Камен. Поред њега још један камен. А шта зна онај први камен о камену поред себе? И да ли уопште зна ишта о њему? Знају ли та два сива камена ишта један о другом? Знају ли ишта о себи уопште? Знају ли да лијево од њих пролази ауто-пут? А и тај ауто-пут, зна ли он да се састоји од осам трака од којих четири иду у једном правцу, а четири у другом. Знају ли траке да их њихове сестре окружују и да их раздвајају само бијеле линије? Знају ли бијеле линије ишта о гумама које их газе сваки дан? Знају ли, опет, гуме да су највјероватније потекле из сасвим другог мјеста? И сасвим различитог од оног у коме су направљена кола? А знају ли кола ко их је склапао, ко их је продао, ко их је купио и колико платио?
„Ко зна? Ах, нико, нико, ништа не зна. Крхко је знање."
„Ко зна? Ах, нико, нико, ништа не зна. Крхко је знање."