- Poruka
- 390.900
Najluđa noć koja se, doduše u različita vremena, slavi širom naše planete, ujedno je i najstariji praznik u svetu. Prema istorijskim zapisima, Novu godinu su među prvima počeli da slave drevni Vavilonci, a zatim i Egipćani.
Pre oko 4.000 godina u starom Vavilonu, s prvim „mladim Mesecom”, odnosno u prvim prolećnim danima, počeo je simbolično da se obeležava ovaj praznik. Nova godina je oko 2.000 godina pre naše ere obeležavala ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da počinje u proleće kada priroda oživljava.
Vavilonci su Novu godinu slavili 11 dana, a svaki dan bio je posvećen određenoj svečanosti čija se tradicija u nekim zemljama sveta sačuvala i do današnjih dana. U vreme svetkovine ljudi su se veselili i radili gotovo sve što su poželeli.
Stari Egipćani u početku su obeležavali Novu godinu krajem septembra, u vreme kada bi Nil nabujao i plavio obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini jer je značio bujanje biljaka na inače suvom i neplodnom tlu, a samim tim i obezbeđenje hrane.
Novogodišnja svetkovina trajala je u Egiptu nekoliko dana, a vrhunac slavlja predstavljao je trenutak kada su statue boga Amona, njegove žene i sina stavljane u čamac, koji je zatim puštan da ga nosi Nil.
U drevnom Rimu Nova godina vekovima je slavljena početkom proleća. To je bilo vreme velike svetkovine, koja je trajala četiri ili pet dana, uz gozbe i veselje, kada se zaboravljalo na klasne razlike i kada je svako svakome bio prijatelj. To je bilo i vreme darivanja.
Pre oko 4.000 godina u starom Vavilonu, s prvim „mladim Mesecom”, odnosno u prvim prolećnim danima, počeo je simbolično da se obeležava ovaj praznik. Nova godina je oko 2.000 godina pre naše ere obeležavala ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da počinje u proleće kada priroda oživljava.
Vavilonci su Novu godinu slavili 11 dana, a svaki dan bio je posvećen određenoj svečanosti čija se tradicija u nekim zemljama sveta sačuvala i do današnjih dana. U vreme svetkovine ljudi su se veselili i radili gotovo sve što su poželeli.
Stari Egipćani u početku su obeležavali Novu godinu krajem septembra, u vreme kada bi Nil nabujao i plavio obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini jer je značio bujanje biljaka na inače suvom i neplodnom tlu, a samim tim i obezbeđenje hrane.
Novogodišnja svetkovina trajala je u Egiptu nekoliko dana, a vrhunac slavlja predstavljao je trenutak kada su statue boga Amona, njegove žene i sina stavljane u čamac, koji je zatim puštan da ga nosi Nil.
U drevnom Rimu Nova godina vekovima je slavljena početkom proleća. To je bilo vreme velike svetkovine, koja je trajala četiri ili pet dana, uz gozbe i veselje, kada se zaboravljalo na klasne razlike i kada je svako svakome bio prijatelj. To je bilo i vreme darivanja.
