Ko ima baštu lekar mu ne treba

[Jasna]

Naišla sam danas na zanimljiv članak. Kaže ''Ko ima baštu, lekar mu ne treba''
Na koji je sve način baštovanstvo lekovito. Oti su pronašli sedam načina.
Znate li još neki?

Ако имате велики комад земље посадите шуму. Ако имате једну њиву, засадите
воћњак. Ако имате пар ари земље, посејте баштицу. Ако имате само неколико
жардињера, посејте цвеће. Баштованство је лековито.

Доносимо вам 7 доказа да је баштованство лековито:

Баштованство ослобађа од стреса

Холандска студија је потврдила да баштованство ослобађа од среса, чак и
више од читања! (Не брините, студија је открила да читање и даље смањује
стрес, такође!) Баштовани су сложни и кажу да им је важније да буду
релаксирани него да имају свеже поврће или цвеће или да зарађују од
баштованства. Није само баштованство то које ослобађа од стреса; наиме,
бактерије из земље такође могу помоц́и у борби против стреса. Примећено
је да исте бактерије делују као антидепресиви и успостављају снажан имуни
систем.

Баштованство је исто као и добар тренинг снаге и оптерећења!

Активности попут ношења жардињера, копања рупа, чупање корова и гурања
косилице могу да ангажују сваки мишић у вашем телу. Центар за контролу и
превенцију болести баштованство класификује као умерену физичку
активност и напомиње да може сагорети више од 300 калорија на сат,
отприлике исто као голф док шетате и носите палице. Значајнији посао у
дворишту, попут цепања дрва или извлачења тешких врец́а за малч,
сагорева више од 400 калорија. Једна студија сугерише да баштованство
може помоц́и у старијим особама да спрече дебљање. Постоје и друге
опипљиве физичке користи, попут повећање спретности и снаге руку.
Плус, после свих тих послова у башти, вероватно ц́ете боље спавати.

Баштованство успорава деменцију

То није само физички тренинг, баштованство је добро и за ваш мозак, посебно
као заштита од појаве деменције. Баштованство појачава когнитивне
функције, а једна студија открила је да би то могло довести до 36% мањег
ризика од деменције.

Баштованство се бори против дијабетеса и болести срца

Знате да биљкама треба сунчева светлост, али да ли сте знали да и вашем
телу треба? Умерено време на сунцу је најефикаснији начин за добијање
витамина Д, који утиче на преко 1.000 различитих гена и готово свако ткиво
у вашем телу и утиче на све, од метаболизма до имунолошког система.
Витамин Д повезан је са позитивним ефектима на дијабетес типа 2, болести
срца, здравље костију и депресију. И ваша црева могу осетити благодати,
јер се верује да витамин Д помаже у регулисању гастроинтестиналног
стреса. Наравно, важно је запамтити да предузмете мере предострожности
како бисте безбедно проводили време на сунцу.

Баштованство повезује људе

“Комшинице, да ли ти треба расад салате? Имам је на претек!” или “Комшија,
да немаш можда семе од оног спанаћа?” Е овако се данас повезују људи…

Баштованство побољшава расположење, али и самопоуздање

Боравак у природи је добар за наше тело, али и за мозак. Баштованство
повећава позитивност, оптимизам, добар је у борби против депресије.

Баштованство нас тера да једено здравије

Није увек лако определити се за здраву храну, али баштованство вам може
помоц́и. Узгајивачи воц́а, поврц́а и зачинског биља имају додатну предност
лаког приступа хранљивим опцијама хране (и омогуц́авају вам да контролишете
који се пестициди или ђубрива користе.) Плус, људи који узгајају поврће имају
већу вероватноћу да их једу. Једно истраживање открило је да деца чешће
једу воће и поврће када се узгајају код куће.

Autor: Stil.kurir.

 

[Jasna]

Dobro, ovaj sedmi razlog mi nije baš uverljiv. Može doći i do razdvajanja
sa ljudima, naročito ako imamo kucu koja voli da lovi krtice i po tuđim
dvorištima.

 

[Nina]

ne znam d ali bas svaka stavka ali generalno je bastovanstvo i boravak na otvorenom i prirodi lek za ljude
i to ne samo fizcki vec i psihicki pomaze da budemo u formi i dobrom raspolozenju

 

[Jasna]

Kada su bašte u pitanju, postoji nešto mnogo interesantnije od ovog članka.
To je ideja da svaka biljka može da leči baš svaku bolest. Samo je potrebno
da ima informaciju o našem zdravstvenom stanju.

Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim Vaseljenske informacije.
Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću
ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene,
počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela
– Sunca, Meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su namenjeni
obezbeđenju čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova,
ranije stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma.
Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio
plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog čoveka, njegovih bolesti ukoliko
postoje, ili postoje predispozicije za njih.

Anastasija

 

[Jasna]

Da bi seme krastavca, paradajza ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli,
imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće: Pre sadnje uzeti u usta jedno ili
nekoliko malenih zrna, držati ih u ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta.
Potom ih položiti između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako tridesetak sekundi.
Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje,
na kom će se zatim odvijati sadnja. Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama
pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga
dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati. Onda je još nužno
podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi, nebeskim telima seme predstavljajući.
I seme će ustanoviti trenutak svog zlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za
tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati. Zatim, seme možeš u zemlju posaditi.

Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je
obavila seme, i obaveštenje o tebi koje seme u sebe upija. Po isteku tri dana od
sadnje, dozvoljeno je zalivanje. Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima
za određeno povrće (to je svakom čoveku već poznato po mesečevom kalendaru).
Ranija sadnja bez zalivanja nije tako strašna, kao prekasna. Ne treba spaljivati
pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan.
Korov se može podrezati...

 

[Jasna]

Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o čoveku,
i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz Kosmosa i Zemlje
neophodnu energiju, upravo za tog određenog čoveka. Korov sav ne treba
ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti,
drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa
biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme
punog meseca prilaziti im i dotaći ih. Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani
na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče
od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući
ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni
mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana
od branja.

Gore navedene postupke neophodno je sprovesti sadnjom raznih kultura. Nije
obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom i tako
dalje. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova. Uzgajani na ovaj način, plodovi
će se razlikovati od drugih iste sorte, ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu
analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima. Odnosi će biti potpuno
različiti. Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu
izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Na pitanje, zbog čega nogama – Anastasija je
pojasnila da kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance (verovatno toksini),
koje sadrže obaveštenje o bolestima organizma. Tu vest će dobiti mladice. One
će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa nedaćama.
Anastasija je savetovala da se s vremena na vreme po parceli hoda bos.

Kakve kulture je neophodno gajiti? Anastasija je odgovarala: - Onoliko raznorodnih
koliko postoji na većini parcela, sasvim je dovoljno: maline, ribizle, ogrozd, krastavci,
paradajz, šumske jagode, bilo koja jabuka. Veoma je dobro ako postoji višnja ili
trešnja, cveće. Količina, veličina parcele koja se sadi ovim kulturama, nema neki
veći značaj.

 

[Jasna]

Kao obavezne, bez kojih je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na
parceli treba uvrstiti takvo rastinje kao što je suncokret (barem jedan).
Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna
metra, žitne kulture – raž, pšenicu, i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje
od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati
veštački, treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli
razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu
pomoć. Pitao sam Anastasiju ima li potrebe za sadnjom kultura, koje ona
smatra obaveznim, ukoliko iza ograde, nedaleko od parcele, one već postoje.
Dobio sam sledeći odgovor: - Važnost ima ne samo raznovrsnost, već i
način njihove sadnje, neposredno opštenje s njima, preko kog se i odvija
zasićivanje obaveštenjima. Već sam ti govorila o jednom od načina sadnje
– on je osnovni. Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi.
Samo je tada lekovit učinak, te će čak i imunitet tvog organizma biti
znatno uvećan. Mnogo više nego od uobičajenih plodova. U divljoj, kako
je vi nazivate, prirodi, a ona nije divlja, već vam je prosto nepoznata,
postoji mnoštvo biljaka, uz čiju se pomoć mogu izlečiti apsolutno sve
postojeće bolesti. Te biljke su zato i stvorene, ali je čovek izgubio, ili skoro
sasvim izgubio sposobnost da ih prepozna

Ispričao sam Anastasiji da kod nas postoji mnogo specijalizovanih apoteka
koje trguju lekovitim travama, ima i lekara, i vidara, koji leče travama
profesionalno, na šta je ona odgovorila: - Postoji glavni lekar – tvoj
organizam. On je odvajkada obdaren sposobnošću da zna, koju travu
je neophodno upotrebiti i kada. Kako se uopšte hraniti, disati. On je u
stanju da predupredi bolest, pre njenih spoljašnjih znakova. I niko drugi ne
može da zameni tvoj organizam, jer je to tvoj lični lekar, dat lično tebi,
isključivo tebi, od Boga. Objašnjavam ti kako da mu daš mogućnost da
deluje u tvoju korist. Uređeni uzajamni odnosi sa skupom bilja na tvojoj
parceli lečiće te i brinuti o tebi. Samostalno će postaviti tačnu dijagnozu,
i pripremiti poseban, najdelotvorniji, upravo za tebe, lek.

 

[Jasna]

Ovo su odlomci iz knjige ''Zvoneći kedri Rusije'', autor je Vladimir
Megre. Iako su me knjige o Anastasiji inspirisale i ohrabrile da se
vratim prirodi, još uvek nisam leje napravila po njenim uputstvima.
Nekako mi se ne da. Ove ću godine definitivno to isprobati.
Baš nemam šta da izgubim.

 

[Manastirka]

Jedno vreme moj sam je bio da radim u nekoj botaničkoj bašti!Ali čudni su putevi božji...moraću sada da dočekam penziju, da bih se posvetila svojoj bašti u meri, kako bih to želela.Biće tu svega...!
Od Filandendrona do kupusa!

 

[ZagoriX]

Баштованство повезује људе

“Комшинице, да ли ти треба расад салате? Имам је на претек!” или “Комшија,
да немаш можда семе од оног спанаћа?” Е овако се данас повезују људи…

Истина је да баштованство окупља људе, постоје и апликације за проналажење пријатеља који воле баштованство као што су
frencrew
или
facebook

 

[Владан]

Мене башта опушта. После напорног дана у фирми одем предвече у башту и уживам. Поједем домаћи парадајз, јабуку... Цвркут птица, прелепо небо... У додиру са природом. Живот је леп!