Ko se pita, dete ili roditelj?

[gost 237967]

Zanima me da li se i koliko mesate u izbore svoje dece? Kad kazem deca mislim na neki uzrast od prvog do osmog razreda. Da li pustate da sve ide svojim tokom ili pokusavate da usmerite dete na onu stranu na koju vi smatrate da treba da ide?
Razlog zbog kog postavljam ovo pitanje je situacija koja me je pokolebala pre neki dan... kada je moja devojcica dosla iz skole uplakana, jer na muzickom nije znala da otpeva ni jednu pesmu (ne deciju pesmicu, nego neku novokomponovanu). E sad, nije da sam ja to namerno tako udesila, prosto se kod nas u kuci ne slusa ni Zeljko, ni Ceca... iako mi je, moram priznati drago zbog toga. I eto dodje dan kad mi je bilo i zao sto ne zna bar neku. Dakle, gde je ta granica do koje smemo da forsiramo i uticemo na decu? I da li im time ustvari cinimo medvedju uslugu?

 

[Ванда]

Мене у причи највише брине то што је неко у школи тражио да она отпева народњак.
(И то не ,,неко'', него учитељица, колико сам сконтала )

Али, то није до ,,мешања'' родитеља, него је, наравно, родитељ тај који формира укус и навике деце на том узрасту.

 

[gost 243178]

Pita se roditelj. Dužnost roditelja ja da uči dete svemu što misli da je dobro, tu se ubraja i formiranje muzičkog ukusa. Nije lako biti u manjini - neka se navikava od ranog detinjstva.

 

[gost 149754]

Zanima me da li se i koliko mesate u izbore svoje dece? Kad kazem deca mislim na neki uzrast od prvog do osmog razreda. Da li pustate da sve ide svojim tokom ili pokusavate da usmerite dete na onu stranu na koju vi smatrate da treba da ide?
Razlog zbog kog postavljam ovo pitanje je situacija koja me je pokolebala pre neki dan... kada je moja devojcica dosla iz skole uplakana, jer na muzickom nije znala da otpeva ni jednu pesmu (ne deciju pesmicu, nego neku novokomponovanu). E sad, nije da sam ja to namerno tako udesila, prosto se kod nas u kuci ne slusa ni Zeljko, ni Ceca... iako mi je, moram priznati drago zbog toga. I eto dodje dan kad mi je bilo i zao sto ne zna bar neku. Dakle, gde je ta granica do koje smemo da forsiramo i uticemo na decu? I da li im time ustvari cinimo medvedju uslugu?

u prvom razredu su još mali...tako da još ne znaju ništa....roditelji odlučuju i treba da odlučuju skoro sve
(izuzev npr šta će da obuče,šta će za užinu...mada ovaj moj prvak nešto se nije injašnjavao čak ni po tom pitanju )
sve što se vidi na detetu je posledica roditeljskog delovanja i naslednog materijala
uticaj vršnjaka dolazi u pubertetu (tako kažu, videću kako to izgleda kad moji dođu u puberter)
a kad dete počinje da izražava svoju volju?
nem pojma
valjda to ide postepeno---od izbora hrane, odeće...preko izbora muzika...na kraju dolate bitne životne oluke

 

[gost 237967]

Мене у причи највише брине то што је неко у школи тражио да она отпева народњак.
(И то не ,,неко'', него учитељица, колико сам сконтала )

Али, то није до ,,мешања'' родитеља, него је, наравно, родитељ тај који формира укус и навике деце на том узрасту.

Neee, daleko od toga da je uciteljica trazila da pevaju narodnjake... prosto su deca pevala sta znaju, ispostavilo se da najvise slusaju bas to. Moja nije znala ni jednu... mogla je pevati i neku deciju, ali je htela da bude kao i svoje drugarice. Ja to ne zelim, i mislim da je to plus, ali ne zelim ni da se oseca kao otpadnik i cudak. Kako joj objasniti da su te pesme neprimerene za decu, i da li to uopste treba raditi?

 

[Ванда]

Треба. Мом је сину пропадао осми рођендан јер је на касетама имао само рок музику, пошто је то слушао.
Али је и сам сконтао да је другачији, па је друштво било забављено на други начин.
Имам ђака који не слушају народњаке. И пошто имају моју подршку, не смета им то.
Научи је да се поноси тиме, а не да се стиди. И ивдећеш, биће јој лепо.

 

[gost 243178]

Kako joj objasniti da su te pesme neprimerene za decu, i da li to uopste treba raditi?

Pa ni ti ne slušaš te pesme, a nisi dete... bar sam ja razumela da vi to kod kuće ne slušate zato što vam se ne sviđa, a ne zbog deteta?
Ne znam da li to treba da joj objašnjavaš - zašto joj jednostavno ne pustiš neku muziku koju ti voliš? Ne `za decu`, nego za odrasle. Pa nećeš valjda da joj puštaš narodnjake da se ne bi razlikovala od ostale dece? To bi bilo poražavajuće.

 

[Regina Mills]

Malo ti je banalan primer. Tu se ja recimo ne bih mesala jer izbor muzike, knjiga, caspoisa, serija, filmova i oblacenja je pod uticajem vrsnjaka. Naravno da treba paziti da je oblacenje pristojno i primereno uzrastu deteta, treba baciti pogled tu i tamo na casopise, ali ne treba dizati frku oko toga. Deca se sama vremenom pronadju po tim pitanjima i tu nema nekih vecih problema. Ja cu slusati Madonnu dok ne umrem, ali ako moje dete bude htelo da slusa Cecu neka slusa.

Postoje oni mnogo ozbiljniji izbori u kojima bar na ovom urzastu, a u zavisnosti od zrelosti detata i u adolescenciji odlucjuje u vecem broju slucajeva roditelj. Tu mislim recimo na izbor srednje skole (mnogo dece je nerealno po ovom pitanju), mozda cak i izbor drustva ako roditelj primeti da je dete u grupi koja je "sumnjiva", do kada se izlazi i kada se izlazi a kada se uci i slicno...

Ako se setim jos necega napisacu...

 

[u visinama]

e kako bismo mi, brizni roditelji, voljeli da svojoj djeci olaksamo zivot u svakom pogledu. pa da nasa djeca budu sposobna, pa da budu prihvacena u drustvu, al da ipak pruzmu vrijednosti do kojih mi drzimo. pa iz te nase " prevelike ljubavi" se mijesamo i tamo gdje treba i tamo gdje ne treba. ucimo djecu kako da se svadjaju sa drugima, da ne bi ispali mlakonje, ali se i te kako zgrazavamo kad je neko drugi agresivan prema nasem djetetu, da to ide dotle da smo u stanju daa se svadjamo u njhovo ime itd itd.
svako dijete mora samo da se izbori za svoje mjesto u svom drustvu. mi ga to ne mozemo nauciti. jedino mu mozemo pokazati da uvijek moze da racuna na nase razumjevanje kad dodje u neku tesku situaciju.
sjetite se svog odrastanja. svojim roditeljima uvijek nesto zamjeramo. zamjerace i nama nasa djeca, to je neminovno. a najvise ce imati razloga da nam zamjere ako im ne dozvolimo da budu svoji.
moja djeca, htjela, ne htjela, slusaju muziku koju ja slusam, jer se voze sa mnom u autu. znaci, ono nase, je neizbjezno u zivotima nase djece. ali sta ce oni jos pored toga da usvoje i prihvati, rezultat je i drugih u njihovom zivotu. a selekciju neka vrse sami

 

[gost 237967]

Malo ti je banalan primer. Tu se ja recimo ne bih mesala jer izbor muzike, knjiga, caspoisa, serija, filmova i oblacenja je pod uticajem vrsnjaka. Naravno da treba paziti da je oblacenje pristojno i primereno uzrastu deteta, treba baciti pogled tu i tamo na casopise, ali ne treba dizati frku oko toga. Deca se sama vremenom pronadju po tim pitanjima i tu nema nekih vecih problema. Ja cu slusati Madonnu dok ne umrem, ali ako moje dete bude htelo da slusa Cecu neka slusa.

Postoje oni mnogo ozbiljniji izbori u kojima bar na ovom urzastu, a u zavisnosti od zrelosti detata i u adolescenciji odlucjuje u vecem broju slucajeva roditelj. Tu mislim recimo na izbor srednje skole (mnogo dece je nerealno po ovom pitanju), mozda cak i izbor drustva ako roditelj primeti da je dete u grupi koja je "sumnjiva", do kada se izlazi i kada se izlazi a kada se uci i slicno...

Ako se setim jos necega napisacu...

Ne mislim da je banalan primer, jer je moje dete u tom uzrastu a to se konkretno desilo i dalo mi povod da pitam. A pitanje nije vezano za izbor pevacice, vec koje su to situacije u kojima vi reagujete i da li reagujete, zasto mislite da treba a zasto ne... Naravno da detetu treba dozvoliti da izabere sta ce za dorucak, kroasan sa sirom ili sa visnjom, ali ako zeli da se uklopi sa drugaricama koje pevaju "mnogi rekli bi da je pornografija...ili skini me do gole koze" hocete li delovati ili cete se uzdati u to da ste mu ipak vi primaran uzor, i da ce odabrati Madonu (diskutabilno, ali hajde ). Imamo li pravo da ga usmerimo na jednu stranu iako znamo da ce na neki nacin biti neprihvaceno i obelezeno kao dugacije? A sto se tice tinejdz godina i izbora prijatelja... tek to moze biti mac sa dve ostrice. Mojoj majci sa mnom nije upalilo, samo sam terala inat. Priznala sam da je u pravu tek posle mnogo godina.

 

[FLORENA]

Tako je bilo i kad sam ja isla u skolu
Terali nas da pevamo neku pesmu...
A ja od kad sam se rodila ni deciju pesmicu nisam ispevala..
Pocela ja kao da pevam(moras)ne secam se vise sta bese...
Sigurno neka partizanska sa kojima su nam punili glave
A nastavnica ce:"sta se davis pevaj - pusti glas
A ja jos tise i jadnijedok nisam pocela da placem...
Ni dan danas ne mogu da zapevam kako treba ma kako lepo raspolozenje bilo...
Pevam u sebi
Ali i ponekad unuki dok je bila beba onko tiho da me niko ne cuje
I nisam za to da deca sviraju tamo neke frulice ili da moraju da pevaju pesmice
Ko hoce ok.ali ne po sili da mora jer se i to ocenjuje
A da pevali smo i muzicku skalu i tu je bilo - sta se davis- pevaj
Ma gubila sam dah jer nisam znala kada treba da uzmem vazduh a od straha nisam ni disala nego sam pokusavala da ispevam sve u jednom dahu

 

[Only Beer]

@cyanide.sun: mislis da nemas razloga da se brines - naprotiv. Kao sto je Honduras napisala, ti usmeravas dete kako mislis da je ispravno, i to je tako u redu. To sto si u manjini (narocito u vezi slusanja narodnjaka), sa tim mozes da se ponosis.

 

[Cru*]

Ne mislim da je banalan primer, jer je moje dete u tom uzrastu a to se konkretno desilo i dalo mi povod da pitam. A pitanje nije vezano za izbor pevacice, vec koje su to situacije u kojima vi reagujete i da li reagujete, zasto mislite da treba a zasto ne... Naravno da detetu treba dozvoliti da izabere sta ce za dorucak, kroasan sa sirom ili sa visnjom, ali ako zeli da se uklopi sa drugaricama koje pevaju "mnogi rekli bi da je pornografija...ili skini me do gole koze" hocete li delovati ili cete se uzdati u to da ste mu ipak vi primaran uzor, i da ce odabrati Madonu (diskutabilno, ali hajde ). Imamo li pravo da ga usmerimo na jednu stranu iako znamo da ce na neki nacin biti neprihvaceno i obelezeno kao dugacije? A sto se tice tinejdz godina i izbora prijatelja... tek to moze biti mac sa dve ostrice. Mojoj majci sa mnom nije upalilo, samo sam terala inat. Priznala sam da je u pravu tek posle mnogo godina.

Moje dete je u periodu od 1. do 6. razreda svake godine slusalo razlicitu vrstu muzike. Nisam se uzbudjivala zbog toga jer ja licno smatram da u svakoj vrsti muzike ima kvalitetnih pesama, a i onih losih.

Sada nemam pojma sta voli, cas je jedno, cas je drugo. Komentarisala sam jedino kada je neka pesma idiotska i objasnjavala razliku....najcesce nije upalilo, al boze moj

Po meni je besmisleno pokusavati da stvoris obrazac ponasanja deteta, svi smo mi jedinstveni i samim tim razliciti.
Od narodnjaka se ne moze pobeci, osim ako se ide u krajnost, pa se zabrane neki kanali na TVu i druzenje sa drugaricama koje slusaju narodnjake.
Ali ni to nije garancija jer za godinu dve ce ici samo jedna kod druge, i da li bas moze da se isprati sta one slusau dok su same?

Zabraniti se ne moze, samo neki suptilan uticaj, pa ako prodje, prodje.

 

[Regina Mills]

Ne mislim da je banalan primer, jer je moje dete u tom uzrastu a to se konkretno desilo i dalo mi povod da pitam. A pitanje nije vezano za izbor pevacice, vec koje su to situacije u kojima vi reagujete i da li reagujete, zasto mislite da treba a zasto ne... Naravno da detetu treba dozvoliti da izabere sta ce za dorucak, kroasan sa sirom ili sa visnjom, ali ako zeli da se uklopi sa drugaricama koje pevaju "mnogi rekli bi da je pornografija...ili skini me do gole koze" hocete li delovati ili cete se uzdati u to da ste mu ipak vi primaran uzor, i da ce odabrati Madonu (diskutabilno, ali hajde ). Imamo li pravo da ga usmerimo na jednu stranu iako znamo da ce na neki nacin biti neprihvaceno i obelezeno kao dugacije? A sto se tice tinejdz godina i izbora prijatelja... tek to moze biti mac sa dve ostrice. Mojoj majci sa mnom nije upalilo, samo sam terala inat. Priznala sam da je u pravu tek posle mnogo godina.

Ja napisah koje su situacije za reagovanje i za kakav nacin reagovanja, a koje ne... Naravno da znam da nije izbor pevacice u pitanju...

Ako je pristup roditelja odgovarajuci i ako dete ima poverenja u svog roditelja, dete ce najcesce prihvatiti sugestiju rodtitelja cak i kada je drustvo u pitanju. Ako se izbor namece, onda dobijas inacenje. Cak i ako je roditelj tada u pravu.

 

[Mushmula]

Zanima me da li se i koliko mesate u izbore svoje dece? Kad kazem deca mislim na neki uzrast od prvog do osmog razreda. Da li pustate da sve ide svojim tokom ili pokusavate da usmerite dete na onu stranu na koju vi smatrate da treba da ide?
Razlog zbog kog postavljam ovo pitanje je situacija koja me je pokolebala pre neki dan... kada je moja devojcica dosla iz skole uplakana, jer na muzickom nije znala da otpeva ni jednu pesmu (ne deciju pesmicu, nego neku novokomponovanu). E sad, nije da sam ja to namerno tako udesila, prosto se kod nas u kuci ne slusa ni Zeljko, ni Ceca... iako mi je, moram priznati drago zbog toga. I eto dodje dan kad mi je bilo i zao sto ne zna bar neku. Dakle, gde je ta granica do koje smemo da forsiramo i uticemo na decu? I da li im time ustvari cinimo medvedju uslugu?

Ma ne brini. Cim postane tinejdzer, pocece da se hvali pred drustvom kako se kod njene kuce ne slusaju narodnjaci.

 

[Only Beer]

Ja napisah koje su situacije za reagovanje i za kakav nacin reagovanja, a koje ne... Naravno da znam da nije izbor pevacice u pitanju...

Ako je pristup roditelja odgovarajuci i ako dete ima poverenja u svog roditelja, dete ce najcesce prihvatiti sugestiju rodtitelja cak i kada je drustvo u pitanju. Ako se izbor namece, onda dobijas inacenje. Cak i ako je roditelj tada u pravu.

Upravo tako. Znaci jok laisse faire metodi. Koja je funkcija roditelja ako ces mu u vezi svega pustiti da on bira? Valjda je nas zadatak da ih usmerimo u pravcu koji mi smatramo tacnim i ispravnim. Naravno, ne treba namecati na silu neke svoje tripove, ali neki zdrav "okvir" treba stvoriti detetu, neke granice u kojima moze da se krece. Na sta mislim konkretno. Recimo, zeleo bih da mi se dete bavi sportom i dete je isto izrazilo zelju da trenira nesto. I sad je totalno bezveze da ja kazem detetu "E, ne moze da igras rukomet, ima da budes teniser" jer ja mislim da su tamo prave pare (na primer). Ispravnije je po meni da pustim dete da trenira sta hoce. I onako ce verovatno s´vremenom dete otkriti za sta je talentovanije i sta ga vise zanima. Da dodam samo da je smisao treniranja nekog sporta zdravlje i razonoda, a ako se dete posle opredeli da se profesionalno bavi, o.k., nemam nista protiv. Ali bolesni su mi roditelji koji nisu uspeli da postanu sportisti, pa se onda izivljavaju na svojoj deci i teraju ih da postanu fudbaleri, kosarkasi itd. Ali to je druga tema.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Meni je ovo pitanje veoma zanimljivo jer sam tek nekoliko godina roditelj, ali već razmišljam unapred.
I nekako imam osećaj da će sve biti ok. Decu ću usmeravati, ali ih neću presirati da ne bi pružali otpor ili inat kao što sam ja često umela. Dosta toga sam uradila iz inata, a možda bi bilo bolje da sam poslušala roditelje. Samo što je njihova (čitaj:tatina) metoda bila za mene pogrešna, previše se upinjao da mi nametne neke svoje izbore.
Inače već sada primećujem da se moje dete od 4 godine razlikuje od svojih vršnjaka. Vaspitačica u vrtiću ga stalno hvali jer najlepše boji, peva, prepričava priče. Druga deca (dečaci) vole da se mačuju i tuku, a moj sin voli da crta boji i da mu se čitaju dečije priče. Sigurno je tu najviše uticao moj angažman i rad sa njim, ali opet ne verujem da bi on sve to voleo da nije takav tip. Jer neke mame me stalno pitaju kako mi uspeva da ga tako zainteresujem kad one uz sav trud ne mogu svoju decu da privole da npr. crtaju kod kuće.

 

[brizna mama]

Only beer tvoj post je odličan uvod u moju priču. Moj mali trenira fudbal i obožava da ide. Poslali smo ga na fudbal da se malo očeliči sa vršnjacima jer je odrastao u ženskom i starijem okruženju. Na poslednjem treningu neki mali (uzrast 6-8g) nikako nije mogao da se skoncentriše i prati šta govori trener. Posle treninga je trener prišao ocu i krenuo da mu sugeriše da malo porazgovara sa malim jer mu kvari disciplinu u timu. U pola teksta ga je otac prekinuo i ljutito rekao kako malog za kaznu neće dovesti na sledeći trening i utakmicu jer je on toliko vremena i novca uložio u njega a mali se tako ponaša. Pazi uložio para i vremena!? Pa više je potrošio na cigare i pivo nego na sina! I meni se dešavalo da mi dete na rođendanima po igraonicama ne poznaje ni jednu pesmu i da bude tužna, pa sam joj snimila jedan disk sa pop hitovima i ona ga je slušala jedno vreme i sada taj disk skuplja prašinu. A koloviđe u muzici u škkoli su deca koja imaju stariju braću i sestre. Jedan ćerkin drug na mobilnom ima od svašta - od Ekrema do Metalike. A sada sam se setila da je moj prvi idol bio Kićo Slabinac i da je moj stari slušao braću Bajić, a mama Nikolu Karovića i njegove meksičke pesme, a da sam ja odrasla na muzici koja je bila popularna 80-tih, a sada volim svašta da poslušam od narodnjaka u kafani do kojekakvih hitova klasične muzike. To znači da su na moj muzički ukus uticali i roditelji, i društvo i mediji.

 

[Џорџи]

Pita se roditelj. Dužnost roditelja ja da uči dete svemu što misli da je dobro, tu se ubraja i formiranje muzičkog ukusa. Nije lako biti u manjini - neka se navikava od ranog detinjstva.

Nemam sta dodati

 

[brizna mama]

Elins, takav je bio i moj sin. Tek sada vidim da mu je jako nedostajao otac kao model ponašanja za dečaka. Jako je važno i da tate budu uključene jer smo mi ipak žene i ne možemo da ih učimo muškom principu. A to što lepo crta i može dugo da zadrži pažnju biće ti veliki plus kada krene u školu, tako da će se ta ljubav, trud i naravno zadovoljstvo veoma isplatiti.

 

[Only Beer]

Druga deca (dečaci) vole da se mačuju i tuku, a moj sin voli da crta boji i da mu se čitaju dečije priče.

Zar jos uvek postoje roditelji koji deci kupuje maceve, puske, pistolje? Ne verujem.
Moja cerkica je videla od nekih klinaca isto neke pistolje, gluposti i jednom dok smo setali napolju videla je zaboravljeni ili izgubljeni pistolj u travi. I posto je radoznala, hoce ona kao to da uzme i da nosi kuci da se igra. Nekoliko minuta joj je bio zanimljiv, ali kad je videla kako se ja pravim da sam ranjen, rekla je "To je bezveze, tata. Ajde to da vratimo bati koji je izgubio". Sutra je digla mamu i mama je morala da je odvede napolje i ostavila je taj plasticki pistolj na isto mesto gde ga ne uzela. A posle je jos i mene terala da idemo da vidimo da li je bata uzeo.
Isto tako u prodavnici igracaka, gde ima svakavkih gluposti, pre se zanimala i za te stvari, ali sad pored toga prodje nezainteresovana skroz. Zanimaju je najvise LEGO kocke i crtanje. Ta ovo smo dosta uticali mi, ali i baba i deda. Znaci sugerisali smo joj da pistolji, macevi i sl. nisu lepe igracke, da je lepse da crta, pise, slaze kockice.
Da se razumemo, ne zbog toga sto je macevanje i tuca za muskarce, nego sto to generalno nije za nikog. Isto tako joj ne branimo da se igra sa auticima. Ti stereotipovi da je to samo za muskarce i to ne piju vodu kod mene.
@brizna mama: upravo na takve sam mislio. Nisu uspeli da postanu fudbaleri, teniseri, glumci, pa sad maltretiraju i decu i trenere i sve redom, jer ako im dete ne bude to sto su oni zacrtali, to je propast sveta. Budale sve u svemu.

 

[gost 192266]

roditelj je onaj koji odlucuje, sa godinama dete razvija neke svoje stavove o zivotu i roditelj nema pravo da ih menja niti namece svoju volju, to se zove odrastanje i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke.....

 

[Alisa u zemlji čuda]

Zar jos uvek postoje roditelji koji deci kupuje maceve, puske, pistolje? Ne verujem.

Nažalost, postoje itekako. Kao da ništa drugo ne umeju da ponude dečacima osim mačeva i pištolja.
Naši kumovi imaju klinca istog uzrasta (4 god) i on stalno gleda neke pucačine i makljaže, a od igračaka ima milion mačeva i pištolja. I onda moje dete uhvati da se mlati s njim i to mu je zanimljivo nekih 15 minuta, a onda traži da čitaju nešto zajedno ili da boje, a ovaj mali neće. Tako da na kraju uvek završe razdvojeno, jedan u sobi crta, a drugi rastura sve po stanu.

Pretpostavljam da je sada lakše uticati na decu. Kad krenu u školu biće tu svega, ali opet sam uverena da najveći uticaj na dete imaju roditelji.

Recimo, baš sam razmišljala o pušenju. Mm i ja ne pušimo, a mislim da neću braniti našoj deci da puše jer pretpostavljam da se to ne može zabraniti, može se samo izazvati efekat zavere protiv roditelja što ja iznad svega želim da izbegnem. Ali se nadam da im to neće biti zanimljivo ili da ih bar neće dugo držati po ugledu na nas dvoje.

 

[Only Beer]

A tek ovi klasicni "indijanci" (podsetime ovaj zadnji post od Eli na te likove), koji svaki dan detetu kupuju igracke, gde babe i dede svaki dan donose neko sranje, a tu decu te igracke zanimaju dva minuta i onda ih rastimaju, pa se "pametni" mama i tata cude u fazonu "Pa sine/cerko, sve imas, ja nisam imao ni deseti deo kad sam bio mali, a ti sve imas i opet ti je dosadno". Pa mazgo jedna, normalno da je detetu dosadno, sta da radi sa 763 lutke, 513 pistolja i 3 tone kocaka???
Kad se setim da sam kao klinac sa dva autica mogao citav dan da provedem i da se igram i da nikom ne idem na zivce ili ne daj Boze kidam i histerisem. Dva autica, komad cigle i onda crtam rally-stazu po betonu, pa uz pomoc vode i kamenja napravim prepreke, reke, mostove (kreativnost bato ) . I tako je dobar deo tih roditelja isto odrastao, ali iz besa, hira, ne znam cega valjda zele da nadoknade to sto nisu imali toliko igracaka pa onda zatrpavaju svoju decu u deponijama lutaka, maceva, pusaka...
U principu isti fazon kao sa propalim glumicama, sportistima itd., a pate samo deca sto je najgore.

 

[Mushmula]

@brizna mama: upravo na takve sam mislio. Nisu uspeli da postanu fudbaleri, teniseri, glumci, pa sad maltretiraju i decu i trenere i sve redom, jer ako im dete ne bude to sto su oni zacrtali, to je propast sveta. Budale sve u svemu.

repka

A tek ovi sto pokusavaju od toga da naprave biznis, da unovce rodjeno dete.

Sami nisu bili sposobni da zarade pare, pa sad ocekuju od deteta da im stvori.