(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KO MI DOĐE
Ko mi dođe,
S razlogom je došao (mada je činjenica da većina ne razume taj razlog)
Ko samovoljno ode, (ovde se misli na činjenje dela ili nečinjenje istih, jer i nečinjenje je činjenje obzirom da ima uzrok i posledicu)
Nek mu je sretan put,
Razum mu moj na odlasku zahvaljuje,
Dok duša malko naplakuje (zavisno od slučaja, a ima gi raznih)
Drhteć' na žici
Što na negdašnju, otišlu dušu liči.
majkumu, zaboravih da uzviknem OJHAAA
PS Namerno ne kažem srce, jer ono je samo unutrašnji organ....doduše važan, al' brate, izvikan u prozi i poeziji kao i u životu, naravno, u smislu gore napisanih redaka. A ima i pravolinijsko kretanje, što ne preferiram baš. Dok duša........eee, ona je skup svega što smo mi sami....i dobrog i lošeg i nema pravolinijsko kretanje....više u cik-cak...kao lovački pas
PSPS napisao u pauzici knjigovođa u sezoni
direktorka: Ljiljkaaaaaa.....di siii? Opet si pobegla? Kako uvek uspeš da ukradeš vreme za skitanje?
Ljiljka:....što li ti ne odskitaš, oštrokonđo direktorska....duševna izelice, no si za men' za vek zakačena
Dobar dan.....radimo a?
Inače volim kamenje. Imamo ga u avliji kođža. A jedan sam poslala poštom..zove se kamen prijateljstva. Jedva ga uzeše u pošti zbog težine 
od razredne 
