Vise-manje svi od reda citirate filozofa iz slavne nemacke cetvoro-plejade transcedentnog subjektivizma (gde su jos Kant, Seling i Hegel
) - her Foerbaha, koji je, ako ne racunamo Sokrata koji je bogove prosto porekao, prvi jasno izjavio i smisleno uoblicio da su bogovi proizvod ljudskih (umnih) napora, a ne obrnuto.
To se desilo u XIX veku.
No, za one zainteresovanije za samu prirodu, "supstrat" tog `umstvenog`, ostaje pitanje odakle on sad potice, odakle on uopste u glavama ljudi pa da porodi ne samo ideju o bogovima, vec i njihova imena, kako kolega
@markocheda pita.
To je vec simbolicno pitanje koje je dominiralo u XX veku, gde su se time bavili (post)strukturalisti i (post)modernisti, od kojih su najpoznatiji Mirce Elijade i Vitkenstajn- a on je tek posebno zavrteo mozgove!
Kad biste se pitali sta je njihova okosnica, dobili biste nikad svedeniji, ali ni ocigledniji odgovor: jezik.
Elijade se bavio poreklom ljudskog jezika, izucavao je izumrli jezik Indo-evropljana...otkrio mnoge zajednicke korene svim danasnjim jezicima.
Vitkenstajn je posmatrao jezik kao organizam od kog bukvalno nema niceg zivljeg na svetu...
Njegova tvrdnja da ukoliko se nesto ne moze izraziti recima i ne zasluzuje da postoji, a ozivece kada dodje trenutak da se bude jezikom izrazilo stvorila je revoluciju u umovima tadasnjih filozofa, da su morali da obilaze zakon kako bi tom coveku dali pocasnu diplomu, jer za nju nije imao prethodno formalno obrazovanje, eto koliko je bio genijalac, maltene samouk....
U samoukosti je i kljuc, jezik ima tu osobinu, veli, da preuzme samoniklo ulogu i oca i majke u razvoju homo sapiensa...Jezik dalje tetose, dalje usvaja i dalje vodi brigu.
.... No, ako bi jos dublje gledali na to, sta je jezik u svojoj materijalizaciji? ZVUK.
Dakle, imali bismo traziti poreklo drevnih zvukova koji u zbirnom smislu daju imena vrhunskih entiteta? Sa koje ravni (svesti) silaze ti zvukovi?
Eto pravog pitanja? Zasto se jevrejski Bog ne zove Lepinja vec Jahve?
Posto je Bog tvorac Svega, pa i svih zvukova, nesumnjivo je tvorac svih jezika, pa i onog Izvornog, Prepotopskog.
...Da li reci - Edenskog?
Sinergija je sposobnost mesanja senzacija, sposobnost da se vide, npr. boje zvukova, ili oseti toplina/hladnoca boja, mirisa, itd.itd... Da li je Edenski (Prepotopski) jezik bio sav u sinergicnom dejstvu, da je morao neizostavno davati konkrentne, tacne i precizne zvuke za odgovarajuce reci od samog starta?
Budisticki monasi to mozda znaju, cuveno `Aumhh`, ili `Omm`..
.....Je li to rec "Um" kakvom je mi znamo u najsirem zamislivom znacenju?....
Ali ovde treba biti obazriv, tanka je granica izmedju genijalnosti i ludila.
U psihijatriji se kao jedan od najocitijih simptoma Shizoidne Regresije pominje potraga za zajednickim imeniteljem reci po njihovoj zvucnosti, iako se na kraju pokazuje da zaista ne postoji niti prostorno-vremenska, niti logicka bliskost (izvedenost) tih reci...po tom je ocigledno da pojedinac obitava kao zatocenik shizoidne regresije, koja je prosto los falsifikat onoga sto je svojim ucenjem Vitkenstajn otkrio u razvoju i manifestaciji (maternjeg) jezika kao zivog organizma.
Tuga sto je tako, ali ovakvi pojedinci se mogu sresti u zivotu, cak i ovde na forumu...Evo, izgleda da se pruzila prilika da o tome budu obavesteni...
Ima ih podosta, solilokvicari su (pisu da bi izneli sto veruju da shvataju, ne uzimajuci u obzir bilo kakvu povratnu reakciju na svoje tvrdnje), ali kao upecatljiv primer mogu, recimo, navesti pisanja
@Grom_sa_neba! koji upravo na nacin tipicne sizoidne regresije pokusava da izukrstava reci razlicitog porekla i znacenja loveci u njima zajednicki imenitelj.
Ovaj moj post se izgleda spontano dotakao i njih, mozda da ih zaista prosvetli i izvuce iz te manije i zablude da im je to verodostojan, znacajan i ispravan, ne daj boze naucni metod pristupa Jeziku.
Mozda ste i sami ponekad dolazili u napast da lovite takva znacenja u `izgubljenom medjuvremenu`?
Vitkenstajn vam prosto govori da ste u corsokaku, na krivom putu. Bozanske istine, bozanske stvari, pa i njihova Imena(
) istupice kao manifestacija ZVUCNOSTI odredjenoga Smisla, u odredjenom stepenu razvoja jezika, ali nikada kalamburski, tj. onako kako shizoidi vole da opisuju kad zele sebi da daju na znacaju (jer to je, nazalost, njima poenta) krsteci to zloupotrebljenom varijantom `Sinhroniciteta` - i nikada pre tog trenutka koji moze proci ili standardno (neopazeno, podrazumevano, kolokvijalno), ili evidentirano (zabelezeno svescu pravih egzegeta, zaista nadarenih i upucenih u zivot ljudi i zivot jezika, koji pre svega umeju da prepoznaju sta to znaci
). Eto, toliko pomalo o Bogovima i ljudima...
