Deda Žika
Zainteresovan član
- Poruka
- 246
На почетку, извињавам се свима због дужине овог писма, али морао сам мало и да "отворим душу".
Не бих да се намећем, али можда могу да вам понудим нешто корисно. Најпре мали увод.
Заволео сам мачке 1996. године. Памтим као да је јуче било. Вратио сам се са посла, из треће смене, и видео на бетону око куће трагове малецних шапа умрљаних кречом. Покојни отац је увек држао кофу гашеног креча за учвршћивање меканог воћа пре него што се од њега скува слатко. Трагови су водили од поменуте кофе на све стране. Отишао сам до шупе да оставим нешто и чуо сам слабашно мјаукање. Тражио сам и тражио и коначно га угледао - сићушно, црно-бело маче ме је гледало са греде и јављало ми се. Које су то слатке окице биле! Био сам очаран. Почео сам да га храним, брзо се припитомило. Добило је име Мића. Појављивала се и мајка, али била је тако дивља и плашљива, као звер. Само човек, боље рећи "човек", може тако прекрасна бића, најлепша и најплеменитија у свемиру, да поново претвори у звери, што су она одавно престала да буду. Била је потребна вечност да се и она припитоми, али припитомила се. Звали смо је Мица. Следило је пуштање у кућу, па у кревет. Прво спавање са мачетом које преде наслоњено на ваше ухо. Први пут у животу искусио сам како је то бити на седмом небу!
Да скратим причу. После неколико година слепог тумарања сам схватио да о мачкама не знам ништа, а потребно је знати много ствари за квалитетно старање. Оно што наш народ "зна" о мачкама је, опростите, обична глупост. Тако сам кренуо у претраживање интернета. У току првих пар година накупило се много тога. Имао сам обичај да штампам текстове које сам сматрао корисним, да бих их увек имао при руци и то је постала лепа хрпа од својих четристотинак страна, А4 формата. Научио сам понешто о мачкама, а научио сам и како да нађем оно што ми треба.
Тада сам помислио на остале српске мачкаре. Колико их користи интернет? Колико их зна језик (верујте, када су мачке у питању, то је само енглески) довољно добро да разуме оно што треба? Како бити од користи и осталим српским мачкама? Тако сам решио да поменуте текстове преведем и уредим у једну књижицу која би била приручник за мачкаре. На ползу мачака, искључиво.
Тако је и настала књижица о којој вам причам. Завршио сам је, углавном, још 2003. године, после сам ја само помало дорађивао. Уређена је тематски и има 215 страница формата А4. Ово због фотокопирања, првобитна намера ми је била да се по један примерак налази у продавницама за љубимце па да га заинтересовани позајме и фотокопирају. То је пропало, јер колико пет-шопова ја то знам, а и ко би платио израду "мастер" примерака? Ја те паре немам. Пребацио сам је у pdf формат и делио на CD-има по пет-шоповима и познатим особама. Разговарао сам са увозницима хране, да они плате штампање извесног тиража па да ге деле својим купцима. Није им било јасно како то ја ништа не тражим у надокнаду за уложени труд. Па ако само једној маци буде боље зато што је њен старатељ у књижици прочитао нешто корисно, мени је тиме сав труд плаћен.
Дакле, ако вас ова књижица занима, јавите ми се мејлом (лепе ли српске речи), послаћу вам фајл. Као што рекох, у pdf формату је, писана је ћирилицом, а зове се "Понешто о мачкама". Име је одабрано са дозом цинизма јер сам, на свом мачкарском почетку, наручио поузећем (и добро је платио), не знајући да у њој нема готово ничега, књижицу "Све о мачкама" - неких 30 страница џепног формата, од чега су половина слике!
Вама и вашим мацама желим добро здравље.
Живорад
Не бих да се намећем, али можда могу да вам понудим нешто корисно. Најпре мали увод.
Заволео сам мачке 1996. године. Памтим као да је јуче било. Вратио сам се са посла, из треће смене, и видео на бетону око куће трагове малецних шапа умрљаних кречом. Покојни отац је увек држао кофу гашеног креча за учвршћивање меканог воћа пре него што се од њега скува слатко. Трагови су водили од поменуте кофе на све стране. Отишао сам до шупе да оставим нешто и чуо сам слабашно мјаукање. Тражио сам и тражио и коначно га угледао - сићушно, црно-бело маче ме је гледало са греде и јављало ми се. Које су то слатке окице биле! Био сам очаран. Почео сам да га храним, брзо се припитомило. Добило је име Мића. Појављивала се и мајка, али била је тако дивља и плашљива, као звер. Само човек, боље рећи "човек", може тако прекрасна бића, најлепша и најплеменитија у свемиру, да поново претвори у звери, што су она одавно престала да буду. Била је потребна вечност да се и она припитоми, али припитомила се. Звали смо је Мица. Следило је пуштање у кућу, па у кревет. Прво спавање са мачетом које преде наслоњено на ваше ухо. Први пут у животу искусио сам како је то бити на седмом небу!
Да скратим причу. После неколико година слепог тумарања сам схватио да о мачкама не знам ништа, а потребно је знати много ствари за квалитетно старање. Оно што наш народ "зна" о мачкама је, опростите, обична глупост. Тако сам кренуо у претраживање интернета. У току првих пар година накупило се много тога. Имао сам обичај да штампам текстове које сам сматрао корисним, да бих их увек имао при руци и то је постала лепа хрпа од својих четристотинак страна, А4 формата. Научио сам понешто о мачкама, а научио сам и како да нађем оно што ми треба.
Тада сам помислио на остале српске мачкаре. Колико их користи интернет? Колико их зна језик (верујте, када су мачке у питању, то је само енглески) довољно добро да разуме оно што треба? Како бити од користи и осталим српским мачкама? Тако сам решио да поменуте текстове преведем и уредим у једну књижицу која би била приручник за мачкаре. На ползу мачака, искључиво.
Тако је и настала књижица о којој вам причам. Завршио сам је, углавном, још 2003. године, после сам ја само помало дорађивао. Уређена је тематски и има 215 страница формата А4. Ово због фотокопирања, првобитна намера ми је била да се по један примерак налази у продавницама за љубимце па да га заинтересовани позајме и фотокопирају. То је пропало, јер колико пет-шопова ја то знам, а и ко би платио израду "мастер" примерака? Ја те паре немам. Пребацио сам је у pdf формат и делио на CD-има по пет-шоповима и познатим особама. Разговарао сам са увозницима хране, да они плате штампање извесног тиража па да ге деле својим купцима. Није им било јасно како то ја ништа не тражим у надокнаду за уложени труд. Па ако само једној маци буде боље зато што је њен старатељ у књижици прочитао нешто корисно, мени је тиме сав труд плаћен.
Дакле, ако вас ова књижица занима, јавите ми се мејлом (лепе ли српске речи), послаћу вам фајл. Као што рекох, у pdf формату је, писана је ћирилицом, а зове се "Понешто о мачкама". Име је одабрано са дозом цинизма јер сам, на свом мачкарском почетку, наручио поузећем (и добро је платио), не знајући да у њој нема готово ничега, књижицу "Све о мачкама" - неких 30 страница џепног формата, од чега су половина слике!
Вама и вашим мацама желим добро здравље.
Живорад
Poslednja izmena:
Nisam pitala muža o čemu im je sutra predavanje za poene na Komori, u poslednje vreme je možda tek 30% bilo o govedima ili svinjama, većina je bila o "maloj praksi".
