Književnost - inspiracija za filozofske ideje i obratno

[Shade]

a el se računa što sam napisala pesmičicu za blogić?

Ne hvataj me na suze i emocije, 'ajde piši, nek ide život.

 

[LJILJA MMM]

ne bih ja ništa tako široko i veliko pisala...mala sam žena....džepno izdanje

 

[LJILJA MMM]

Ne hvataj me na suze i emocije, 'ajde piši, nek ide život.

koe?

evo malo.....

http://forum.krstarica.com/entry.php/18824-ANALITIKA

 

[Dragoljub69]

Filozofiranje...pih... ()

 

[Dragoljub69]

Kakvo bi to moglo biti filozofiranje u književnosti i čemu to služi,te kad ga pisci ili pesnici i kako primenjuju?
Prvo,dobro filozofiranje (ne mislim na ono pomodno pravljenje pametnim,učenim itd u službi sujete i u službi
intelektualnog dopadanja -zadivljenja) smatram onim koje pomaže naučniku i umetniku ,ali i "običnom smrtniku"
da raširi saznajni horizont verifikacijom izmaštanih sadržaja u validne ili koji lucidnošću otvaraju nove mogućnosti
naučnog ili umetničkog istraživanja...To ja smatram,kao pozitivista u filozofiji,dakle ,mislilac koji se trudi da zamisli verifikuje
naučno i dobrom praksom...Ne tvrdim da je pragmatično lošije ili neko drugačije shvatanje...
Za književnost je važno,kad se primenjuje kao doktrina,da pokaže praktične implikacije i da bude jasnija od suvoparnog
iznošenja učenja (doktrine) te tako ima dvojaku ulogu-približavanje filozofskog učenja čitaocu beletristike (recimo),a i
pojašnjenju stavova tog učenja...Jer majstorima upotrebe jezika to treba da je lakše nego filozofima koji i ne moraju
biti toliko vešti u upotrebi reči kao književnici....
Mogao bih o ovome podosta,ali ne bih da smaram-i ovo je previše za prosečnog čitaoca,a ja ne "pucam" na one nadprosečne
-nemate pojma koliko su takvi sitničavi i dosadni...
Bolji mi je divan s Bošnjom o tom kako se bira šilježe za Božić,nego o fenomenima i noumenima s kakvim rasejanim profom...
Izbor šilježeta je nauka bre...Kad ga staviš na ramena pa zanjišeš,treba da osjetiš težine,ali,ama ka da će poletjet...

 

[coco bill]

U knjizi je đavo

To ne bejahu moje svile od kojih im se zakrvaviše oči, no moje knjige poređane po policama; svilu smotaše pod ogrtače a knjige pobacaše na pod i stadoše ih gaziti nogama i cepati ih na moje oči. A knjige te bejahu u kožu povezane i obeležene brojevima i bejahu napisane od učenih ljudi, i u njima bejaše, da su ih hteli čitati, hiljade razloga da me smesta ubiju i bejaše u njima, da su ih hteli čitati, leka i melema za njihovu mržnju. I rekoh im da ih ne cepaju, jer mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna; i rekoh im da ih ne cepaju, jer čitanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti, a čitanje jedne jedine do neznanja naoružanog mahnitošću i mržnjom. A oni mi rekoše da je u Novom Zakonu sve napisano i da se u njemu nalaze sve knjige svih vremena: ono što je u njemu rečeno sadrži sve druge knjige, pa ih zato treba spaliti, a ako ima nečeg u drugim knjigama čega nema u ovoj Jedinoj, onda te druge treba utoliko pre spaliti, jer su jeretičke. I rekoše još da njima saveti učenih nisu potrebni, i počeše urlati:

"Smrt, smrt, daj da te prekrstimo ili ćemo te odmah ubiti"

"Pokrsti se ili ćemo ti mudrost svih knjiga koje si pročitao isterati na potiljak".


Danilo Kiš, "Grobnica za Borisa Davidoviča", 
Baruh David Nojman i Monsenjer Žak o pogromu u Tuluzu i promeni vere

 

[Urvan Hroboatos]

Meni se čini da dobar dio sudionika na ovoj temi ne
zna baš što hoće.

Pa da reknemo dvije-tri.

Ili jednu.

Postoje filozofska djela toliko čitka da se često svrstavaju i u književnost.

I to je to.

Predokratovci, a napose Heraklit sa svojim fragmentima, ulaze i u književnost.
Od Platona književni dijalozi- Obrana Sokratova, Gozba....
Nitko ne stavlja u književnost "Parmenida", "Kratila" ili "Zakone".

Od Aristotela jedino estetska rasprava.

Ostali, "pravi" filozofi, ne spadaju u književnost- Erigena, Toma Akvinski,
Hume, Leibniz, Spinoza, Locke, Kant, Hegel ....

No, literarni filozofi kao Rousseau, te Schopenhauer i Nietzsche, spadaju.
A Marx, iako čitak- ne. Niti Husserl, Heidegger, Wittgenstein ...

Zaključno, manji broj filozofa se nalazi i u prikazima književnosti. Većina- ne.

U obratnome smjeru- ne znam da je književbnost nešto utjecala na filozofiju, osim
u slučaju Dostojevskoga i egzistencijalizma, no Camus i Sartre nisu "pravi" filozofi kao Scheler ili
Wittgenstein.

Istina je da se dio ozbiljnijih filozofa, poput Jaspersa, bavio i estetikom, no to je druga priča, estetika
je dio filozofije ...

 

[Dragoljub69]

Ljubav prema mudrosti je filozofija uopšteno rečeno...
Naravno da književnik koji svojim pisanjem zadire u takva
mudra istraživanja,ustvari filozofira! Dostojevski je lep primer...
Ima i obrnutih slučajeva:Kamijev "Stranac" je književni roman
koji je autoru poslužio da postavi ključno egzistencijalno pitanje o
apsurdu i da naznači razrešenja tog apsurda...
Primeri mudraca koji su pisali priče i romane su brojni...Več sam
pominjao Borhesov Kongres,a i onu priču o Deklaraciji o nezavisnosti
i planeti Tlen (kojoj ne mogu da se setim naziv,kao ni imena kreleta kom sam
dao tu knjigu da je čita),kao primere genijalne mudrosti pisca...
Stepski vuk Hesea je takođe jedan od tih mudrijaških romana...
Dok ,recimo u ostalim ruskim romanima i ne vidim neku mudrost...Pangle...

 

[nikobit ein]

Junak

Čovjeku se daje sve da konačno pokrene se, njemu treba dati nju da prene se, laž da shvati Istinu. U prirodi Lijepog je da pokaže se, grozota već ruši sve, drugačije govore vrlina mi neposlušan u ovome biti je i čin Slobode. Ljepota me tvoja budi, baca, diže, u predjele svijetle vodi ka skrivenim bogovima, Ljepota me uznosi i pjevam s Njom, mi idemo sad u drugi Svijet, Prvotni. TU igramo zbog Dubine i Suštine nikog da ne povrijedimo, nit’ ikog da pobijedimo osim SEBE, igramo se - imam tebe i Vječnost sa nama je Draga, sa Ljepotom Vječnom igramo se, smjernost nek moja je dok Te Ljubim. K’o nekada bilo je:

… ja kucam, kucam nikog nema, otvoriću SEBE bar, zaključana sva su vrata od sebstva i moga brata još od rata, prošao bi Supermen. Sad pišem što Srcem može proći, ložim od hladnoće da sačuvam se, ja kamen bio ne bih od tereta tog ne bježim, od tereta Svijeta, konja privremeno vežem, a on umio letjeti je. Neka, neka, zar sam vojnik što je travu pogazio osvojio ništa nije - Vitez loš? Na zgarištu k’o da stojim, sve čudi me, muči, sebe korim, vidim - malo nas je. Oprostite ljudi, IPAK, boriću se… Sad lagamo polazim pred tvrđavu starog vijeka tek u suton dolazim i ne slušam trač, ja konja vežem sad o kamenu i mirisnu ružu nosim na ramenu nebo tmurno i ne gledam, ulazim: Pred očima zrcali se dugi mač, naslonjen o leden zid, Junak neki ostavi ga il’ Artist, vazduh oštar u sobi je, bokal pun, i stoljnjak je neki dug, rukavice vezene, a ruka nježna!? Živi sam!? Prošao je težak dan i borba je stala pa kupatilo otvoreno, voda samo čula se, pred vratima bijel ogrtač je i oklop zlatni, ali papuče su mali broj. Kažem STOJ! Sad život me prepun Tajni nekud mami i Tišina u magli je … ruka briše NJEŽNO tijelo, vidim kako stvarno neko otud gleda, to bilo je neizbježno … Junak, da, to Ona je!?

nikobitein.blogspot