gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Детаљна ауторска анализа
Најлакше нам је кривити Вучића, Ђиласа и Маринику, сендвичаре, русофиле и европејце за стање у држави.
Али шта је у сржи оно што уништава наше друштво и његову институцију (државу)?
Е па, то је мањак патриотизма. Патриотизам је природан осећај човека, где се човек осећа чланом скупине сродника са којом негује језик, културне вредности, историју, порекло и баштину и осећа љубав према тој групи. Сличне групационе одлике се могу наћи и код вукова и многих врста у природи.
Човеку је природно да воли свој дом, свој град, своје људе са којима, опет ћу рећи, дели и заједничку историју, и заједничку баштину, језик, културне вредности а најчешће и веру. Патриотизам није везан за политику, тада патриотизам постаје национализам, вештачка творевина 19тог века, али политика без патриотизма не може и не иде.
Одличан пример је земља у којој живимо, где ни власт а ни народ сами по себи нису довољно патриотски настројени годинама уназад, те политичари којима је циљ да буду одговорни и воде цело друштво чешће брину о личним него о интересима сопственог народа. Али, тај исти народ доводи такве исте политичаре. Оно што хоћу да кажем је да можемо до сутра да кривимо СНС, Русе и НАТО за све што нам се дешава, али сами смо криви јер сами нисмо довољне патриоте, па падамо на поткупљивања, корупцију, рекетирања и на тај начин дозвољавамо да нам страни фактор, уз нашу помоћ, уништава друштво и заједницу из својих интереса.
Прави патриота се не продаје никоме, и ако већ садашњу власт сматрамо нелегитимном, морамо да знамо да је власт дошла по изборима грађана. Све и да су резултати покрадени, опет је народ то дозволио, јер да нас је више патриотски настројено, тада нико не би могао да нас добије кроз мито, рекете и корупције.
Када би народ и политичари заједно кроз љубав према свом народу, и његовим институцијама за врховни и највиши циљ имала патриотизам, дакле, љубав и жељу за заједничким просперитетом и напретком, живели бисмо много боље!
Патриотизам није политика, али политика без патриотизма не иде, а што је мање патриотизма у политици, то значи да је мање патриотизма и у народу, а то значи да је мање и напретка.
Све је просто и логички тачно. Нема патриотизма, нема напретка. Патриотизам народа утиче на избор лидера државе, који опет својим (не)патриотизмом опет улази у зачаран круг и врзино коло са непатриотским народом ком (би требало) да служи.
Најлакше нам је кривити Вучића, Ђиласа и Маринику, сендвичаре, русофиле и европејце за стање у држави.
Али шта је у сржи оно што уништава наше друштво и његову институцију (државу)?
Е па, то је мањак патриотизма. Патриотизам је природан осећај човека, где се човек осећа чланом скупине сродника са којом негује језик, културне вредности, историју, порекло и баштину и осећа љубав према тој групи. Сличне групационе одлике се могу наћи и код вукова и многих врста у природи.
Човеку је природно да воли свој дом, свој град, своје људе са којима, опет ћу рећи, дели и заједничку историју, и заједничку баштину, језик, културне вредности а најчешће и веру. Патриотизам није везан за политику, тада патриотизам постаје национализам, вештачка творевина 19тог века, али политика без патриотизма не може и не иде.
Одличан пример је земља у којој живимо, где ни власт а ни народ сами по себи нису довољно патриотски настројени годинама уназад, те политичари којима је циљ да буду одговорни и воде цело друштво чешће брину о личним него о интересима сопственог народа. Али, тај исти народ доводи такве исте политичаре. Оно што хоћу да кажем је да можемо до сутра да кривимо СНС, Русе и НАТО за све што нам се дешава, али сами смо криви јер сами нисмо довољне патриоте, па падамо на поткупљивања, корупцију, рекетирања и на тај начин дозвољавамо да нам страни фактор, уз нашу помоћ, уништава друштво и заједницу из својих интереса.
Прави патриота се не продаје никоме, и ако већ садашњу власт сматрамо нелегитимном, морамо да знамо да је власт дошла по изборима грађана. Све и да су резултати покрадени, опет је народ то дозволио, јер да нас је више патриотски настројено, тада нико не би могао да нас добије кроз мито, рекете и корупције.
Када би народ и политичари заједно кроз љубав према свом народу, и његовим институцијама за врховни и највиши циљ имала патриотизам, дакле, љубав и жељу за заједничким просперитетом и напретком, живели бисмо много боље!
Патриотизам није политика, али политика без патриотизма не иде, а што је мање патриотизма у политици, то значи да је мање патриотизма и у народу, а то значи да је мање и напретка.
Све је просто и логички тачно. Нема патриотизма, нема напретка. Патриотизам народа утиче на избор лидера државе, који опет својим (не)патриотизмом опет улази у зачаран круг и врзино коло са непатриотским народом ком (би требало) да служи.
ми морамо да имамо такав патриотизам да до опасности ни не долази, а да ако дође, опет будемо патриоте и заједно делујемо као једно и тиме смањимо шансу за било какву катастрофу
