Јаооо, кад се сетим само колико сам плакала у породилишту што 5 дана нису хтели да нас пусте кућииии!!!
Па и после, са млађом ћерком: она се дерња по целу ноћ, а ја је држим и шетам по соби а полуспавам, толико сам била исцрпљена.
Али, кад сам рекла да се све то вишеструко исплати, мислила сам на тај осећај блаженства када гледаш своју децу, када их гледаш као расту и уживаш у сваком тренутку!
Веруј, тако ће брзо све то проћи, а остаће ти само лепа сећања на те тренутке који ти се сада чине мучни.
Иначе, да те утешим: моје старије дете је имало 4 месеца када сам други пут остала у другом стању! Значи,скоро целу прву годину сам била трудна и имала малу бебу, а другу годину сам имала две мале бебе!!! Пошто сам знала да ће бити тешко, једноставно, припремила сам себе на то, припремила сам се да нема спавања, да има пуно посла (живели смо сами у кући, мама ми је долазила само првих пар недеља после порођаја).....и, кад релано сагледам - и није било нешто посебно тешко, ЗАТО ШТО САМ БИЛА ПРИПРЕМЉЕНА ДА ЋЕ БИТИ ЈОШ ТЕЖЕ!