Ko ubija takmičarski duh?

[Ona Marge]

Sva su nam deca neki prvaci, šampioni... Takmičenja svakih nedelju dana bez obzira da li je u pitanju sport, znanje ili umetnost. Javni časovi svakih mesec dana sa glamuroznim najavama.
A istina je da na većini takmičenja ima toliko medalja koliko i učesnika i svi lepo plate kotizaciju u koju je to i uračunato.
Koja je svrha toga?
Svi su u suštini prosečni a svi misle da su najbolji.
Gde nestade pravo takmičenje gde se za prva tri mesta treba stvarno potruditi ?

 

[86bogomoljka]

Нестало је у усиљеној толеранцији.
Паметном не смеш рећи да је паметан како се глуп не би увредио.

 

[Duki Lu]

Нестало је у усиљеној толеранцији.
Паметном не смеш рећи да је паметан како се глуп не би увредио.

I pohvale su devilvirale.
Pametni, vredni i talentovani ne mogu zaista da se istaknu od masovnosti diploma, nagrada, priznanja.

 

[Metla na vestici]

Verovatno uporedo i sa razvojem samoprezentovanja na mrezama
Narcisoidnost je izgleda uzela maha
Da budes vidjen da si ucestvovao, jos ako si kao pobedio onda tek sledi obasipanje paznjom

 

[Alter_Ego_]

Може неки пример тога што наводите?


Ја, колико сам приметио, само за најмлађу децу сви добијају награде, а касније, кад мало поодрасту, прави се селекција, па има и мање првих награда, те се постепено иде ка јачој и јачој селекцији, па док одрасту, само најбољи остају у одређеним категоријама.

 

[moonja..]

Kakve kotizacije?


Što se tiče takmičenja, nismo znali da se prijavljuje, jedino smo znali kad im skinu poene na republičkom, pa on uloži žalbu, te mu vrate. Poen je razlog između prvog i trećeg mesta ponekad. Zašto je dobro? jer, recimo, nije polagao dobar deo prijemnog za fax, te nagrade i uspesi se računaju.


Ako neko na silu forsira dete, nema od tog posla ništa. Osim moooožda ako je dete lenjo a vrlo talentovano npr. muzički nadareno, mora da se vežba...ili sportu ili čega god se dohvati, nek bude istrajno.

 

[Em.]

Sećam se da je jedna majka, koja je decu obrazovala u alternativnom zabavišu i školama, inače veoma "napredna", drugoj deci, starijoj od njenih svega par godina, branila da pobeđuju u društvenim igrama njenu decu, jer se onda mnogo nerviraju. To je bilo pre više od 2 decenije.

Moja deca se toga i dan danas sećaju.

 

[Џорџи]

Prave od dece gladijatore,uopste ne treba kroz zivot da idu takmicuci se s drugima

 

[maybell]

Preambicioznost roditelja..

 

[Em.]

Uvek je bilo tih pojava, samo su sada uzele maha. Svi žele da budu najbolji, pa makar i na prevaru.

 

[__Stela___]

To me podsjeti na slučaj bratove djevojčice kad je bila u vrtiću, imala možda 3-4 godine i imali trku biciklima i trotinetima povodom dana grada, čini mi se. Jedino ona iz svoje grupe došla na trotinetu i stajala je prva i krenula sa drugom grupom, pa su je vratili. U tom vraćanju kako je stajala na početku i okretala se da vidi svoju grupu, oni već krenuli, pa dok se ona snašla bila je posljednja.

Vraća se ona iz vrtića, odmah grabi nešto da crta na stolu, i ne gleda u mene i govori: Dobila sam medalju za prvo mjesto!
Ja znam šta se desilo, ali pitam ja nju: Jesi li bila prva?
Ona ostavlja to što crta, okreće se meni i govori: Nisam, bila sam posljednja. Je li možeš to da vjeruješ?

Dakle, ni djetetu od 3-4 godine nije jasno zašto svi dobijaju medalje.

 

[86bogomoljka]

Prave od dece gladijatore,uopste ne treba kroz zivot da idu takmicuci se s drugima

Мислим да је то једно од највећих пропуста у васпитању, поређење са другима. Било да су браћа и сестре или другари. Тако се храни завист.
А ако већ жели да се такмичи, нека то буде поштено. Мораш научити и да губиш. Тако се постављаш на место.

 

[a bre Milun]

Sva su nam deca neki prvaci, šampioni... Takmičenja svakih nedelju dana bez obzira da li je u pitanju sport, znanje ili umetnost. Javni časovi svakih mesec dana sa glamuroznim najavama.
A istina je da na većini takmičenja ima toliko medalja koliko i učesnika i svi lepo plate kotizaciju u koju je to i uračunato.
Koja je svrha toga?
Svi su u suštini prosečni a svi misle da su najbolji.
Gde nestade pravo takmičenje gde se za prva tri mesta treba stvarno potruditi ?

u srednju skolu ja bio najbolji iz matematike u razred................jedini imao dvojku.

 

[86bogomoljka]

Sećam se da je jedna majka, koja je decu obrazovala u alternativnom zabavišu i školama, inače veoma "napredna", drugoj deci, starijoj od njenih svega par godina, branila da pobeđuju u društvenim igrama njenu decu, jer se onda mnogo nerviraju. To je bilo pre više od 2 decenije.

Moja deca se toga i dan danas sećaju.

Свашта...
Ја свог нисам пуштала ни мене у друштвеним играма да побеђује, али сам била препоносна када ме је стварно почео побеђивати.
Од деце треба да правимо борце а не пекмезасте цвале. Борце у животу, не мислим на гажење преко мртвих.

 

[a bre Milun]

To me podsjeti na slučaj bratove djevojčice kad je bila u vrtiću, imala možda 3-4 godine i imali trku biciklima i trotinetima povodom dana grada, čini mi se. Jedino ona iz svoje grupe došla na trotinetu i stajala je prva i krenula sa drugom grupom, pa su je vratili. U tom vraćanju kako je stajala na početku i okretala se da vidi svoju grupu, oni već krenuli, pa dok se ona snašla bila je posljednja.

Vraća se ona iz vrtića, odmah grabi nešto da crta na stolu, i ne gleda u mene i govori: Dobila sam medalju za prvo mjesto!
Ja znam šta se desilo, ali pitam ja nju: Jesi li bila prva?
Ona ostavlja to što crta, okreće se meni i govori: Nisam, bila sam posljednja. Je li možeš to da vjeruješ?

Dakle, ni djetetu od 3-4 godine nije jasno zašto svi dobijaju medalje.

a ocene su vec legenda. Od 24 ucenika u razred 22 su odlicni a ono dvoje vrlo dobri.
Al to je sve kapitalizam. Nije vazno znanje, pamet, logika, vrednoca..............vazno je kako se snadjes. Pa po tom sistemu i decu uce , istovremeno omalovazavajuci skolu i znanje jer kad dete navikne da olako stice medalje, ocene i profit..............mozemo samo zamisliti da, kada odraste, na sta je sve spreman da bi olako dosao do ovih "vrednosti". Primer: politicari, tajkuni, mafija, starlete...................

 

[moonja..]

Moj ujak i majka dobijali u komunističko vreme nagrade, tad su bile uvek novčane, a bilo je i stipendija : )

Hvala Titi što su mu sledbenici moroni hahah

 

[Ona Marge]

Може неки пример тога што наводите?


Ја, колико сам приметио, само за најмлађу децу сви добијају награде, а касније, кад мало поодрасту, прави се селекција, па има и мање првих награда, те се постепено иде ка јачој и јачој селекцији, па док одрасту, само најбољи остају у одређеним категоријама.

Daću za primer moju ćerku.
Ovo poslednje me je i podstaklo da pokrenem temu.
Internacionalno, tj svetsko takmičenje u muzičkim dostignućima, mislim da su kategorije do 18 godina. Prijavila ih nastavnica iz muzičke škole kao grupu za tradicionalno pevanje, tj poslala snimak. Ok, dobre su one, imaju par uspeha na republičkim takmičenjima, ali kao sad osvojile prvo mesto... Fora je u tome da su bile jedine prijavljene u toj kategoriji. Kao neki internacionalni žiri, Bugarski, Portugalski i naravno Srpski. Po meni ako nema konkurencije treba da ispišu samo bodovanje žirija, kakve crne titule za takmičenje koje i nije bilo takmičenje.
I otkud detetu četrdesetak medalja na takmičenjima u karateu. Svako dete koje par godina trenira, ima ih toliko danas.
Medalje se kupuju na veliko po 100 dinara i dele šakom i kapom deci.
Mislim da to nije baš pametno.

 

[Alter_Ego_]

Daću za primer moju ćerku.
Ovo poslednje me je i podstaklo da pokrenem temu.
Internacionalno, tj svetsko takmičenje u muzičkim dostignućima, mislim da su kategorije do 18 godina. Prijavila ih nastavnica iz muzičke škole kao grupu za tradicionalno pevanje, tj poslala snimak. Ok, dobre su one, imaju par uspeha na republičkim takmičenjima, ali kao sad osvojile prvo mesto... Fora je u tome da su bile jedine prijavljene u toj kategoriji. Kao neki internacionalni žiri, Bugarski, Portugalski i naravno Srpski. Po meni ako nema konkurencije treba da ispišu samo bodovanje žirija, kakve crne titule za takmičenje koje i nije bilo takmičenje.
I otkud detetu četrdesetak medalja na takmičenjima u karateu. Svako dete koje par godina trenira, ima ih toliko danas.
Medalje se kupuju na veliko po 100 dinara i dele šakom i kapom deci.
Mislim da to nije baš pametno.

Мени је то ок. Да има више различитих категорија.

Та група у својој категорији нија имала конкуренцију, па су први. Појавиће се времном конкуренција, кад из осталих земаља виде да није тешко освојити медаљу.

Свако нека се такмичи са себи сличнима. Било да је тај поменути карате који има пуно тежинских категорија или такмичење у музичким достигнућима. Има различитих музичких достигнућа. Неко свира гитару, неко хармонику, неко пева итд. Не иде да сви буду у истом кошу.

 

[Ona Marge]

Мени је то ок. Да има више различитих категорија.

Та група у својој категорији нија имала конкуренцију, па су први. Појавиће се времном конкуренција, кад из осталих земаља виде да није тешко освојити медаљу.

Свако нека се такмичи са себи сличнима. Било да је тај поменути карате који има пуно тежинских категорија или такмичење у музичким достигнућима. Има различитих музичких достигнућа. Неко свира гитару, неко хармонику, неко пева итд. Не иде да сви буду у истом кошу.

Pa šta sad, ona sa 12 godina treba da misli da peva najbolje na svetu?

 

[гост 36150]

a ocene su vec legenda. Od 24 ucenika u razred 22 su odlicni a ono dvoje vrlo dobri.
Al to je sve kapitalizam. Nije vazno znanje, pamet, logika, vrednoca..............vazno je kako se snadjes. Pa po tom sistemu i decu uce , istovremeno omalovazavajuci skolu i znanje jer kad dete navikne da olako stice medalje, ocene i profit..............mozemo samo zamisliti da, kada odraste, na sta je sve spreman da bi olako dosao do ovih "vrednosti". Primer: politicari, tajkuni, mafija, starlete...................

kakva je to skola, kod nas je bilo od 35 ucenika barem 25 islo na popravni iz nekog predmeta ))
a sad vidim nije tako, sve odlicni djaci itd

 

[moonja..]

Pa šta sad, ona sa 12 godina treba da misli da peva najbolje na svetu?

Ma pusti, siguran sam i da dopuštaš, u smislu mešanja, da sma bira, a ne ko oni što misle da im deca imaju ista interesovanja kao i oni (roditelji).

Prođe to kroz filter sa adolescencijom, pa se tačno vidi,.tačno zna, ko i šta se kome do pa da...

 

[Tonci Provala]

Pa šta sad, ona sa 12 godina treba da misli da peva najbolje na svetu?

ne vjerujem da ona to uopce misli
ako su bili jedini u toj kategoriji
i na kraju krajeva, sta ima veze
zivot nas postupno oslobodi vecine zabluda
sta fali da tripujes tih pet minuta dok si mali da si najbolji

ovo moje dijete nemam pojma kakva ce biti
nju kad nesto ne zanima onda je ne zanima
nije bila narocito natjecateljski raspolozena prije
sad vidim kad dodje s odbojke pa prepricava sta je dobro uradila da se to polako mijenja
ono sto mislim da je dobro za nju jeste sto je naucila biti istrajnija i ne odustajati samo ako nesto ne ide iz prve
za to hvala odbojci i tim zenama koje ih treniraju

 

[DJ 5ak]

Pa generalno mislim da previše izražen takmičarski duh nije zdrav, da je odraz neke sujete, kompleksa i često prepreka ljudima da budu srećni i zaista uživaju u nečemu.
Takvi ljudi obično su usamljeni jer na svakog gledaju kao na neku vrstu konkurencije, podsvesno čak kao i na neku vrstu neprijatelja jer to je ta predatorska i socijal-darvinistička logika i pogled na svet, čovek je čoveku vuk i ono uspeh i kvantitet po svaku cenu.

Takodje to često čini čoveka čini frustriranim i baca ga u depresiju jer koliko god se trudio da bude najbolji u nečemu uvek će se naći neko bolji, tipa ne znam ja na basketu kad me krene šut mogu da ubacim 20 trojki iz 25 šuteva ali eto Pedja Stojaković ili Stef Kari može 24 od 25 ili ne znam ja mogu da uradim 40 sklelova ali jbg onaj ortak preko puta može 60 Ili ne znam ja imam Playstation 4 ali eto on već ima 5-icu ili eto kao ja se vozim busom a on ima novu Hondu pa bi šta kao on mene trebao da gleda kao neko "niže biće" ili ja njega da mrzim ili da se osećam manje vredno zato što možda imam nečega manje od njega ili što on možda pojedine stvari radi bolje od mene.......mislim idiotizam.

Jedino sa kim treba da se takmičiš je sam sa sobom i jedina osoba koju treba da nadmašiš si ti sam/a.
Jer dok god ono stalno se porediš sa drugima uvek će biti nekoga ko je u nečemu ispred tebe i tako ćeš uvek biti u bedaku ili se osećati isfrustrirano.
Treba uvek po sebi da se ravnaš a ne po drugima, recimo ako sam pre 2 meseca mogao da uradim 15 sklelova a sad mogu 40 to je super brate, razlog da budem zadovoljan, sad jbga što možda neko tamo može 60 ili 70 ili tih 40 može na jednoj ruci ili ne znam ako nekad nisi mogao da zakucaš loptu u koš uopšte a sad eto možeš nekako da zakucao, to je sjajno brate, sad jbga što neko tamo može da kuca sa linije za slobodna bacanja ili nakon okreta od 360 stepeni u vazduhu ili ako vidiš da nisi skočan i da ne možeš da kucaš pa vežbaj onda šut, dribling, ulaz, tehniku, pokušaj i potrudi se da budeš dobar u nekim drugim segmentima igre.
Znači zaboravi na druge već uvek gledaj prvenstveno sebe i gledaj da budeš bolji nego što si bio pre i naravno pre svega da uživaš u tome što radiš.

Ja recimo kad gledam basket , volim više da gledam neke mixtape-ove, kompilacije da najboljim potezima nekih igrača, pa ono da uživam, možda da gledam da skinem neki potez koji mi se svidio, itd, a to sad ko će na kraju da pobedi mi je već postalo manje važno i nekako deplasirano.

Ja recimo volim da igram basket ali da uopšte ne brojimo koševe nego ono igramo dok imamo snage ili dok sam pikam na košu , uopšte ne brojim koliko ću sad da ubacim šuteva iz ne znam koliko pokušaja ili koliko sam odradio serija ponavljanja nekih vežbi, nego ono pre svega volim kad osetim da je bilo intenzivno, da sam se dobro preznojio i umorio, da sam bio dobar, da sam imao samopouzdanje, da me slušala lopta, da me služio šut i što je najvažnije da zadovoljan napuštam teren a sad da li mi je procenat šuta bio to veče za 10% bolji ili lošiji ili sad da li sam ja najbolji basketaš okolo ili da li bi sad mogao da pobedim ne znam Miloša Teodosića fazon mislim da nije mnogo ni bitno nit treba da razmišljam o tome.

Sad sam ja to ovako basket uzeo samo kao primjer jer eto stalno rokam basket i to mi je nešto ovako blisko ali generalno princip je isti za bilo šta drugo u životu.

U principu ja bi te nagrade, medalje, zvanja i titule, itd ukinuo, jer u principu mi ni ne trebamo da se takmičimo jedni protiv drugih jer svi smo mi Božija deca i svi smo mi tu sa nekim razlogom, svako od nas ima neki svoj put i neku svoju sudbinu (što ono što mu je zacrtano što nešto sopstvenim izborom) i sad svako od nas kao jedinka ima neke svoje i vrline i mane i neke stvari u kojima je dobar kao i neke koje mu ne leže i koje mu idu lošije i prosto ne možemo sad svi biti ne znam i dobri i emotivni i zabavni i pametni i lepi i zgodni i obrazovani i dobri ljubavnici i uspešni i vredni i situirani i dobri basketaši i dobri fudbaleri i majstori borilačkih veština i da lepo crtamo i da imamo sluha i da dobro kuvamo i šta ti ja znam, prosto ne možemo, tako stvari ne funkcionišu, čovek je sam po sebi nesavršeno biće i prosto nit treba insistirati na tome i sebe ubacivati u neku mašinu nit ima razliga za neku sujetu ili da se sad neko oseća manje vredan zato što eto nema ovo ili ono ili nije prvi u nečemu ili nije dobar u nečemu u onoj meri u kojoj bi on želi da bude ili šta ja znam.

 

[zendeli]

Odavno se radi na tom da nam djeca budu glupa i sujetna. Na nama je da ne damo. Za tvoju kćerku nema brige jer ima realnu majku.

 

[Ona Marge]

Odavno se radi na tom da nam djeca budu glupa i sujetna. Na nama je da ne damo. Za tvoju kćerku nema brige jer ima realnu majku.

Ne znam, koliko god da joj pričam, povuče je titula...
Imali su juče neki promotivni čas gde su predstavljali sve vrste pevanja iz muzičke škole... Solo, opera, jazz i tradicionalno.
Prisutno je bilo oko 200 dece iz raznih škola, potencijalnih učenika. Na kraju su glasali šta im se najviše svidelo... Pa, dobili su tri glasa, malo je ostala u čudu jer je mislila da je to što ona radi svima dopadljivo.