Ko je bila Malinče - heroina ili žena koja je srušila Asteke?

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Veteran
Supermoderator
Poruka
400.120
Žena, koju su dugo kriivli za pad Asteka 1521. godine, koju su Španci nazivali Marina, prehispanski narodi poznavali kao Malincin, a kasnije je preimenovana u Malinče, nekadašnji je prevodilac i tumač španskog osvajača Hernana Kortesa i vekovima je smatrana izdajicom, ljubavnicom i robinjom, ali danas sve više istoričara i stručnjaka ističe njenu važnu ulogu u istoriji.

Rođena oko 1500. godine, Malinče je naučila nahuatl i skoro izumrli jezik oluteko, odrastajući južno od Meksičkog zaliva.

U Kortesovu službu dospela je kao robinja 1519, zajedno sa još 20 drugih žena koje su na poklon španskom konkistadoru darovali poglavice autohtonih plemena iz današnje države Tabasko. Za kratko vreme ovladala je španskim jezikom te postala Kortesova ljubavnica rodivši mu najstarijeg sina koji spada u prvu generaciju mestika rođenih na tlu današnjeg Meksika.Ubrzo se našla pred Montezumom, vođom Asteka, u impozantnoj prestonici Tenočtitlanu.Kao prevodilac za Kortesa, povezivala je dva radikalno različita sveta, prenosila želje Kortesa i moguće uticala na pregovore.
 
1280px-Malinche_Tlaxcala.jpg
 
Neki istorijski izvori tvrde da je spasila živote, ali je bila i u složenim situacijama.
Bila je pritisnuta kao posrednik između Španaca i drugih nesrećnih žena koje su bile na putu da budu silovane.

Smatra se da je njena uloga u španskom pokoravanju Asteka bila izuzetno velika. Njena istorijska uloga u meksičkoj istoriji i tradiciji menjala se tokom vremena u skladu sa društvenim i istorijskim promenama u meksičkom društvu. Sa jedne strane često je prikazivana kao otelotvorenje izdaje i spletkarenja, dok se sa druge strane smatra simboličkom majkom novog Meksika.
 
Većina današnjih akademika je ne vidi kao izdajnicu, jer su Asteci bili njeni neprijatelji u svetu konstantnih ratova između različitih naroda, koje su tek vekovima kasnije u kolonijalnom sistemu ujedinili pod pojmom "autohtoni".

Prema Federiku Navareteu, istoričaru sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika, objektivno sagledavanje nije moguće jer rasni i klasni sukobi iz doba osvajanja i dalje postoje.Škole, međutim, uglavnom uče nacionalističku verziju koja zanemaruje nijanse poput podrške nekih autohtonih grupa Špancima.(mediji)
 
Како ће ко гледати на улогу Малинче или Марине, као хероину или издајицу, зависи искључиво и једино од угла гледања. Оно што је извјесно, бјеше изванредна жена која се нашла у вртлогу хаотичног времена, великих промјена и великог метежа, жена са чијом судбином се историја заиграла, и која је могуће одиграла непојмљиво важну улогу у свим тим дешавањима и процесима.

Бјеше изузетно интелигентна жена која је имала фасцинантан дар брзог савладавања нових језика, као и изузетну способност разумијевања и сналажења у новим ситуацијама, У младости је након што је продата у робље овладала нахуати и мајатан језиком, но након што је са више жена предата конквистадорима, овладала је брзо шпанским али у довољној мјери за споразумијевање и језицима народа који су убрзо дошли у контакт са конквистадоирима у њиховом путешествију о одисеји на простору данашњег Мексика. Тиме је убрзана комуникација Кортеса и конквистадора са домицијалним народима, укључујући и Астеке, јер се могла временом вршити преко једног преводиоца, док се раније комуникација вршила преко николико преводиоца и преко више језика гдје је право чудо како су се уопште споразумјевали.

Сам простор данашњег Мексика у том времену није био један политички и етнички простор, већ териториј који је настањивао један конгломерат народа, различитих језика, култура, у једном турбулентном времену сталног метежа, сукоба, тлачења оних које би поразили, гдје бјеше мало трпељивости и подоста окрутности према племенима над којима би успоставили власт. Гдје су та племена зависно од околности мијењала стране, склапали би се савези и у таквој конфузној ситуацији на те просторе долазе Кастиљанци. И ту је Ернан Кортес, вођа конквистатора вјешто искористио ту ситуацију, сукобе, анимозитете и мржњу која је владала међу тим народима, скплапао је и раскидао савезе са неким народима, правио и кршио споразуме, давао обећања, кршио их и чинио покоље, кроз та чињења успио је остварити контролу над тим простором, као и највећчим градом, пријестолницом Астека, Теночтитланом, и домоћи се огромног блага.

У свим тим догађајима, Малинче је одиграла огромну, можда и најважнију улогу, бјеше преводиоцем али и мостом између различитих култура, цивилизација, различитих сватања, вриједносних система. За кастиљанске коквистадоре бјеше звијездом водиљом, она која им је помагала да уопште разумију шта се дешава, која им је давала наду да ће преживјети ту самоубилачку одисеју у коју су кренули, зато су је и обожавали, за њих у том хаосу она бјеше васкрсење дјеве Марије. За Монтезуму којег су Шпанци на кварно заробили, бјеше једином особом којој се могао повјерити и преко које је уопште имао спознају шта се дешава. За Кортеса бјеше ослонцем на који се једино могао поуздати, која ће га упутити на прави пут, помоћи да донесе исправну одлуку, могуће и једина особа којој је могао вјеровати у окружењу гдје су владали неразумијевање, анимозитети, кварност и похлепа.

Оно што се можда понајвише узима за "гријех" овој изванредној жени, и што јој понајвише иде на душу, јесте масакр Чолула индијанаца. Чолулани су испрва дали уточиште Кастиљанцима а онда наводно припремили завјеру и замку како би их искасапили. Ову наводну завјеру је открила Малинче послуживши се лукавством којим се приближила једној локалној племкињи, открила је Кортесу и Шпанци су у превентивном нападу измасакритали Чолулане. Но овдје је важно да су Чолулани пар године раније издали Тлашкалоне, нове савезнике коквистадора и приступили Астецима, жестоким непријатељима Тлашкалона. Ту је могуће овај масакр био мотивисан јачањем савеза Кастиљанаца и Тлашкалона. Како написах, Кортес је показао изиузетну вјештину у тим политичким превирањима, способност разумијевања околности, ситуације, међусобних односа локалних племена, и врло, врло вјероватно му је од огромне помоћи била изванредна жена Малинче. Ту је и таквим драматичним хаотичним околностима, неизбјежно да се створи снажна емотивна веза између особа које је вртлог те одисеје повезао, Малинче је наравно постала љубавницом, касније женом Кортеса и дјецу му изродила.

Како написах, како ће ко гледати на улогу Малинче, као хероину или издајицу, зависи искључиво и једино од угла гледања.
 
Poslednja izmena:
О овој изванредној жени, Малинцин како јој је могуће било име или једно од имена, Малинче или Марини, како јој бјеше крштено име, имамо доста добра сазнања јер су писани извјештај о њој оставили не само њени савременици, него и сапутници у тој одисеји, конквистадори, Бернал Дíаз дел Кастиљо и Гонзало Родригез де Осана, који су је лично познавали, дијелили са Марином добро и лоше на том путешествију.

Бернал Дíаз дел Кастиљо који је у позним годинама оставио изванредно вриједан рукопис "Истинита прича о освајању Нове Шпаније" (овдје), критикује тада прихваћену интерпретацију тих догађаја, примјећчује да су Ернану Кортесу приписане превелике заслуге и занемарена улога других конквистадора у том подухвату, критикује нека чињења, посебно разарање Теночтитлана. Но на другој страни увијек бираним ријечима, крајње позитивно, афирмативно и са дивљењем пише о Марини, увијек јој даје почасну титулу Дона и назива Дона Марином, устиче њене заслухе, те пише да без помоћи Дона Марине не би разумјели језик и обичаје народа Нове Шпаније и Мексика и били би изгубљени.
Гонзало Родригез де Осана пише да је након Бога, Марина најзаслужнија за успјех мисије.

Ова изванредна жена Малинцин, или Малинче бјеше пуно више од преводиоца који би помогао људима различитих језика у споразумијевању, бјеше мостом између различитих култура, цивилизација, колектевитета различитих сватања, различитих вриједносних система.
Жена која је не само преводила него кроз ту своју улогу вршила и дипломатску мисију. У изванредној серији "Игре престола" имамо једну јунакињу Мисандеи, која је испрва као робиња преводила а касније постала савјетницом калиси и краљице Денерис. Код превода не преводи дословно него је прилагођавала превод "другој страни", мијењала форму и значење ријечи како би биле прихватљивије или мање увредљиве. Могуће је ражисер ове серије инспирацију за Лик Мисандеи нашао управо у Дона Марини, која је слично чинила, своје преводе прилагођавала је другој страни, да буду ријечи прихватљивије, мијењала некад значење, кроз те преводе вршила и дипломатску мисију, помагала да се неке баријере између људи различитих култура, схватања и свјетопназора лакше премосте.
Код историчара који су изучавали тај период све је присутније мишљење да је имала изузетно важну улогу у тим догађајима и процесима.

Данас у Мексику превладава негативно мишљење о Дона Марини, сматрају је углавном издајником. У центру града Куерневака била је постављена статуа Ернана Кортеса, Дона Марине и њиховог сина Мартина
1760531984554.png

Због протеста мјештана премјештена је у мало познати парк. У међувремену је статуа дјетета нестала.
 

Back
Top