I sad opet moram da kucam ... kakav forum.
Из овог, као и претходних пар твојих постова, може се закључити да, или не читаш довољно, или не читаш довољно пажљиво, или читаш превише жанровске литературе науштрб неке, назовимо је, читања вредније.
Iz ovog i par prethodnih postova se moze zakljuciti (cast izuzecima koji ce se sami prepoznati) da ovde nedostaje zelja ili mogucnost da se shvati koje su moje dileme.
Споменути "Гуливер" има и те какве везе са земљом и временом кад је настао, без обзира што се све врти око непостојећих земаља и народа. Он је написан као сатира, те самим тим ништа у њему није сасвим произвољно, већ је реакција на одређене појаве у енглеском и европском друштву тог времена.
Ima, kao sto je svako knjizevno delo refleksija realnosti. I? Nacin na koji je doticni Swift opisao tadasnje drustvo je ono sto je bitno. Andersen je u svojoj odlicnoj prici "Senka" uneo svoj sukob sa Jonasom Kolinom (valjda se zove tako?), ali je sama ideja odlicna. Pa "Mala Sirena" prica koja moze da se primeni na sve sadasnje kockare i robove strasti svih vrsta? Umesto toga, bolje da je maestralno opisao neuzvracenu ljubav neke danske princeze koja se probada nozem ili muke obicnog sveta jer je kralj digao porez.
1. Не сјећам се ко је написао нешто у стилу, да је немогуће написати нешто оригинално, јер су све велике теме и заплети већ обрађени у античким драмама. Тако да, углавном се све врти око неких људи са својим мукама и дилемама, око љубавника, људи преварених, повријеђених, осветољубивих, ухваћених у клопци апсурда егзистенције, забринутих због судбине човјека и свијета. Или споменуто одрастање, па о њему је написана гомила сјајних романа, и сви говоре о апсолутно истој ствари, и сви би за твој појам, очигледно, били неоригинални. Нишке улице, Кнез Михајлова, немаштина, то је у суштини споредно, сценографија која је ту јер је писцу најближа и позната и јер се писање о стварима о којима немамо појма врло брзо провали као неискрено. Шта фали "Доживљајима мачка Тоше" у односу на догодовштине мачка Тома и миша Џерија?
Aha, sta je sve covecanstvo prezivelo, da pomenemo samo hriscanstvo i celu pratecu filozofiju posle toga i nema nicega opriginalnog? Ne vrti se sve oko toga ili bi barem bilo tragicno da se sve vrti. I to je vec ono gde se mi ne razumemo, a to ce se videti i u tacki 2. To sto se meni ne svidja je moj subjektivan dozivljaj, ali mozemo malo i o objektivnom. Upravo to "pisanje o stvarima koje ne poznajemo bi bilo neiskreno" je ono sto upada u oci. Zasto je bitno ovo? Knjizevnost treba da sluzi da opisemo dogadjaje da ne budu zaboravljeni? Kako Tolkin ili Luis mogu biti iskreni kada pisu o svetovima koji ne postoje ... I to je upravo prva tacka moje dileme. Oni pisu o ratu jer su doziveli rat, pisu o ljubavi pisuci o sebi, pisu o odrastanju pisuci o sebi i tako dalje i dalje. Gde tu ja da se pronadjem ... kada me to ne zanima?
2. Ово је тек занимљиво - ко још чита (ко је икад читао) путописе ради података о некој земљи? И прије интернета су постојали
атласи и уџбеници географије, и они су служили за те ствари. У путописима, дакако, има и фактографије, али је она суштински небитна - битно је оно "остало", како је путописац доживио земљу и људе. Зато је добар путопис и у ери доступности скоро сваке информације једнако вриједан, ако не и вреднији, јер захвата онај дјелић духа који не можемо наћи на Википедији и који никад нећемо моћи наћи на њој. Или, рецимо, запитај се зашто људи данас читају блогове? (Зашто људи данас уопште читају") Има читав тај један простор који није гола информација и није поп култура.
Sjajno. Moje skromno misljenje je da svaki veliki pisac, na ovaj ili onaj nacin cudan, ekscentrican, cak i polulud. Pocev od Dostojevskog, Kamija, Kafke, pa do Andersena ili Vajlda, svi oni su imali istu crtu - verovatno ne bi mogli opstati da to sto je u njima ne prenesu na papir. Metaforicki, eksplodirali bi. Dakle, oni su bili poznati jer su imali potrebu da pisu, a nisu imali potrebe da pisu da bi bili poznati.
Dalje, ajde realno, druga dilema ... da bi neko mogao da napise putopis ili roman o istorijskoj licnosti on mora da bude bas bas disciplinovan, da skupi bas bas mnogo podataka, da bude bas bas uporan, ne bi li se izdvojio iz gomile drugih ... ja to necu da radim, nisam toliko vredan ni uporan. Sa druge strane, nisam citao "Needful things" ili "It", gledao sam filmove, pa opet, mogao je lik koji je to pisao da jako povrsno to sve opise (i jeste, iz procitanih nekoliko desetina stranica) ... pa su opet to ideje koje bi trebalo da imaju odjeka.
I za kraj!
Ako imas neki primer koji odudara iz standardnog klisea romana u Srbiji, odlicno, ako nemas, bilo bi lepo da prestanes da me ubedjujes da pisanje o lokalnim temama ima svoje cari ... jer za mene nema,
Ili da ima svoju vrednost ... jer to kod mene nije sporno, nesto ima vecu, nesto manju.
... saznacete ako kupute knjigu. 
