- Poruka
- 389.330
Još davne 1846. godine, Elias Houv je bio prvi čovek koji je napravio i patentirao mašinu za šivenje. Radeći na mašini došao je na ideju da napravi panent-zatvarač. Iako je i ovaj izum patentirao, Houv je video da mu šivaća mašina donosi veću zaradu i odustao je od promovisanja patent-zatvarača.
Nakon toga, mnogi su pokušavali da naprave nešto slično ili čak bolje, ali im nije polazilo za rukom. Svi zatvarači bili su komplikovani i zamršeni i jednostavno bili su prilično teški za rukovanje. U tome je uspeo Šveđanin Gideon Sandbak, koji je 1913. godine došao i usavršio izum koji je nazvao "razdvojivi zatvarač".
Nakon toga, Gideon Sandbak, usavršio je i mašine koje su bile namenjene za proizvodnju rajsferšlusa. Napravio je jednostavniji izum, rajsferšlus koji nije imao nikakve kuke i rupe, već jednostavan mehanizam sastavljen od dva reda zubaca, koji ulaze jedan u drugi. Na ovaj način spajaju se obe strane i čvrsto se drže zajedno.
To je izgledalo odlično, skoro neprimetno na odeći i što je najvažnije lako se koristilo i bilo je veoma funkcionalno. Rajsferšlus ili rajfešlus kako ga neki zovu, danas ima široku primenu i ne nalazi se samo na odeći već i na torbama, tašnama pa čak i na obući. Iako veoma koristan, rajsferšlus je skoro dva veka osvajao tržište.
Tek sa dolaskom Prvog svetskog rata, rasferšlus je našao široku primenu pre svega u vojsci kao bitan deo američke vojničke uniforme. Zatim je rasferšlus počeo da se koristi na dečijoj garderobi, jer su deca sada napokon mogla i sama da se oblače. Vojvoda od Vindsora prvi je čovek u Velikoj Britaniji koji je na svojim pantalonama imao rasferšlus.
Tek krajem tridesetih godina, rasferšlus su počele da koriste i žene. Do tada se nalazio samo na muškoj odeći, iako je dosta vremena trebalo, da dizajneri ubede muškarce da počnu da nose pantalone sa rajsferšlusom umesto sa dugmićima.
Nakon toga, mnogi su pokušavali da naprave nešto slično ili čak bolje, ali im nije polazilo za rukom. Svi zatvarači bili su komplikovani i zamršeni i jednostavno bili su prilično teški za rukovanje. U tome je uspeo Šveđanin Gideon Sandbak, koji je 1913. godine došao i usavršio izum koji je nazvao "razdvojivi zatvarač".
Nakon toga, Gideon Sandbak, usavršio je i mašine koje su bile namenjene za proizvodnju rajsferšlusa. Napravio je jednostavniji izum, rajsferšlus koji nije imao nikakve kuke i rupe, već jednostavan mehanizam sastavljen od dva reda zubaca, koji ulaze jedan u drugi. Na ovaj način spajaju se obe strane i čvrsto se drže zajedno.
To je izgledalo odlično, skoro neprimetno na odeći i što je najvažnije lako se koristilo i bilo je veoma funkcionalno. Rajsferšlus ili rajfešlus kako ga neki zovu, danas ima široku primenu i ne nalazi se samo na odeći već i na torbama, tašnama pa čak i na obući. Iako veoma koristan, rajsferšlus je skoro dva veka osvajao tržište.
Tek sa dolaskom Prvog svetskog rata, rasferšlus je našao široku primenu pre svega u vojsci kao bitan deo američke vojničke uniforme. Zatim je rasferšlus počeo da se koristi na dečijoj garderobi, jer su deca sada napokon mogla i sama da se oblače. Vojvoda od Vindsora prvi je čovek u Velikoj Britaniji koji je na svojim pantalonama imao rasferšlus.
Tek krajem tridesetih godina, rasferšlus su počele da koriste i žene. Do tada se nalazio samo na muškoj odeći, iako je dosta vremena trebalo, da dizajneri ubede muškarce da počnu da nose pantalone sa rajsferšlusom umesto sa dugmićima.
