece bi moglo da resi svoj problem...

 

[Zuji Zolja]

a sta su oni koji su u kriznim situacijama morali da biraju koga ce spasiti? nenormalni?

mislila sam da pricamo o humanitarnim akcijama. krizne situacije su druga prica.

 

[Zuji Zolja]

mozete da se ljutita na mene koliko hocete, ali ja stvarno ne razumem potrebu za temama - kome pomoci, gde su pare od...
cini mi se da smo se manje pitali gde su pare od devizne stednje, zajam za ovo, zajam za ono... a to je mnogo vise para i to para od kojih su ljudi ocekivali nesto. pare koje su ljudi ULAGALI...
u humanitarnim akcijama dajes ili ne dajes... ne razumem zasto se ocekuje povratna informacija. lepo je kad cujemo da je neko spasen, tuzno je kad nije...
secam se da smo nekada davno u tzv decijij nedelji prodavali neke markice crvenog krsta... i to preko skole. svako dobije neki kotur ides i delis, za uzvrat dobijes novac...
to je bilo dosta novca. vecina je to predala skoli ili crvenom krstu, neki i nisu... nisam sigurna da je iko kontrolisao kasniji tok tih para, ali nikog nije ni bilo briga.
ja dam i osecam se dobro, onaj ko uzme zna kako se oseca on.
"dobijati je lepo, a davati je uzviseno"

 

[dobra predskazanja]

mislila sam da pricamo o humanitarnim akcijama. krizne situacije su druga prica.

kod nas ti humanitarne akcije dodju kao krizne situacije. ne mozes svima da pomognes i onda biras. mislim da svi biraju, na osnovu razlicitih kriterijuma, samo sto mi na 4umu pisemo o tome. niko nema toliko para da da svakome ko mu trazi da za lekove, lecenje, i neki i moraju da budu odbijeni. ja barem ne znam nikoga ko ima toliko para da svakome moze da da.
moji konkretan odgovor na temu je da bi sad uvek birala onoga ko ima vece sanse da prezivi i da nastavi da zivi. zato sto bih u jednom slucaju imala jednu zrtvu, a u drugom dve ili vise zrtvi. meni logika nalaze da treba spasiti ono sto se moze spasiti. a to zahteva anesteziranje, koje radimo svakodnevno neko manje, a neko vise uspesno.
sta je sa lekarima, nisu svi neljudi, koji samo ocekuju mito, vide svasta, a zive sa tim.

 

[nikodija]

mozete da se ljutita na mene koliko hocete, ali ja stvarno ne razumem potrebu za temama - kome pomoci, gde su pare od...
cini mi se da smo se manje pitali gde su pare od devizne stednje, zajam za ovo, zajam za ono... a to je mnogo vise para i to para od kojih su ljudi ocekivali nesto. pare koje su ljudi ULAGALI...
u humanitarnim akcijama dajes ili ne dajes... ne razumem zasto se ocekuje povratna informacija. lepo je kad cujemo da je neko spasen, tuzno je kad nije...
secam se da smo nekada davno u tzv decijij nedelji prodavali neke markice crvenog krsta... i to preko skole. svako dobije neki kotur ides i delis, za uzvrat dobijes novac...
to je bilo dosta novca. vecina je to predala skoli ili crvenom krstu, neki i nisu... nisam sigurna da je iko kontrolisao kasniji tok tih para, ali nikog nije ni bilo briga.
ja dam i osecam se dobro, onaj ko uzme zna kako se oseca on.
"dobijati je lepo, a davati je uzviseno"

Ovo je koliko je meni poznato forum pisemo o cemu razmisljamo,sta nas u odredjenom trenutku muci, zanima..... da li to ima logike - zavisi od ugla gledanja, meni ako je neka tema glupa mozda mi se desi da greskom pocnenm da citam ali se tiho udaljim i ostavim druge da iznose svoje misljenje.

e sad vidim da te boli devizna stednja, ako poznajes osnove ekonomije znas prostu racunicu - da bi banka dala kredit mora uzeti pare od stednje. Problem je sto je u to vreme dato mnogo kredita koji nikada nisu vraceni e tu su te pare, Slovenija je bila dovoljno pametna pa je sredstva svojih gradjana povukla iz Banke Jugoslavije, posle je dosao rat u BiH gdje smo mi uzeli sta smo zatekli u bankam,i vecina je pokradena a nazalost Srbiji su ostali dugovi.

Nije tema ali sam morala da odgovorim.

 

[dobra predskazanja]

bio je pre neki dan film sindlerova lista....ko je gledao film zna o cemu se radi. i opet nije uspeo sve da ih spase, iako je na kraju bankrotirao. niko od nas sebi ne moze da dozvoli bankrot, radi spasa nekog drugog.

 

[bobuljka]

bio je pre neki dan film sindlerova lista....ko je gledao film zna o cemu se radi. i opet nije uspeo sve da ih spase, iako je na kraju bankrotirao. niko od nas sebi ne moze da dozvoli bankrot, radi spasa nekog drugog.

Drugo vreme,drugi razlozi.Nije uspeo sve da ih spasi ali na kraju preživeli spasili su njega.
Ako mogu pomognem u granicama mogućnosti,da bankrotiram ne mogu jer sam već bankrot kao i većina u ovoj državi.

 

[Vexy]

moji konkretan odgovor na temu je da bi sad uvek birala onoga ko ima vece sanse da prezivi i da nastavi da zivi. zato sto bih u jednom slucaju imala jednu zrtvu, a u drugom dve ili vise zrtvi. meni logika nalaze da treba spasiti ono sto se moze spasiti. a to zahteva anesteziranje, koje radimo svakodnevno neko manje, a neko vise uspesno.
sta je sa lekarima, nisu svi neljudi, koji samo ocekuju mito, vide svasta, a zive sa tim.

eво нпр моји критеријуми су да кад бих бирала коме да дам новац то би било оном детету које је у горем стању
е сад,тоби понекад резултирало да оба детета умру (и ово дете ком сам дала које није имало шансе...и оно дете које је имало шансе, а није преживело јер није било новца)
мсм то су јако тешке одлуке и не постоје погрешне и исправне
то ти дође као кад питаш трудницу која носи близанце ког близанца да абортирамо (далеко било) ако једног абортирамо, овај други има шансу, али не и гаранцију да преживи
а она их воли подједнако

и цела тема ме подсећана филм кинески After shock се зове,чини ми се (ако неко зна тачан назив,а препозна филм молила бих да напише)
о земљотресу који се десио у Кини 1976 год.у ком је било 200 000 жртава
мајка је била приморана да брзо одлучи које дете да се вади испод камења (исто били близанци у питању)
мислите да је лака одлука у питању...нема теорије
целог живота се питала жалила...

 

[Zuji Zolja]

Ovo je koliko je meni poznato forum pisemo o cemu razmisljamo,sta nas u odredjenom trenutku muci, zanima..... da li to ima logike - zavisi od ugla gledanja, meni ako je neka tema glupa mozda mi se desi da greskom pocnenm da citam ali se tiho udaljim i ostavim druge da iznose svoje misljenje.

e sad vidim da te boli devizna stednja, ako poznajes osnove ekonomije znas prostu racunicu - da bi banka dala kredit mora uzeti pare od stednje. Problem je sto je u to vreme dato mnogo kredita koji nikada nisu vraceni e tu su te pare, Slovenija je bila dovoljno pametna pa je sredstva svojih gradjana povukla iz Banke Jugoslavije, posle je dosao rat u BiH gdje smo mi uzeli sta smo zatekli u bankam,i vecina je pokradena a nazalost Srbiji su ostali dugovi.

Nije tema ali sam morala da odgovorim.

Sta jos kugla kaze

 

[Meda]

Ko na sebe sme da preuzme pravo da presudi ko sme da živi,a ko ne?Humana medicina se valjda zato i zove tako pošto pruža svima iste uslove i šanse u okviru sistema.Isto tako i bolesni imaju pravo da pokušaju sve da se izleče,u ovom slučaju roditelji bolesne dece.Sve bolesne dece,ne pravim razliku između životno ugrožene ili funkcionalno ugrožene.Kad je humanitarni rad u pitanju,svaki pojedinac sam odlučuje koga će podržati na osnovu informacije koja mu se predstavi.Ne mogu se svi spasiti,to je tako i tu nema pomoći.U ogromnom broju slučajeva se krene previše kasno sa akcijom.