- Poruka
- 92.189
Za vreme dinastije Ming, zdravima je uduvavan u nos prah krasti velikih boginja. Pacijenti bi tada razvili blagi slučaj bolesti, a kada bi se oporavili, bili bi imuni na nju. Ipak, ova tehnika je imala stopu smrtnosti od 1-3%, što je još uvek bilo znatno niže od stope mortaliteta od malih boginja, koja je bila oko 20-30%. Proces izlaganja zdrave osobe zaraženom materijalu od osobe obolele od malih boginja u nadi da će obezbediti imunitet naziva se variolacija.
Prvi pisani izveštaj o variilacijama opisuje budističku monahinju koja živi na planini po imenu O-Mei Shan u južnoj provinciji Sečuan, Kina. Počela je da praktikuje variolaciju oko 1022. do 1063. godine nakon što je primetila da oni koji su uspeli da prežive velike boginje nikada ih više nisu dobili.
Tek 1796. godine engleski lekar Edvard Džener otkrio je vakcinaciju protiv malih boginja tako što je osmogodišnjem dečaku ubrizgao gnoj iz rana od kravljih boginja, a zatim šest nedelja kasnije pokušao da ga zarazi malim boginjama. Dečak nije dobio male boginje, što ukazuje da ga je ranije izlaganje kravljim boginjama zaštitilo od infekcije.
Prvi pisani izveštaj o variilacijama opisuje budističku monahinju koja živi na planini po imenu O-Mei Shan u južnoj provinciji Sečuan, Kina. Počela je da praktikuje variolaciju oko 1022. do 1063. godine nakon što je primetila da oni koji su uspeli da prežive velike boginje nikada ih više nisu dobili.
Tek 1796. godine engleski lekar Edvard Džener otkrio je vakcinaciju protiv malih boginja tako što je osmogodišnjem dečaku ubrizgao gnoj iz rana od kravljih boginja, a zatim šest nedelja kasnije pokušao da ga zarazi malim boginjama. Dečak nije dobio male boginje, što ukazuje da ga je ranije izlaganje kravljim boginjama zaštitilo od infekcije.
