- Poruka
- 391.200
I zašto su Srbi zaboravili na njega . Nemanjići mu se molili, čvrsto verujući u njegove magične moći.Godišnja doba su bila podeljena na rođenje sunca (zimu) i sunčevo punoletstvo (leto), a vreme se merilo prema Jarilo
U mitologiji Srba Jarilo (Jarovit, Jarovid, Gerovit) je bog rata, Sunca i donosilac plodnosti.
Poznat kao zaštitnik nejakih i nemoćnih bio je borac za pravdu, mir i slogu među ljudima. Zato je često prizivan da zaštiti ljude, stoku i useve od gradonosnih oblaka, ali i da donese kišu u vreme suša, i zemlji podari plodnost i novi život.
Praznik koji danas slavimo kao Đurđevdan u davna vremena pripadao je ovom božanstvu i proslavljao se na gotovo isti način. I tada su vernici od ranog jutra donosili zeleno granje, lišće i cveće, pa su kitili kuće, kapije i torove. Venci od poljskog cveća bi se bacali u reku ili potok, da bi ovce, krave i koze dale toliko mleka koliko vode protekne pod njima.
Takođe, momci su pravili lutku od slame i zelenog granja, i bacali u vodu nadajući se da će to omogućiti rodnu godinu.
Pre Đurđevdana na taj dan slavio se Jarilo. Jarilo je bio pre Đorđa. Samo su njih dvojica zamenili uloge kada je umesto mnogoboštva došlo hrišćanstvo. Ne treba zanemariti činjenicu da u priči o Svetom Đorđu ona aždaja upravo predstavlja to višeboštvo.
Njegovo ime dolazi od korena „jar"-"sila“, „sirovost“, i korena „vid“, što znači „gospodin“.
Prema legendi, Jarilo je Perunov sin. Kad se rodio, Veles ga je oteo i odveo u podzemni svet, gde je proveo detinjstvo sa Velesovim ćerkama. Kako su Stari Sloveni zamišljali svet kao ogromno stablo, Jarovid se u podzemnom svetu nalazio u samom korenu stabla. Da bi došao do vrha, morao je da prođe kroz krošnju, odnosno svet ljudi i tako on donosi proleće.
Jarovid ili Jarilo zatim upoznaje Moranu, svoju sestru, Perunovu kći i oni se zaljubljuju. Njihova ljubav donosi hranu i žitarice kroz celu godinu. Zbog nevere, Perun ubija Jarovida gromom, a Morana postaje bela starica – zima, umire i odlazi u podzemlje. U svet ljudi dolazi hladna zima. Zatim se Jarovid ponovo rađa i sve se ponavlja. U hrišćanstvu su ovi mitski događaji obeleženi praznicima.
Rođenje Jarovida je Đurđevdan, na proleće, svadba Jarovida i Morane na Ivanjdan, zemlja je već oplođena, počinje leto.
A da Sveti Georgije (ili Jarilo) ima duboke korene u našoj istorijskoj i religijskoj svesti, pokazuje i legenda koja kaže da je on bio zaštitnik Nemanjića, pa kada je Stefan Nemanja dospeo pećine u koju su ga zatočila braća, on se molio upravo Svetom Georgiju. I kako to biva, u znak zahvalnosti, nikao je manastir Đurđevi stupovi iznad nekadašnje prestonice Rasa. U blizini reke Raške su ostaci pećinskog manastira gde je nekad zatočen bio Stefan Nemanja.
(wikipedija, kurir))
U mitologiji Srba Jarilo (Jarovit, Jarovid, Gerovit) je bog rata, Sunca i donosilac plodnosti.
Poznat kao zaštitnik nejakih i nemoćnih bio je borac za pravdu, mir i slogu među ljudima. Zato je često prizivan da zaštiti ljude, stoku i useve od gradonosnih oblaka, ali i da donese kišu u vreme suša, i zemlji podari plodnost i novi život.
Praznik koji danas slavimo kao Đurđevdan u davna vremena pripadao je ovom božanstvu i proslavljao se na gotovo isti način. I tada su vernici od ranog jutra donosili zeleno granje, lišće i cveće, pa su kitili kuće, kapije i torove. Venci od poljskog cveća bi se bacali u reku ili potok, da bi ovce, krave i koze dale toliko mleka koliko vode protekne pod njima.
Takođe, momci su pravili lutku od slame i zelenog granja, i bacali u vodu nadajući se da će to omogućiti rodnu godinu.
Pre Đurđevdana na taj dan slavio se Jarilo. Jarilo je bio pre Đorđa. Samo su njih dvojica zamenili uloge kada je umesto mnogoboštva došlo hrišćanstvo. Ne treba zanemariti činjenicu da u priči o Svetom Đorđu ona aždaja upravo predstavlja to višeboštvo.
Njegovo ime dolazi od korena „jar"-"sila“, „sirovost“, i korena „vid“, što znači „gospodin“.
Prema legendi, Jarilo je Perunov sin. Kad se rodio, Veles ga je oteo i odveo u podzemni svet, gde je proveo detinjstvo sa Velesovim ćerkama. Kako su Stari Sloveni zamišljali svet kao ogromno stablo, Jarovid se u podzemnom svetu nalazio u samom korenu stabla. Da bi došao do vrha, morao je da prođe kroz krošnju, odnosno svet ljudi i tako on donosi proleće.
Jarovid ili Jarilo zatim upoznaje Moranu, svoju sestru, Perunovu kći i oni se zaljubljuju. Njihova ljubav donosi hranu i žitarice kroz celu godinu. Zbog nevere, Perun ubija Jarovida gromom, a Morana postaje bela starica – zima, umire i odlazi u podzemlje. U svet ljudi dolazi hladna zima. Zatim se Jarovid ponovo rađa i sve se ponavlja. U hrišćanstvu su ovi mitski događaji obeleženi praznicima.
Rođenje Jarovida je Đurđevdan, na proleće, svadba Jarovida i Morane na Ivanjdan, zemlja je već oplođena, počinje leto.
A da Sveti Georgije (ili Jarilo) ima duboke korene u našoj istorijskoj i religijskoj svesti, pokazuje i legenda koja kaže da je on bio zaštitnik Nemanjića, pa kada je Stefan Nemanja dospeo pećine u koju su ga zatočila braća, on se molio upravo Svetom Georgiju. I kako to biva, u znak zahvalnosti, nikao je manastir Đurđevi stupovi iznad nekadašnje prestonice Rasa. U blizini reke Raške su ostaci pećinskog manastira gde je nekad zatočen bio Stefan Nemanja.
(wikipedija, kurir))
Poslednja izmena od moderatora:
