Književni časopisi, iliti časopisi za književnost

[*moonlight*]

Čitate li, objavljujete li?

Šta prelistate makar elektronski?

 

[Transcendental]

ja bih čitao al nemam blage gde to da pronađem
Ako imaš nekih korisnih linkova ili preporuka, podeli

 

[Direkt]

http://trecitrg.org.rs/home.html

http://avangrad.weebly.com/pdf.html

http://afirmator.org/

Povremeno ispratim, eto sad se setih da ponovo overim bukmarkove

Avangard je odličan, inače.

 

[quentin]

U novosadskim Poljima uvijek ima bar ponešto zanimljivo.

http://polja.eunet.rs/

Iz posljednjeg broja sam pročitao tekst u kome je Dejvid Foster Valas rekao nekoliko tačnih stvari o Kafki.

Pročitao sam i prikaz Gataličinog Velikog rata, NIN-ovog laureata. Prikaz je afirmativan, napisan malo previše lepršavo i ustreptalo, ali može se naslutiti kakva je knjiga. Moderna, ali, nekako, predvidiva, rekao bih.

 

[Sokolica_M]

Odlična tema!

 

[*moonlight*]

Čitam Polja, nekad Letopis Matičin, odskora pogledam i časopis Norma, nađem nešto zanimljivo.

 

[Transcendental]

gde ih kupuješ?

 

[Sokolica_M]

Sveske izdavačke kuće Mali Nemo.

http://www.malinemo.rs/sveske.php

Takođe mi je interesantan list za kulturu i duhovnost (sa najvećom orijentacijom na književnost i filozofiju) Odgovor - izlazi u Nišu.

 

[Наутилус]

Takođe mi je interesantan list za kulturu i duhovnost (sa najvećom orijentacijom na književnost i filozofiju) Odgovor - izlazi u Nišu.

Taj часопис не излази више, колико знам.

 

[quentin]

Prije neki dan našao mi se u rukama decembarski broj Književnih novina, u izdanju veselog društva iz Francuske 7, pa sam ga malo listao i pročitao ponešto.

Sve u svemu, koliko je brojno članstvo UKS, ona masa romana koja svake godine bude prijavljena za NIN-ovu nagradu, još je i mala. Naravno, ima tu i pjesnika i prevodilaca i esejista i svakakve druge književničke bratije, ali činjenica da je u prošloj godini članstvo uvećano za oko 40 imena definitivno svjedoči o inflaciji literarnog kvantiteta (koja očito ide uporedo sa opadanjem stvarne vrijednosti i umjetničke relevantnosti). Ako se još uzme u obzir da postoje i neka paralelna cehovska udruženja i mnogo onih koji nešto objavljuju, a (s pravom) ne vide razloga da se učlanjuju ovdje ili ondje, zaista se nameće ni malo figurativan zaključak da je u Srbiji više pisaca, nego ozbiljnih čitalaca.

A šta ima da se čita u Književnim novinama, kada se zaobiđu strane sa izvještajima, pohvalama i odlukama kojima članovi jedni druge nagrađuju za nešto, pa se onda nagrađeni za to zahvaljuju? Dva teksta o Andriću, jedan o Manu, jedan o Šolohovu - i to je skoro sve kada su u pitanju imena koja većini potencijalnih čitalaca nešto znače. Tu je još odlomak iz novog romana belgijske spisateljice Ameli Notomb (možda i najvredniji tekst u ovom broju). Da li je neko čitao neku njenu knjigu? Dosta je prevođena kod nas.

Ostatak novina čine prikazi pjesničkih i proznih knjiga, pretpostavljam, članova Udruženja. Pjesnička imena ponešto mi još i znače, ali prozaici su, skoro bez izuzetka, sasvim anonimni. Nipošto početnici, već ljudi za koje jednostavno nikad nismo čuli! Čini se da postoji čitava potkultura ljudi koji pišu i objavljuju za nekakav zatvoreni krug veoma malog broja poštovalaca. Recimo, jeste li čuli za Zlatu Živadinović, ili za Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca? Oboje su istaknuti i veoma plodni pisci pariskog književnog kruga (sic.). Šta vam znači ime Aleksandra Soknića, ekspresionističkog pjesnika i prozaika čiji romani su otvoreni blagoj fantastici? Da li ste svjedočili eksplozivnoj stvaralačkoj energiji Baja Džakovića, autora preko 40 knjige poezija, drame i proze? Mogao bih ovako do sutra da nižem. Da se razumijemo, nemam ništa protiv svih ovih ljudi - kako bih kad ništa njihovo čitao nisam - ali činjenica da imamo pisce koji decenijama objavljuju, a ogromna većina nas koji volimo i pratimo književnost nikad za njih nismo čuli ipak nešto govori.

Književne novine ne samo da pišu o uglavnom nezanimljivim i neaktuelnim piscima, već im je i stil takav - anahron i monoton (ima jedan putopis Radovana Vučkovića iz Osla pisan kao da je ovo 19. vijek i mutne dagerotipije su jedina predstava koju imamo o tom dalekom gradu). Da nema nekoliko nacionalno osvještenih tekstova o društvenim problemima (zapravo političkih stavova autora), komotno bismo mogli pomisliti da je ovo reprint nekog broja iz sredine šezedestih.

 

[quentin]

Niko nije pomenuo čačanski Gradac, urednika Branka Kukića. Gradac nije isključivo književni časopis, već je namijenjen čitaocima čija su interesovanja vezana za isprepletane svetove književnosti, likovnih umetnosti, religija, egzaktnih i alternativnih znanja. Svaki broj je temat. Mislim da ga nije moguće čitati na netu, ali ovdje bar mogu da se pogledaju do sada obrađene teme i one koje se planiraju za budućnost: http://www.gradac.org.rs/casopis.php

 

[wild_child]

http://trecitrg.org.rs/home.html

http://avangrad.weebly.com/pdf.html

http://afirmator.org/

Povremeno ispratim, eto sad se setih da ponovo overim bukmarkove

Avangard je odličan, inače.

Slažem se za Avangard.
Kod nas u Omladinskom centru redovno dobijaju dosta besplatnih primeraka pa uvek iščitam..a pošto mi je prijatelj objavio par harmsovskih pričica u njem imam i kod kuće par pruimeraka. Mada se generalno trudim da ne gomilam kući bilo kakve novine