Eh, I ja sam mislila da se uciteljica ne bira, isla sam po devizi "kako je nama bilo", ali na vreme su me osvestile koleginice iz kancelarije. Meni je nekako bilo vaznije da ima u odeljenju bar nekog poznatog, isla je u vrtic na jednom kraju grada, blizu mog posla, a u skolu na drugom kraju. Na kraju sam velikim zalaganjem I koordinacijom sa roditeljima uspela da organizujem da ih bude cetiri iz grupe u istom razredu. To je mnooooogo olaksalo prihvatanje skole, nekako je u to usla lagano bez imalo straha I otpora, ama ni jednog trenutka nije imala ni najmanju zamerku na nove obaveze I promene. Ovde se krece u skolu sa sest godina I velika je razlika izmedju sestogodisnjaka I sedmogodisnjaka kada je prihvatanje nepromenjivog u pitanju
Sto se uciteljice tice, jedna od mama iz grupe je predlozila ovu uciteljicu, rekla je da je pravicna, da decu jednako tretira, da je 20 godina uciteljica I da se kod nje zna red. Meni je to bilo dovoljno. Kasnije se ispostavilo da je uciteljica sjajan pedagog I da sve sto treba zavrsava sa decom u skoli, rekla nam je
"vase je da ponavljate sa decom, da se igrate sa njima, da obavljate svoje roditeljske duznosti, a vi ste svoje skole zavrsili". Rekla mi je cera da je jednom decaku rekla da "pozdravi mamu I kaze joj da jako lepo crta, ali da nema potrebe da crta njegove radove" :) A imam drugaricu koja do 12 uvece završava (mala joj je takodje I razred) raznorazne crteze, kucice, svakog dana mora sa malom da uci pesmice I sl. Ja vidim da moje dete uci pesmice u skoli ali nikad nije rekla da moramo zajedno da uradimo. Tako da ima razlike, nisam srecna sto je ovakvo vreme doslo....ali nije krivo vreme vec mi koji nastavljamo tu sasavu praksu.
