Kočije sreće

[Tuzni_patak]

Kočije sreće.

Idu kočije putem kroz predivno polje, oštar vazduh pun mirisa, letnja muzika zrikavaca.
U kočiji domaćin, milion puta prošao ovim krivudavim putem.
U kočiji čovek iz grada, opijen lepotom i onim što svakoga dana gubi, ovo mu je novo.
Pozadi dvoje mladih , voze se unazad, nasmejani , ne obraćaju pažnju na put.

Isti predeo ,ista lepota , izaziva toliku ispunjenost kod došljaka, a toliku ravnodušnost kod kočijaša.
Osećaj sreće dolazi iznutra iz same osobe.

Rećićete novost i novine bude osećaj životnosti i sreće.
Zato se sve pretvara u trku za novim i uzbudljivim.
Zato se život pretvara u rezime.

A kad pitate srećne ljude šta im se dešavalo u životu, rećiće do deset stvari, jer je toliko dovoljno da ispuni sve zahteve čoveka za srećom.

Šta sam hteo da kažem?
Da je za sreću potrebno biti spreman?
Polje je za sve isto.
Nekada nam na osobi zasmeta to što nema belu haljinu sa čipka bluzom ili crni minić komplet od svile.
I trenutak prodje. Nekada nam zasmeta što ne nosi boss, dobre cipele, «što nije džentlmen kao engleski lord, markantan kao vitez na belom konju».

Da je za ljubav potrebno ne pratiti put i kriviti vrat u želji da vidimo kuda ide put.

Da brige mogu učiniti da osoba prolazi divotom a da oseća crnilo i stresna sećanja , da postane mrtva za lepotu.

Da li sam hteo da kažem da je za sreću potrebno da izgubiš da bi znao šta je stvarno vrednost koju imaju stvari oko tebe?
Da su zaljubljeni iako osećaju istu lepotu površni i manje pridaju značaj svim divnim stvarima.Zvezde su divne , ali su nekako smešne.Ponižene njihovom ljubavlju.
Da osobe koje dozvole da im se crno uvuče u dušu ne gube bitku , već predaju rat.Postaju vazali svoje nedostignute pobede...
Nepoznato...?....Koliko puta ste prestali nešto da igrate, radite, a da ste pre toga bili ubedjeni da vam dobro ide, nakon prvog poraza....

Željni da POST ima samo jedan zaključak?

Zar je put do sreće samo jedan pa da i zaključak bude samo jedan?

 

[suncica73]

Kočije sreće.
A kad pitate srećne ljude šta im se dešavalo u životu, rećiće do deset stvari, jer je toliko dovoljno da ispuni sve zahteve čoveka za srećom.

Da li sam hteo da kažem da je za sreću potrebno da izgubiš da bi znao šta je stvarno vrednost koju imaju stvari oko tebe?
Zar je put do sreće samo jedan pa da i zaključak bude samo jedan?

Kocije srece-lepo zvuci,kao neka bajka.
Dovoljno je i pet stvari da nam se ostvari da bi smo bili srecni,nema potrebe za deset.
Da,za srecu je potrebno biti spreman,ali kako da je prepoznamo,kako da znamo da je to onaj nas pravi trenutak kad ne smemo da oklevamo!?
Da,priznajem,oduvek sam bila kivna na te sitnice koje bi mi zasmetale, koje mi nisu davale mira,niti zbog kojih sam mogla da zazmurim.Mada i zahvalna sam tim sitnicama,jer su mi ujedno i pokazivale da Pravi Trenutak jos nije dosao.
DA,gubila sam puno puta,ali i sama doprinela tome,jer mislim da sam podsvesno znala da to nisu one MOJE KOCIJE SRECE.
Ne znam za ostale,ali znam da je moj put do srece Samo Jedan,samo ce mi taj Jedan- Jedini Put doneti zadovoljstvo koje je meni potrebno i za kojim ceznem.

 

[Novcic_u_fontani]

Kočije sreće - ovo me podseća na neka davna, prošla vremena kada su postojale i bile još u upotrebi kočije.
"Kočije sreće", kako to figurativno zvuči, pa me asocira na život kada su se ljudi zaista nekada vozili kočijama i kada su dvoje oslonjeni glavom jedno na drugo putovali gledajući netaknute predele što lete pred njihovim očima, a konji kaskaju onako polagano....i vreme sporo odmiče....a mesečina obasjava daleki...put.....i kočije truckaju i uspavljuju zajedno sa mirisom prolećnog samoniklog bilja pomešanog sa mirisom utabane staze kojim konji prolaze....
Kočije sreće, zaista bi se mogla napisati jedna bajka o tome, koja bi zaista bila divna...

Sreća i lepota leži upravo u tome, ukrasti trenutke svakodnevne sreće, osmeh neke osobe što je sretnete....a život....život tek....on se sastoji od mnogo više čula nego što ih čovek ima....treba udahnuti duboko i pustiti srce da se raduje svetlosti....