Književnost kao hobi

[braintree]

Pozdrav svima.

Pišem knjigu i interesuje me kakve tu mogućnosti postoje za objavljivanje. Ovo što sam do sada pratio i što se u Srbiji štampa i prodaje (i dobija nagrade na konkursima) uglavnom spada u:

1. Istorijsko - političke teme (rat, glavni junak romana istorijska ličnost i tome slično). Da me neko pogrešno ne shvati, volim ja istoriju, ali bih završio taj fakultet i pisao udžbenike da želim pisati o tome.
2. Teme koje obrađuju život u Srbiji (sa detaljnim opisima gradova i tome slično). To me ne zanima, ako želim da vidim kako neki grad izgleda, otićiću na Google Earth.
3. Socijalne teme (čime se bave mladi u Srbiji, izgubljene generacije, tranzicioni gubitnici). Opet, to je više za novinare da pišu o tome, mene to ne zanima.
4. Ljubavne teme (Ona ne može da živi bez njega, a on voli drugu i tako ...). To me nimalo ne zanima.

Naravno, nemam sad pretenzija da ovo gore proglašavam za lošu književnost, čak naprotiv ima zaista sjajnih dela o ovim temama, ali moja dilema je ... Da li je moguće na ovim prostorima napisati knjigu koja se bavi sasvim drugačijim stvarima? Kao:

H.K.Andresen i njegove bajke
Carlo Collodi i The Adventures of Pinocchio
Jules Verne i njegova brojna dela
F.M.Dostoyevsky i njegova brojna dela
Stephen King

Dakle, književna dela u kojima nije bitno gde se rodio pisac, u kojoj zemlji živi, na kojem jeziku piše itd. Književna dela koja nemaju veze sa Srbijom, čiji likovi nisu Srbi, na kraju krajeva književnost bi svuda trebalo da bude ista i čovek iz Konga, Brazila, Francuske ili Hrvatske bi mogao da piše o istoj temi nevezano gde živi.

Postoji li mogućnost da se takvo neko delo prevede ili izda u inostranstvu, ako ovde ljudi čitaju samo istorijsko - političke i socijalne teme (možda grešim, ali mi je takav utisak)?

Naravno, hvala na dobronamernim sugestijama i savetima.

 

[Rayela]

Pozdrav svima.

Pišem knjigu i interesuje me kakve tu mogućnosti postoje za objavljivanje. Ovo što sam do sada pratio i što se u Srbiji štampa i prodaje (i dobija nagrade na konkursima) uglavnom spada u:

1. Istorijsko - političke teme (rat, glavni junak romana istorijska ličnost i tome slično). Da me neko pogrešno ne shvati, volim ja istoriju, ali bih završio taj fakultet i pisao udžbenike da želim pisati o tome.
2. Teme koje obrađuju život u Srbiji (sa detaljnim opisima gradova i tome slično). To me ne zanima, ako želim da vidim kako neki grad izgleda, otićiću na Google Earth.
3. Socijalne teme (čime se bave mladi u Srbiji, izgubljene generacije, tranzicioni gubitnici). Opet, to je više za novinare da pišu o tome, mene to ne zanima.
4. Ljubavne teme (Ona ne može da živi bez njega, a on voli drugu i tako ...). To me nimalo ne zanima.

Naravno, nemam sad pretenzija da ovo gore proglašavam za lošu književnost, čak naprotiv ima zaista sjajnih dela o ovim temama, ali moja dilema je ... Da li je moguće na ovim prostorima napisati knjigu koja se bavi sasvim drugačijim stvarima? Kao:

H.K.Andresen i njegove bajke
Carlo Collodi i The Adventures of Pinocchio
Jules Verne i njegova brojna dela
F.M.Dostoyevsky i njegova brojna dela
Stephen King

Dakle, književna dela u kojima nije bitno gde se rodio pisac, u kojoj zemlji živi, na kojem jeziku piše itd. Književna dela koja nemaju veze sa Srbijom, čiji likovi nisu Srbi, na kraju krajeva književnost bi svuda trebalo da bude ista i čovek iz Konga, Brazila, Francuske ili Hrvatske bi mogao da piše o istoj temi nevezano gde živi.

Postoji li mogućnost da se takvo neko delo prevede ili izda u inostranstvu, ako ovde ljudi čitaju samo istorijsko - političke i socijalne teme (možda grešim, ali mi je takav utisak)?

Naravno, hvala na dobronamernim sugestijama i savetima.

Evo ja cu ti kazem.
Ne postoji. Ako ti u svojoj knjizi opisujes Eskime ili Norvezane, Kineze , a zivis u Srbiji ko ce tvoju knjigu uzeti za ozbiljno?
Pa ima i i u Norveskoj, Kini i Sibiru ljudi koji takodje pisu.
Socijalne su teme jako sirok spektar pisanja, ja bih se uvek odlucila da citam knjigu nekoga ko zivi u Njujorku i pise o Njujorku
jer ti ne mozes da pises o drustvima i ulicama koje nikada u zivotu nisi ni video niti doziveo.

 

[quentin]

Da, mislim, ni Dostojevski nije pisao o Japancima, a ni Đepeto nije Norvežanin. Čak je i mučeni Stiven King (otkud on u ovom društvu?) regionalno definisan pisac.

To što ti govoriš o djelima u kojima nije bitno odakle je pisac ili na kom jeziku je knjiga pisana ima veze isključivo sa kvalitetom napisanog. Ako napišeš nešto književno ubjedljivo i idejno univerzalno, neće biti bitno ni odakle si ti, ni gdje si smjestio likove, ni na kom jeziku je knjiga napisana.

 

[gost 375707]

Quentin je skroz u pravu, kvalitet je najbitniji. Covek mora pisati o onome sto zna, ali ne vidim, sto neko ko je odlican poznavalac Rusije, ne moze napisati odlicnu knjigu o istoj, ukoliko on sam nije Rus. Moze, naravno.
Za prevod ne bi trebalo da brines. Mislim da bi tema, srz knjige, trebalo da bude nesto jedinstveno, ili bar sto ne podseca na ostala dela, u velikoj meri. Obori nas s nogu i napisi nesto s cime se ranije nismo susretali, nesto sto, svakako, tera na razmisljanje.
I, ne opterecuj se isuvise ovakvim pitanjima, vec se skoncentrisi na pisanje.

 

[Borac za prava zivotinja]

Dakle, književna dela u kojima nije bitno gde se rodio pisac, u kojoj zemlji živi, na kojem jeziku piše itd. Književna dela koja nemaju veze sa Srbijom, čiji likovi nisu Srbi, na kraju krajeva književnost bi svuda trebalo da bude ista i čovek iz Konga, Brazila, Francuske ili Hrvatske bi mogao da piše o istoj temi nevezano gde živi.

Teoretičari i kritičari će ti reći da je bitno, valjda zato što se na taj način definiše identitet autora. Ali, nije uvek bitno. Mnogi pisci pišu pod pseudonimom upravo da bi izbegli bilo kakvu identifikaciju sa miljeom iz kojeg su potekli. Ne žele da ih sputavaju odrednice vremena i prostora.
Ovdašnji književni konkursi potenciraju taj „duh vremena“/„duh naroda“, jer se pod univerzalnošću književnosti podrazumeva i približavanje – kroz umetnost – jednog naroda, jedne kulture, drugim narodima i kulturama. Dakle, književno delo mu dođe kao neki skup unutar skupa. Ako si primetio, dobitnici Nobelove nagrade za književnost skoro uvek su pisci koji slikaju život iz svoje sredine. Književnik je, u tom smislu, vodič kroz istoriju i kulturu zemlje iz koje je potekao (ili u kojoj živi), sa humanističkim ciljem da ih predstavi ostatku sveta.
S druge strane, savremeni domaći pisci skloni su da junacima daju ne-srpska imena, valjda kako bi na taj način lakše prodrli na strano tržište. "Lepše zvuči" kada se Valeri i Pjotr sreću na Maldivima, nego Živadinka i Miladin na Adi Ciganliji. Pa ni to ne vredi za prodor na svetsku književnu scenu, jer nije poenta u imenima i nacionalnom identitetu junaka, već u autorovom talentu da čitaoce zainteresuje, nagna na poistvećivanje i razumevanje.
Ali, šta ako pisac piše naučno-fantastični roman o, npr, životu na izmišljenoj planeti? Da li je u obavezi da od tog romana napravi alegoriju, aluziju, satiru na njemu dobro poznate sisteme vrednosti sredine u kojoj se nalazi? Mora li davati junacima nacionalno prepoznatljiva imena? Da li leteći tanjir mora da sleti u Njujork, Pariz, Lajkovac ili u neki nepostojeći grad? Mora li se uopšte baviti jasnim vremenskim odrednicama? Mora li književnost biti viđenje realnosti? Mora li biti mimezis nama poznatih stvari? Ne mora. Moramo li znati koje godine se rodio autor, koje bolesti je preležao i kakav mu je bračni status? Ne moramo.
Šta ako pisac piše bajke? Umetnička (autorska) bajka ne mora biti obrada postojeće folklorne priče nekog naroda. Konačno, bajka je toliko univerzalna da je odavno pregazila sve granice i više nikog ne zanima odakle je potekla. Daću ti primer: „Pepeljugu“ je napisao Š.Pero još u 17. veku, a danas je imamo u mnoštvu varijacija, pa čak i u Vukovoj – dva veka kasnije, pri čemu je „Pepeljuga“ zvanično svrstana u zbirku srpskih narodnih priča. Koga briga za ime autora ako je priča dobra? Naravno, shvatićeš i da ovakva nebriga nije uvek dobra za proučavanje svetske književnosti.
Međutim, ima tu jedna caka zanatske prirode: kako ćeš pisati o, recimo, nečemu/nekome iz Konga ako nisi makar privirio u Kongo, ili ne poznaješ prilike u Kongu? Ljudi su svuda isti, ali baš i nisu, jer se socijalne (i ine) prilike razlikuju. Ideje mogu biti univerzalne, ali ljudi nisu. Sedam milijardi ljudi je sedam milijardi univerzuma. Probaj da pišeš iz ugla šamana, ili alkoholičara, ili ljudoždera ... bez obzira kakva im imena dao i u koju zemlju ih posadio; videćeš da nije lako.
Pisanje je – kao što rekoh – šizoidan posao. Radnja u mom prvom romanu nije se odvijala u Srbiji, protagonisti nisu Srbi. Ali, da bih ga napisala, morala sam da istražujem zemlju u kojoj se radnja dešava. Takođe i da savladam izvesne lične predrasude po pitanju kulturoloških različitosti. Morala sam da postanem neko drugi kako bih uspela da se izborim sa zadatkom. Na kraju balade nikog nije zanimalo moje ime na koricama knjige, nikog nije zanimalo da li je priča zasnovana na istinitom događaju ili izmišljena. Čitanje se svodi na lični doživljaj, i to je jedino važno.
Nema pravila u pisanju. Kanoni, koje teoretičari nameću, često su smetnja pri stvaranju. Ograničavaju slobodu, a u umetničkom stvaranju osećanje slobode najvažniji je pokretač.

 

[Dragoljub69]

Pisanje je – kao što rekoh – šizoidan posao. Radnja u mom prvom romanu nije se odvijala u Srbiji, protagonisti nisu Srbi. Ali, da bih ga napisala, morala sam da istražujem zemlju u kojoj se radnja dešava. Takođe i da savladam izvesne lične predrasude po pitanju kulturoloških različitosti. Morala sam da postanem neko drugi kako bih uspela da se izborim sa zadatkom..

Zamisli da si smestio glavni lik u Saharu i posle izdao knjigu u Španiji...Osim proučavanja Sahare,trebalo bi proučiti i mentalitet potencijalnih čitalaca
u Španiji...Prvi deo posla je lakši,drugi...Pa trebao bi živeti sa Špancima...
P.S. U "Solarisu" nema tvojih knjiga,ali ima jedna simpatična prodavaćica,kaže da i ona piše...
Treba da navratim i u BG,pa ću naći...valjda...Ako ne-poslaćeš mi bar onu o cukama...

 

[Rayela]

Da, mislim, ni Dostojevski nije pisao o Japancima, a ni Đepeto nije Norvežanin. Čak je i mučeni Stiven King (otkud on u ovom društvu?) regionalno definisan pisac.

To što ti govoriš o djelima u kojima nije bitno odakle je pisac ili na kom jeziku je knjiga pisana ima veze isključivo sa kvalitetom napisanog. Ako napišeš nešto književno ubjedljivo i idejno univerzalno, neće biti bitno ni odakle si ti, ni gdje si smjestio likove, ni na kom jeziku je knjiga napisana.

Pa da, ali ako ti je prezime Gete ili Hegel, Dante ili tako nesto u tom pravcu.

 

[AristotelSRB]

Je l' se Vi stidite svog porijekla? Ne shvatam, zašto bi neko tako pisao?

 

[SUPERKULER]

Je l' se Vi stidite svog porijekla? Ne shvatam, zašto bi neko tako pisao?

Gdine filozofe,pustite decu nek sanjaju svetske književne uspehe.To u Srbiji nije problem,ali to je kao četvorka iz pismenog sastava...
Svetski uspeh i tiraž kao Kueljo i Bog ga video!
Što je to problem?
Kako je rekao baš taj Kueljo:ako veoma jako želiš uspeh-ceo svemir se zaveri da ga i postigneš!
Bar za njega to važi...

 

[braintree]

Evo ja cu ti kazem.
Ne postoji. Ako ti u svojoj knjizi opisujes Eskime ili Norvezane, Kineze , a zivis u Srbiji ko ce tvoju knjigu uzeti za ozbiljno?
Pa ima i i u Norveskoj, Kini i Sibiru ljudi koji takodje pisu.
Socijalne su teme jako sirok spektar pisanja, ja bih se uvek odlucila da citam knjigu nekoga ko zivi u Njujorku i pise o Njujorku
jer ti ne mozes da pises o drustvima i ulicama koje nikada u zivotu nisi ni video niti doziveo.

Rayela,

Ja u svojoj knjizi ne opisujem ni Eskime ni Kineze, niti imam te pretenzije. Time bih samo uskočio sa jednog lokala na drugi. Da li Tolkien, Rowling, Lewis opisuju određenu lokalnu kulturu u svojim delima ...bez obzira što je u pitanju fantastika?
Pisati o odnosima u prosečnoj beogradskoj porodici ili o životu mladih u manjim gradovima ili o tragičnoj sudbini nekadašnje bogate porodice u ratu ... prosto nije moj fah. To bi čitao samo zbog stila pisanja, da naučim samu tehniku.
O Njujorku sad može svako da piše ... tu je internet. Ranije je Henryk Sienkiewicz morao da putuje u Egipat da bi pisao "Kroz pustinju i prašumu", sada sve podatke imaš na internetu.

 

[braintree]

Da, mislim, ni Dostojevski nije pisao o Japancima, a ni Đepeto nije Norvežanin. Čak je i mučeni Stiven King (otkud on u ovom društvu?) regionalno definisan pisac.

To što ti govoriš o djelima u kojima nije bitno odakle je pisac ili na kom jeziku je knjiga pisana ima veze isključivo sa kvalitetom napisanog. Ako napišeš nešto književno ubjedljivo i idejno univerzalno, neće biti bitno ni odakle si ti, ni gdje si smjestio likove, ni na kom jeziku je knjiga napisana.

Nije Dostoyevsky pisao o Japancima, ali je njegova ideja, npr. o zločinu i kajanju (bez obzira na opise karakteristika običnog ruskog čoveka u to vreme) univerzalna i nosi određenu pouku. Đepeto i Pinokio, Lučinjolo imaju talijanska imena, ali šta bi se promenilo da imaju srpska, arapska ili francuska? Većina likova (mačak, lisica, cvrčak, vila ...) imaju univerzalan karakter.
King je ovde jer mislim da ni dela kao što su njegova nisu ovde prihvaćena. Čitao sam nešto o najnovijim romanima srpske književnosti ... i to je samo o ratu, beogradskim devojkama, niškim sokacima, tranzicionim gubitnicima ... ispravite me ako ima nekih drugih tema.

Sa ovim poslednjim se u potpunosti slažem ... sad je pitanje da li niko ne ume da napiše nešto što bi izašlo iz lokalnih okvira ili ja nisam čuo za takve autore ili niko ne želi to da prihvati, štampa i reklamira (kao Draškovićeve "Isusove memoare"?

 

[braintree]

@Hallucigenia ... to je to.

Teoretičari i kritičari će ti reći da je bitno, valjda zato što se na taj način definiše identitet autora. Ali, nije uvek bitno. Mnogi pisci pišu pod pseudonimom upravo da bi izbegli bilo kakvu identifikaciju sa miljeom iz kojeg su potekli. Ne žele da ih sputavaju odrednice vremena i prostora.
Ovdašnji književni konkursi potenciraju taj „duh vremena“/„duh naroda“, jer se pod univerzalnošću književnosti podrazumeva i približavanje – kroz umetnost – jednog naroda, jedne kulture, drugim narodima i kulturama. Dakle, književno delo mu dođe kao neki skup unutar skupa. Ako si primetio, dobitnici Nobelove nagrade za književnost skoro uvek su pisci koji slikaju život iz svoje sredine. Književnik je, u tom smislu, vodič kroz istoriju i kulturu zemlje iz koje je potekao (ili u kojoj živi), sa humanističkim ciljem da ih predstavi ostatku sveta.

S druge strane, savremeni domaći pisci skloni su da junacima daju ne-srpska imena, valjda kako bi na taj način lakše prodrli na strano tržište. "Lepše zvuči" kada se Valeri i Pjotr sreću na Maldivima, nego Živadinka i Miladin na Adi Ciganliji. Pa ni to ne vredi za prodor na svetsku književnu scenu, jer nije poenta u imenima i nacionalnom identitetu junaka, već u autorovom talentu da čitaoce zainteresuje, nagna na poistvećivanje i razumevanje.
Ali, šta ako pisac piše naučno-fantastični roman o, npr, životu na izmišljenoj planeti? Da li je u obavezi da od tog romana napravi alegoriju, aluziju, satiru na njemu dobro poznate sisteme vrednosti sredine u kojoj se nalazi? Mora li davati junacima nacionalno prepoznatljiva imena? Da li leteći tanjir mora da sleti u Njujork, Pariz, Lajkovac ili u neki nepostojeći grad? Mora li se uopšte baviti jasnim vremenskim odrednicama? Mora li književnost biti viđenje realnosti? Mora li biti mimezis nama poznatih stvari? Ne mora. Moramo li znati koje godine se rodio autor, koje bolesti je preležao i kakav mu je bračni status? Ne moramo.
Šta ako pisac piše bajke? Umetnička (autorska) bajka ne mora biti obrada postojeće folklorne priče nekog naroda. Konačno, bajka je toliko univerzalna da je odavno pregazila sve granice i više nikog ne zanima odakle je potekla. Daću ti primer: „Pepeljugu“ je napisao Š.Pero još u 17. veku, a danas je imamo u mnoštvu varijacija, pa čak i u Vukovoj – dva veka kasnije, pri čemu je „Pepeljuga“ zvanično svrstana u zbirku srpskih narodnih priča. Koga briga za ime autora ako je priča dobra? Naravno, shvatićeš i da ovakva nebriga nije uvek dobra za proučavanje svetske književnosti.
Međutim, ima tu jedna caka zanatske prirode: kako ćeš pisati o, recimo, nečemu/nekome iz Konga ako nisi makar privirio u Kongo, ili ne poznaješ prilike u Kongu? Ljudi su svuda isti, ali baš i nisu, jer se socijalne (i ine) prilike razlikuju. Ideje mogu biti univerzalne, ali ljudi nisu. Sedam milijardi ljudi je sedam milijardi univerzuma. Probaj da pišeš iz ugla šamana, ili alkoholičara, ili ljudoždera ... bez obzira kakva im imena dao i u koju zemlju ih posadio; videćeš da nije lako.
Pisanje je – kao što rekoh – šizoidan posao. Radnja u mom prvom romanu nije se odvijala u Srbiji, protagonisti nisu Srbi. Ali, da bih ga napisala, morala sam da istražujem zemlju u kojoj se radnja dešava. Takođe i da savladam izvesne lične predrasude po pitanju kulturoloških različitosti. Morala sam da postanem neko drugi kako bih uspela da se izborim sa zadatkom. Na kraju balade nikog nije zanimalo moje ime na koricama knjige, nikog nije zanimalo da li je priča zasnovana na istinitom događaju ili izmišljena. Čitanje se svodi na lični doživljaj, i to je jedino važno.
Nema pravila u pisanju. Kanoni, koje teoretičari nameću, često su smetnja pri stvaranju. Ograničavaju slobodu, a u umetničkom stvaranju osećanje slobode najvažniji je pokretač.

Nekada su sportski timovi (primera radi) bili sastavljeni od domaćih igrača i predstavljali su zemlju u kojoj su živeli. Sada toga više nema, jer postoji drastična razlika između uslova u različitim zemljama. Slažem se da postoji vrednost u nečijim opisima nekog događaja ili prostora, ali, kao što kažeš to ne mora biti slučaj. Čak je i King radnju svojih romana smestio u Derry ... jer za radnju romana nije bitno da on sad pokaže da poznaje ulice nekog američkog gradića.
Ja neću pisati o Kongu ili baš određenom kutku zemaljske kugle. Postoji puno načina da se to izbegne, jedan od njih je da kažeš da se radnja romana dešava u budućnosti ili u nekom izmišljenom gradu.

 

[braintree]

Je l' se Vi stidite svog porijekla? Ne shvatam, zašto bi neko tako pisao?

Kontrapitanje:
Da li se sportista koji nastupa u inostranstvu ili bilo kakav stručnjak iz bilo kakve oblasti stidi svog porekla ... ako ne želi da bude ograničen lokalnim pričama?
Da li ovde u prodaji postoje dela stranih pisaca? Šta fali da u ponudi budu i domaći pisci čija tema nije Srbija? Ovde se čak i naučna fantastika svodi na vampire u unutrašnjosti Srbije.

 

[Rayela]

Pisi kao Kafka i uspeh i slava su ti zagarantovani.

 

[SUPERKULER]

Pisi kao Kafka i uspeh i slava su ti zagarantovani.

Biće bolji od Kafke...nadajmo se...

 

[Rayela]

Biće bolji od Kafke...nadajmo se...

Moze i Danilo Kish

 

[AristotelSRB]

Moze i Danilo Kish

Dobra ideja, ali neka prvo pročita jedno 5 000 knjiga, mislim ako hoće da bude kao Grande Danilo

P.S. Zar zaista mislite da posle Kafke može biti još sličnih pisaca? Ja mislim da je besmisleno pisati kao On jer se to na kilometar primjeti. Ja sam recimo čitao onog nacistu Knuta Hamsuna, i u jednom dijelu svog romana on koristi Kafkinu logiku, i naravno odmah se tu prepoznaje Kafka... mislim da je jako teško odraditi a da bude na bilo koji način orginalno, jednostavno jedan je Kafka...

Ako je već nekome stalo do zarade u književnosti, neka nauči da piše na Engleskom, pa nek ide stopama Kinga, one što je pisala Hari Potera i njima sličnih, ili neka piše pristojno i moralno i pomiri se sa činjenicom, da neće svaki dan biti tri obroka i marenda.

 

[quentin]

Dobra ideja, ali neka prvo pročita jedno 5 000 knjiga, mislim ako hoće da bude kao Grande Danilo

Kod nas mladi pisci ne čitaju knjige, zar ne znaš za to?

 

[Rayela]

Dobra ideja, ali neka prvo pročita jedno 5 000 knjiga, mislim ako hoće da bude kao Grande Danilo

P.S. Zar zaista mislite da posle Kafke može biti još sličnih pisaca? Ja mislim da je besmisleno pisati kao On jer se to na kilometar primjeti. Ja sam recimo čitao onog nacistu Knuta Hamsuna, i u jednom dijelu svog romana on koristi Kafkinu logiku, i naravno odmah se tu prepoznaje Kafka... mislim da je jako teško odraditi a da bude na bilo koji način orginalno, jednostavno jedan je Kafka...

Ako je već nekome stalo do zarade u književnosti, neka nauči da piše na Engleskom, pa nek ide stopama Kinga, one što je pisala Hari Potera i njima sličnih, ili neka piše pristojno i moralno i pomiri se sa činjenicom, da neće svaki dan biti tri obroka i marenda.

Hamsun je stariji od Kafke, svoj je cuveni roman Glad napisao1890, tesko da je mogao tu da kopira Kafku jer je Kafka onda jos bio dete, imao je 7 godina.
A sigurno je da ni Kafka nije nista od njega prepisivao jer nisu ni znali jedno za drugo.

Hamsun jeste bio obozavalac Hitlera, ali u njegovim delima nema takvih naznaka, barem u ovim koje citamo.
Jednostavno su genijalni i jedan i drugi.

 

[braintree]

Vratimo se temi.
Da li neko zna za neke naslove kod nas, a da nisu u pitanju istorijsko - politicke, socijalne, ljubavne i teme koje opisuju gradove i gradice u Srbiji?
Dakle, da nije nesto od ovoga:

"Tajne beogradjanki su konacno otkrivene"
"Ucesnik rata koji prica o stradanjima i licemerju"
"Muke jedne beogradske studentkinje koja jos uvek nema decka"
"Razgovor tranzicionih gubitnika ulicama Beograda koji traze smisao koga nema"
"Sjajan opis ulica Nisa iz pera jednog od najboljih srpskih pisaca. Osecacete se kao da ste tamo."
"Tragicne sudbine grcke i srpske porodice koje se srecu na Dorcolu"

Pa Vuk Draskovic i njegovi "Isusovi memoari" itd. itd.

 

[Елени]

P.S. Zar zaista mislite da posle Kafke može biti još sličnih pisaca? Ja mislim da je besmisleno pisati kao On jer se to na kilometar primjeti. Ja sam recimo čitao onog nacistu Knuta Hamsuna, i u jednom dijelu svog romana on koristi Kafkinu logiku, i naravno odmah se tu prepoznaje Kafka... mislim da je jako teško odraditi a da bude na bilo koji način orginalno, jednostavno jedan je Kafka...

Мало си побркао лончиће. Управо се Кафка дивио том нацисти Кнуту Хамсуну. Чак је у свом Дневнику писао о својој сличности са Елесеусом - једним од ликова из Хамсуновог романа Плодови земље.

 

[AristotelSRB]

Мало си побркао лончиће. Управо се Кафка дивио том нацисти Кнуту Хамсуну. Чак је у свом Дневнику писао о својој сличности са Елесеусом - једним од ликова из Хамсуновог романа Плодови земље.

Auh jeste Baš sam i mislio na to dijelo. Eto vidiš nisam znao, ali bar zaključujem po analogiji
Hvala na ispravci. Mada ja tu knjigu nisam ni završio, nije mi taj Hamsun neki izuzetan pisac...Kafka je bar meni, mnogo bolji. Ali sve u svemu mislim da ta vrsta pisanja, čak iako može proći, nije neko rješenje, ako dotični spisatelj hoće besmrtnost...

 

[braintree]

Ako je već nekome stalo do zarade u književnosti, neka nauči da piše na Engleskom, pa nek ide stopama Kinga, one što je pisala Hari Potera i njima sličnih, ili neka piše pristojno i moralno i pomiri se sa činjenicom, da neće svaki dan biti tri obroka i marenda.

Tesko je pisati kad mora da prodje vecnost do objavljivanja postova. To na stranu ...
Ne radi se o zaradi. Mogu se potpisati pod pseudonimom ili prosto dati drugome da objavi moju ideju, ali je kljucno da se svakom zanru pruzi nekakva sansa. Ako je politika ta da u inostranstvu nema sanse da izdas knjigu, a ovde moras da biras izmedju neuspesnog pokusaja reklamiranja svoje ideje ili pisanja nekih lokalnih tema, onda je jasno da nema smisla ni pricati o svemu ovome.

Osnovna stvar kod svakog umetnickog dela, bio to film ili knjiga ili slika jeste pruzanje sanse toj ideji da se opravda pred kritickim misljenjem umetnika i obicnih citalaca. Pogledajte npr. "Guliverova putovanja" - to je originalno delo, bez ikakve veze sa pisanjem o zemlji u kojoj je pisac ziveo. Ima li neko kod nas da pise tako? Rekao sam vec i ponovicu ili ja za tako nesto nisam cuo (u tom slucaju bi mi neko mogao navesti primer) ili niko nije hteo da pise o necem sto prevazilazi lokalno (u sta ne verujem) ili takvo neko delo nije prihvatljivo pisati kod nas. Samo dve stvari i da zavrsavam (pogotovo ako se nastavi sa ovakvim cekanjem da mi se objavi post), dve zablude ... bar po meni:

1. Imam utisak kao da knjizevni umovi i kritika umetnost shvataju kao nauku. Ima da vezbas toliko i toliko, da citas toliko i toliko, i onda imamo da nije ni bitno da li je tema originalna/poucna, vec da li je neko nastrebao neke podatke (zna napamet kako izgledaju ulice Nisa, proucio je istoriju i video neku sestricinu Kneza Mihajla, ili pise o sebi i svojim mukama sa nemastinom u Srbiji/nalazenjem devojke/decka ... svojim odrastanjem, pa to sad nije on vec neki Aleksandar ili Svetlana). Pa bih voleo da cujem primer za nekog pisca ovde kod nas koji ne pise na taj nacin.
2. U ovom vremenu globalizacije, medija, interneta ... pa razmislite kolika je vrednost necijeg putopisa, primera radi. U 19. ili 20. veku neko je mogao na sjajan nacin da opise neki grad ili selo u kome je bio, sada to sve postoji na internetu. Kao sto je posle foto - aparata nestala traznja za portretima. Dalje, da razmislimo samo o inspiraciji ... koliko postoji ekranizovanih romana, filmova, serija u kojima pojedinac moze da nadje neku ideju (najbolji primer "Kill Bill" ... Tarantino spojio razne ideje u jedan film), dok je neki pisac od pre 100 godina inspiraciju mogao da nalazi u opisivanju zivota na dvoru ... a to, ako neko nije Nusic ili Domanovic i nije nesto narocito vredno, izgleda kao neki diplomski ili seminarski rad (kapa dole za pomenute pisce). Pa opis necijeg izgleda, sada kada postoji internet i tada ... uopste, sada bi svakako trebalo da iz raznih zemalja imate razne globalne pisce koji pisu o univerzalnim temama (Italijani i njihovi stripovi - najbolji primer) ... Dakle, sto bi rekao Raskoljnikov, da "i jedni i drugi imaju potpuna prava da postoje", ali ovde, koliko vidim, samo jedni postoje i samo jedni se reklamiraju i kad god vidim najavu nekog romana kod nas to je o zivotu beogradskih devojaka, niskih sokaka ili mucnih secanja na detinjstvo u ratu.

 

[Rayela]

Auh jeste Baš sam i mislio na to dijelo. Eto vidiš nisam znao, ali bar zaključujem po analogiji
Hvala na ispravci. Mada ja tu knjigu nisam ni završio, nije mi taj Hamsun neki izuzetan pisac...Kafka je bar meni, mnogo bolji. Ali sve u svemu mislim da ta vrsta pisanja, čak iako može proći, nije neko rješenje, ako dotični spisatelj hoće besmrtnost...

Besmrtan je recimo Krleza sa svojim romanom Na rubu pameti
I cudna stvar da da ako si iz Srednje Europe moras da se prezivas na slovo K ( al ne da budes Karic) da bi bio uspesan.
Kertez,Krleza, Kafka, Kish, Kundera.

 

[AristotelSRB]

Na rubu pameti sam propustio, hvala za savjet. Fascinantno je to da Krležu omladinci sve manje čitaju. Ne samo mladi Sorabi, nego mahom i Hrvatska mladež. Mi smo npr. ove godine trebali imati za lektiru Glembajeve, a onda i povratak F.L ali je eto izbačeno. Doduše izbačen je i iz plana i programa i Serjoža ali ja sam nekako izborio da odradim bar referat, pa mu je posvećena neka pažnja.

Književnost je u krizi, sve manje je njih koji zaista žele da uđu u srž Krležinog stvaranja, tako da sam vjerovali ili ne skeptičan u Njegovu besmrtnost, za nekih stotinjak godina