Ko je naterao Srbe da ovo voće nazovu kajsija?

Sensei

Master
Moderator
Poruka
91.567
m,.jpg


Gledam tu kartu koja (navodno) pokazuje kako je kajsija dospela u razne predele Evrope, zajedno sa imenom.

Obzirom da mi koristimo tursko ime za to voće, da li su je oni i doneli u naše krajeve?
 
Pogledajte prilog 1645647

Gledam tu kartu koja (navodno) pokazuje kako je kajsija dospela u razne predele Evrope, zajedno sa imenom.

Obzirom da mi koristimo tursko ime za to voće, da li su je oni i doneli u naše krajeve?
Zahvaljujući osmanskom carstvu ostalo je u mnogim krajevima ti ime Kajsija. Ta voćka je postojala još 3000 god p.n.e
 
Dakle Srbi su povodljivi, lako odbacuju svoje?
Nema to veze sa narodom ili narodima, vec sa funkcionisanjem jezika - jezici uticu jedni na druge, posebno komsijski jezici ili jezici nekih velikih kultura. Jezici kolonizatora takodje. Srbija je vekovima bila osmanska kolonija. Ali nas jezik obiluje germanizmima, cak je i logika jezika, ne samo leksika, dosta komplementarna nemackoj.
 
Nema to veze sa narodom ili narodima, vec sa funkcionisanjem jezika - jezici uticu jedni na druge, posebno komsijski jezici ili jezici nekih velikih kultura. Jezici kolonizatora takodje. Srbija je vekovima bila osmanska kolonija. Ali nas jezik obiluje germanizmima, cak je i logika jezika, ne samo leksika, dosta komplementarna nemackoj.
Was hast du gerade gesagt?
 
Кајсија (Prunus armeniaca) има дугу и занимљиву историју порекла. Сматра се да потиче из области Централне Азије, посебно из региона који обухвата данашњи Казахстан, Узбекистан и Киргистан. Одатле се проширила у Кину, где је гајена већ пре неколико хиљада година. Касније је путем Пута свиле пренета у Персију и Месопотамију.

Име armeniaca у научном називу указује на Јерменију, јер су је стари Грци и Римљани повезивали с тим подручјем, пошто је преко Јерменије доспела у Медитеран. Римљани су је ширили даље у Европу, где је постала популарна воћка.
Данас је кајсија распрострањена широм света и гаји се у различитим климатским условима, при чему су јој потребни сунчани региони и умерене зиме за најбољи род. У Србији је ова воћка веома популарна, нарочито у производњи ракије кајсијеваче.

Назив кајсија који користимо у српском језику потиче из турског језика (kayısı), што је последица дугог периода Османског присуства на Балкану. Турци су овај назив преузели из арапског (al-qaysiyyah), а сам корен речи сеже до грчког и латинског. У латинском је назив био praecoquum, што значи „прерано зрење“, алудирајући на брзо сазревање овог воћа.

Кајсија као воћка у раном средњем веку није била позната Словенима, тако да нема директно забележен старословенски назив. Постојећи називи за воће обично су били описни и зависили су од локалних речи за боју, облик или порекло.
На пример, словенски језици често користе придеве или речи везане за порекло:
У пољском се кајсија назива morela, што потиче од италијанског назива mela armellina (јерменска јабука).
У чешком је слично: meruňka.
У српском, ако би постојао словенски назив, могао би бити нешто као жута шљива или јерменика, с обзиром на боју и латински назив (јерменијски извор). Међутим, у пракси су се називи примали од народа који су у том периоду већ трговали овим воћем, што је довело до преузимања турског назива у српском.
 
Nema to veze sa narodom ili narodima, vec sa funkcionisanjem jezika - jezici uticu jedni na druge, posebno komsijski jezici ili jezici nekih velikih kultura. Jezici kolonizatora takodje. Srbija je vekovima bila osmanska kolonija. Ali nas jezik obiluje germanizmima, cak je i logika jezika, ne samo leksika, dosta komplementarna nemackoj.
Razumem da se koriste reči za nešto novo što nije postojalo kod nas, ali da odbaciš svoju reč i uzmeš tuđu, to je već nešto drugo
 
Кајсија као воћка у раном средњем веку није била позната Словенима, тако да нема директно забележен старословенски назив. Постојећи називи за воће обично су били описни и зависили су од локалних речи за боју, облик или порекло.
На пример, словенски језици често користе придеве или речи везане за порекло:
У пољском се кајсија назива morela, што потиче од италијанског назива mela armellina (јерменска јабука).
У чешком је слично: meruňka.
У српском, ако би постојао словенски назив, могао би бити нешто као жута шљива или јерменика, с обзиром на боју и латински назив (јерменијски извор). Међутим, у пракси су се називи примали од народа који су у том периоду већ трговали овим воћем, што је довело до преузимања турског назива у српском.
Dakle, i nismo imali neku valjanu reč pa je dobro došla strana.
 
Pogledajte prilog 1645647

Gledam tu kartu koja (navodno) pokazuje kako je kajsija dospela u razne predele Evrope, zajedno sa imenom.

Obzirom da mi koristimo tursko ime za to voće, da li su je oni i doneli u naše krajeve?

Не бре.

Кајсија је дошла из централне Азије, а Турци и Туркменистани су дошли из северних предела
 
Mi nismo bili kolonija. Mi smo bili turski saveznici (jkao što su Hrvati bili Mađarski:))
Hrvati nemaju lepo misljenje o svom boravku unutar Habsburske monarhije, ako sam ispravno razumela, tako da su zaista imali tisucljetnji san da dobiju svoju nezavisnu drzavu.
O nasem vremenu "pod Turcima" ne bih da komentarisem. Izvini, ali pises gluposti. To sto su neki sporazumi odlozili okupaciju za 100 godina, ne znaci da Srbija nije bila okupirana i da je neverovatna stvar kako se oslobodila imperije.
 
Hrvati nemaju lepo misljenje o svom boravku unutar Habsburske monarhije, ako sam ispravno razumela, tako da su zaista imali tisucljetnji san da dobiju svoju nezavisnu drzavu.
O nasem vremenu "pod Turcima" ne bih da komentarisem. Izvini, ali pises gluposti. To sto su neki sporazumi odlozili okupaciju za 100 godina, ne znaci da Srbija nije bila okupirana i da je neverovatna stvar kako se oslobodila imperije.
Realno, Srbija nije bila okupirana. Svojevoljno je ušla u vazalski savez sa Turcimna. Ottprilike kao sad da uđeš u vazalski savez sa EU
 

Back
Top